Idemo dalje: Transilvanija 3.deo, Sigišoara

Od Sibiua do Sigišoare ima nepunih 100km što nam je omogućilo da napravimo jednodnevni izlet i vratimo se u Sibiu na spavanje. Drugim rečima nismo morali da menjamo smeštaj što nije beznačajno. Ne samo što su blizu, ova dva grada su slični po sadržaju, kulturi i istoriji pa je logično da ih spojite i obiđete u jednoj ekskurziji. Kao i Sibiu, Sigišoara poseduje istorijski centar koji predstavlja nasleđe transilvanijskih Sasa. Oba pripadaju grupi od prvih sedam utvrđenih saksonskih gradova iz XII veka. Istorijski centar Sigišoare je najkompaktniji i najbolje očuvan, ne samo u Rumuniji, i kao takav je prepoznat i uvršćen na Unesko listu svetske kulturne baštine.

Srednjevekovna saksonska utvrđenja

Moram ponovo da se vratim na naseljavanje Saksonaca u XII veku. Oni su tada izgradili sedam utvrđenih gradova (kasnije su dodali još dva, Brašov i još jedan) a po selima bi oko crkve napravili utvrđenje gde su se sklanjali u slučaju napada. Znao sam da se sedam takvih utvrđenih crkava nalazi pod zaštitom Uneska ali nisam znao da su one odabrane od skoro 150 sačuvanih (ukupno ih je bilo oko 300). Drugim rečima da ih ima na svakom koraku. Samo od Sibiua do Sigišoare prošli smo kroz 3-4 sela koja su imala utvrđene stare crkve. Rumuni su sve to uredno obeležili, ne možete da promašite. Žurili smo da što pre stignemo u Sigišoaru ali kada smo u selu Axente Sever skoro udarili u zidine iza kojih je bila najlepša stara crkva na ovom putu morao sam da zaustavim kola.

Selo Axente Sever sve do 1931. zvalo se Frauendorf kada je promenilo ime u čast Axente Iona Severa, revolucionara rođenog u njemu. Prvi put se spominje 1305. godine. Evangelistička crkva Svih Svetih sagrađena je negde u to vreme, u gotskom stilu. Kružni zid, kojim je od nje napravljeno utvrđenje, dodat je dosta kasnije, oko 1490. Ceo foto album posvetio sam ovom objektu, sa opisima svega što smo videli. Ovde bih dodao par praktičnih saveta. Unutar utvrđenja živi bračni par koji pored svog redovnog posla rade i kao kustosi. Dobiju zvučni signal kada uđete na kapiju, puste vas u crkvu, u muzej, možete se popeti na toranj i to zadovoljstvo košta 7 leja. Nije mnogo a vredi svaku paru.

Nisu crkve sve što je interesantno na putu do Sigišoare. Sela kroz koja smo prolazili prilično su velika a kuće su uglavnom poređane uz put. Pri tom su sve ofarbane najrazličitijim, uglavnom jakim bojama. Ljudi su bili svečano obučeni, moguće da je drugi dan Uskrsa bio razlog za tako nešto. Kako god, bilo je vrlo živopisno.

Prošli smo i kroz jedan grad koji se zove Medijaš. Videli smo da i on ima staru tvrđavu a kasnije sam saznao da je i ona na listi već pomenutih sedam prvih utvrđenja i to prva izgrađena. Kada na to dodamo selo Bierten sa jednom od najlepših utvrđenih crkava, koje je nekih 10km od puta Sib-Sig, eto dovoljno materijala za sledeću akciju...

Sigišoara

Praveći tako planove, stižemo u Sigišoaru. Mesto na kome je grad izgrađen bilo je još u Paleolitu naseljeno što deluje vrlo logično kada se posmatra njegov geografski položaj. Tvrđava je izgrađena u drugoj polovini XII veka na malom ali dovoljno strmom uzvišenju, na krivini reke Tarnava Mare. Zidinama je ograđen veći deo brda i tako je nastao Gornji grad. Kasnije se ispod zidina razvio i Donji grad, u kome je bilo udobnije ali i opasnije živeti. Do 1280. godine nosio je latinsko ime Castrum Sex ("Utvrđenje Sasa") a posle toga nemačko ime Schässburg. Mađari su ga zvali Segesvár.

Srednjevekovno utvrđenje nalazi se u centru današnjeg grada. Obilazimo oko njega i dolazimo na veliki parking ispod glavnog ulaza. Parking se plaća, očigledno pomoću mobilnog telefona, nema nikoga koga bi pitali za detalje i da izbegnemo probleme nastavljamo dalje. U jednoj širokoj, sporednoj ulici nalazimo idealno mesto za kola.

