Kako lečiti živce od decembarske fertutme? Odvezete se do sela Ram, kolima ili autobusom, obiđete ostatke srednjevekovne tvrđave a onda krenete lagano nizvodno pored samog Dunava, putem koji je u početku asfaltiran a kasnije dobro nabijen i širok tako da i kola mogu da prođu. Dunav na tom delu toka pravi veliku krivinu i kruži oko Velikog brda i Gorice. Možete da se popenjete na brda, pri čemu ćete imati fenomenalan pogled, a možete i da produžite putem koji sve vreme vodi pored reke.
Ima još jedan uslov - da bude lepo vreme. Što znači da dobar provod ne možete da naručite, morate da idete više puta i jednom će se karte složiti kao ovog sunčanog 2.januara, više prolećnog nego zimskog dana, istina vetrovitog ali sa odličnom vidljivošću i nestvarno plavom bojom Dunava.
Prvog januara tradicionalno ne izlazim iz stana tako da je drugi januar i teorijski prvi dan za treking u novoj godini. Prethodne godine išli smo na Zagajička brda. Kružna tura od sela Grebenac. Potom smo dodali još 7km tako što smo prošetali od glavnog puta do Dunava, pored bare Đurice. Dan je bio prelep ali ne zimski već pravi prolećni. Pred sam zalazak sunca gledali smo preko Dunava tvrđavu Ram. Ove godine smo baš tamo otišli.
Ponovo je akciju vodio Vlada Radivojević i ponovo je vreme više ličilo na prolećno nego na zimsko. Autobusom smo stigli do sela Ram gde se nalazi istoimena tvrđava. Ne zna se tačno kada je podignuta a prvi put se spominje u zapisu iz 1128. godine. Turski sultan Bajazit II obnovio je i ojačao utvrđenje početkom XVI veka. Mada se nije mnogo ulagalo u nju tvrđava je u solidnom stanju a u planu je i rekonstrukcija koju opet Turci plaćaju... kad mi nećemo.
Posle obilaska tvrđave krećemo dalje i spuštamo se do rečnog pristaništa sela Ram. Tamo se nalazi skela koja tri puta dnevno prelazi na drugu stranu, do Stare Palanke. Idemo dalje nizvodno, pored reke, prolazeći pored čamaca sa leve i kućica sa desne strane. Nailazimo na prelepu plažu, ideja da je posetimo preko leta prosto se nameće. Utabani put vodi skroz pored Dunava i prati krivinu koju ovaj pravi. Mi ga ubrzo napuštamo i penjemo se na Veliko brdo. Ono je potpuno golo i sve vreme imamo izuzetan pogled na Dunav i predele preko Dunava. A tamo se ređaju bara Đurica, kanal DTD, Stara Palanaka na samom kraju kanala, ušće Nere koje predstavlja granicu sa Rumunijom. U daljini se vide Banatska Palanka, Vračev Gaj i Bela Crkva.
Idemo dalje i dolazimo na Goricu, najvišu tačku ovih brda. Odatle vidimo i deo Dunava koji nas obilazi sa istočne strane. Posle krivine reka hvata pravac sever-jug. Pauza za klopu. Nas nekoliko ignoriše jak vetar i ostaje na vidikovcu ali uskoro i mi moramo potražiti zavetrinu. Spuštamo se ka reci i idemo ka selu Zatonje koje je krajnja tačka današnje šetnje.
Ulazimo sa severne strane u klasično gastarbajtersko selo. Smenjuju se stare i trošne kuće sa novim i nekorišćenim. Nema mnogo ljudi ili ih mi ne vidimo. Cilj je naravno prodavnica koju potpuno okupiramo, privremeno potiskujući domaće stanovništvo. Nešto ispred 14h Vlada najavljuje povratak.
Idemo skoro istim pravcem nazad ali ovoga puta se ne penjemo na brda već se krećemo pored same vode. Popodnevno sunce stvara prelepe prizore. Dok ga je bilo zaostajao sam za grupom, nisam mogao da prestanem da fotografišem. Sve sam se nadao istrošiće se baterija ali pre nje istrošilo se sunce, brdo se postavilo između njega i Dunava. Onda lagana šetnja do Rama uz prijatan razgovor i tihi šum vetra koji se u međuvremenu smirio.
Stižemo u Ram istovremeno sa zalaskom sunca u Dunav. Ima nas mnogo pa gazda kafane nije mogao da obeća riblju čorbu za sve, jedino što je nedostajalo da ispuni dan. Na sreću zaječarskog ne nedostaje...
Na kraju je bilans 21.9km i nešto manje od 400m uspona. Plus otkriće izuzetno atraktivne staze kojoj ću gledati da se često vraćam.
Fotografije:
Ram i brda iznad Dunava, 02-jan-14
Zagajička brda, 02-jan-13
Ima još jedan uslov - da bude lepo vreme. Što znači da dobar provod ne možete da naručite, morate da idete više puta i jednom će se karte složiti kao ovog sunčanog 2.januara, više prolećnog nego zimskog dana, istina vetrovitog ali sa odličnom vidljivošću i nestvarno plavom bojom Dunava.
Ponovo je akciju vodio Vlada Radivojević i ponovo je vreme više ličilo na prolećno nego na zimsko. Autobusom smo stigli do sela Ram gde se nalazi istoimena tvrđava. Ne zna se tačno kada je podignuta a prvi put se spominje u zapisu iz 1128. godine. Turski sultan Bajazit II obnovio je i ojačao utvrđenje početkom XVI veka. Mada se nije mnogo ulagalo u nju tvrđava je u solidnom stanju a u planu je i rekonstrukcija koju opet Turci plaćaju... kad mi nećemo.
Posle obilaska tvrđave krećemo dalje i spuštamo se do rečnog pristaništa sela Ram. Tamo se nalazi skela koja tri puta dnevno prelazi na drugu stranu, do Stare Palanke. Idemo dalje nizvodno, pored reke, prolazeći pored čamaca sa leve i kućica sa desne strane. Nailazimo na prelepu plažu, ideja da je posetimo preko leta prosto se nameće. Utabani put vodi skroz pored Dunava i prati krivinu koju ovaj pravi. Mi ga ubrzo napuštamo i penjemo se na Veliko brdo. Ono je potpuno golo i sve vreme imamo izuzetan pogled na Dunav i predele preko Dunava. A tamo se ređaju bara Đurica, kanal DTD, Stara Palanaka na samom kraju kanala, ušće Nere koje predstavlja granicu sa Rumunijom. U daljini se vide Banatska Palanka, Vračev Gaj i Bela Crkva.
Idemo dalje i dolazimo na Goricu, najvišu tačku ovih brda. Odatle vidimo i deo Dunava koji nas obilazi sa istočne strane. Posle krivine reka hvata pravac sever-jug. Pauza za klopu. Nas nekoliko ignoriše jak vetar i ostaje na vidikovcu ali uskoro i mi moramo potražiti zavetrinu. Spuštamo se ka reci i idemo ka selu Zatonje koje je krajnja tačka današnje šetnje.
Ulazimo sa severne strane u klasično gastarbajtersko selo. Smenjuju se stare i trošne kuće sa novim i nekorišćenim. Nema mnogo ljudi ili ih mi ne vidimo. Cilj je naravno prodavnica koju potpuno okupiramo, privremeno potiskujući domaće stanovništvo. Nešto ispred 14h Vlada najavljuje povratak.
Idemo skoro istim pravcem nazad ali ovoga puta se ne penjemo na brda već se krećemo pored same vode. Popodnevno sunce stvara prelepe prizore. Dok ga je bilo zaostajao sam za grupom, nisam mogao da prestanem da fotografišem. Sve sam se nadao istrošiće se baterija ali pre nje istrošilo se sunce, brdo se postavilo između njega i Dunava. Onda lagana šetnja do Rama uz prijatan razgovor i tihi šum vetra koji se u međuvremenu smirio.
Stižemo u Ram istovremeno sa zalaskom sunca u Dunav. Ima nas mnogo pa gazda kafane nije mogao da obeća riblju čorbu za sve, jedino što je nedostajalo da ispuni dan. Na sreću zaječarskog ne nedostaje...
Na kraju je bilans 21.9km i nešto manje od 400m uspona. Plus otkriće izuzetno atraktivne staze kojoj ću gledati da se često vraćam.
Fotografije:
Ram i brda iznad Dunava, 02-jan-14
Zagajička brda, 02-jan-13
Нема коментара:
Постави коментар