Do glavnog ulaza u stari grad stiže se preko trga Hermana Oberta. Lepo uređen prostor sa parkom i nekoliko velikih kafanskih bašta nazvan je po poznatom fizičaru. Transilvanijski Nemac, rođen u Sibiuu a odrastao i školovan u Sigišoari, jedan od pionira raketne tehnologije i astronautike, naizmenično radio u Nemačkoj kao vrhunski inženjer i inovator i kao profesor fizike u Medijašu, pomoćnik i učenik mu bio Verner fon Braun, radio na razvoju V-2 rakete, preživeo rat i poživeo 95 godina (link). Na trgu se nalazi njegova bista.

Ulica sa blagim nagibom od trga vodi ka glavnom ulazu u tvrđavu. Asfalt prelazi u kaldrmu, sa vaše desne strane je dugačka streha sa drvenom konstrukcijom a ispred vas se nadnosi ogromna i prelepa Sahat-kula. Kao da ulazite u bajku ili drugu vremensku dimenziju. Jedini problem sa ovim mestom je što utisak koji ostavi teško može da se nadmaši u daljem obilasku. Kula je sagrađena u XIV veku i uglavnom je zadržala gotski izgled s tim da je krov promenjen posle velike eksplozije baruta 1676. godine. Veća je od sličnih kula, nije služila samo u odbrambene svrhe već se u njoj okupljao gradski savet. Danas je u njoj Istorijski muzej. Naravno, drugi dan Uskrsa nije radio, još uvek postoje narodi kojima su neke stvari svete...

Kada prođete ispod Sahat-kule, ulazite u stari grad ili tvrđavu. Izraz tvrđava se često koristi mada to treba uslovno uzeti. Imate osećaj da ste u ograničenom ali ne i u utvrđenom i posebno branjenom prostoru. Ispred Sahat-kule nalazi se jedan od dva velika trga, Muzejski trg. Tu sam dao voljno i krenuo sam, da na miru razgledam i fotografišem, tako da su svi bili zadovoljni.

Na sredini Muzejskog trga nalazi se jedna od dve gotske crkve, Manastirska crkva. Izgrađena u XIII veku kao deo dominikanskog manastira. Nekoliko puta je resaurirana ali mi se čini da joj nisu puno oduzeli od prvobitnog izgleda. U početku katolička a od XVI veka luteranska, kao i njeni vernici. Nije stešnjena okolnim zgradama. Sa njene druge strane nalazi se gradska kuća, izgrađena u neorenesansnom stilu krajem XIX veka. Na njenom mestu nalazili su se ostaci već pomenutog manastira a kada je Sigišoara postala glavni grad okruga, morala je dobiti i odgovarajuću zgradu gradske uprave. Ova dva objekta, zajedno sa Sahat-kulom, dominiraju istočnom ivicom starog grada.

Manastirska crkva

Iza crkve se nalazi druga od devet sačuvanih kula - Kovačka kula. Preostalih osam su daleko manje od Sahat-kule i svaka je dobila naziv po nekom od esnafa koji ju je sagradio i u slučaju napada branio (za brigu o Sahat-kuli bio je zadužen gradski savet). Sve sam ih dokumentovao u foto albumu.

Dalje kada se nastavi pored gradske kuće, dolazi se na severni kraj tvrđave. Tu se nalazi mali park na čijem jednom kraju stoji katolička crkva a na drugom Obućarska kula, jedna od lepših (photo). Odatle možete prošetati pored zapadnog zida i stići do Krojačke kule a možete i uskim ulicama, koje su i pored sređenih fasada zadržale kaldrmu i starinski šmek, doći na Gradski trg (Piata Cetatii).

Krojačka kula je bila visoka koliko i Sahat-kula ali već pomenuta eksplozija baruta se odigrala u njoj i odnela je ceo sprat. Krojački esnaf je inače bio najbogatiji (nije bilo Kineza...). Ispod Krojačke kule je glavni kolski ulaz u stari grad. Pravo ispred kule nalazi se kuća sa arkadnim prolazom na Gradski trg.

Gradski trg, ispod žute kuće je prolaz ka Krojačkoj kuli

Gradski trg je najveći trg u starom gradu. Pravougaonog je oblika i sve zgrade na njemu su interesantne na svoj način. Obično izdvajaju Kuću sa jelenom na čijoj fasadi se nalazi glava jelena, urađenu u stilu koji nazivaju transilvanijski renesansni stil. Sa trga Školska ulica (Strada Scolii) vodi pravo prema Školskim stepenicama (Scara Şcolarilor). U pitanju su kamene stepenice natkrivene i zatvorene drvenom konstrukcijom. Vode pravo na Školsko brdo, najviši deo starog grada, gde se nalazi gimnazija Joseph Haltrich. Položaj zgrade gimnazije pri samom vrhu grada i simbolički odražava mesto i značaj koji su pridavali obrazovanju, dok natkrivene stepenice pokazuju da su vodili računa i o praktičnim detaljima. Ipak, na najvišoj tački nalazi se još značajniji objekat od gimnazije a to je Crkva na brdu.

Crkva na brdu (The Church on the Hill /eng/, Biserica din Deal /rum/, Bergkirche /nem/) je još jedan biser gotske arhitekture. Izgrađena u XIV veku, uobičajeno na mestu stare romaničke crkve i za ovaj kraj takođe uobičajeno od katoličke postala je luteranska. Posvećena je Sv. Nikoli. Ispred crkve se nalazi Užarska kula (Turnul Franghierilor), najstarija kula i jedan od najstarijih objekata u Sigišoari. Danas u njoj stanuje čuvar saksonskog groblja koje se od Crkve na brdu suprotnom stranom spušta skroz do kraja utvrđenja. Na groblju su vekovima sahranjivani žitelji Schässburga i mada je još uvek u upotrebi, mnogo više govori o prolaznosti naroda i kultura. Obišao sam ga i napravio dosta fotografija.

To je ujedno bilo mesto gde smo se okrenuli i vratili nazad. Već je bilo vreme za ručak pa smo se spustili u donji grad i pronašli pristojan restoran. Zatim smo se vratili u tvrđavu da obiđemo još neka mesta koja smo propustili i naravno da napravimo neke fotografije koje zbog položaja Sunca nismo mogli ranije. Najviše truda sam uložio da pronađem svih devet kula, poslednja se vremenom potpuno uklopila i srasla sa kućama oko nje.

I za kraj ostao je najpoznatiji čovek rođen u ovom gradu - Vlad III Cepeš, poznatiji kao Drakula. Ovde je rođen 1431. godine i tu je živeo do svoje četvrte godine. Koliko sam video, njegova biografija se posle toga više ne vezuje za Sigišoaru. Ali Rumuni su od njega napravili brend i naravno da se i ovde trude da profitiraju na njemu. Za razliku od dvorca Bran koji uopšte nije bio njegov, Sigišoara bar jeste njegov rodni grad. U gradu se nalazi kuća gde je rođen. Kuća se nalazi na Muzejskom trgu, obojena je jakom žutom bojom, nema šanse da je promašite. U prizemlju se nalazi restoran a ulaz na sprat se naplaćuje. Cena od 5 leja dovoljno je govorila da gore nema ništa da se vidi ali kako doći dovde i ne ući u Drakulinu kuću?! Dve prostorije sa diskretnim osvetljenjem i crvenim tkaninama i neka muzika koja bi trebalo da pojačava atmosferu. U jednoj prostoriji veliki, starinski sto i stolice. U drugoj živ čovek u sanduku. Jedna fotka ala Van Helsing i to je to. Stvar je u tome da priča o Sigišoari nije priča o Drakuli, to je pre svega priča o gradu transilvanijskih Sasa i to shvatite kada obiđete grad. Budući grof je samo dodatak, mada neosporno atraktivan.

Utisci

Krećemo nazad za Sibiu. Lagana i udobna vožnja, prelepo prolećno popodne i dovoljno vremena da sredimo i uporedimo utiske. Sigišoara je definitivno što bi Englezi rekli must-see town. Ako dolazite u Transilvaniju nikako je ne bi trebalo preskočiti a dovoljan je razlog da se i samo zbog nje krene na put (od Beograda je oko 550km, od Vršca je i nešto bliže...). Pri tom stari grad kao celina ostavlja najjači utisak mada moram izdvojiti Sahat-kulu, sličan objekat tih dimenzija i te starosti nisam video.

Stižemo u Sibiu u kasno popodne, parkiramo se uz same zidine i odlazimo da još jednom obiđemo grad. Moram da priznam da su mi njegovi široki trgovi prijali posle stešnjenih ulica i trgova Sigišoare. Za razliku od Sibiua, Sigišoara deluje više kao muzej. Obišli smo ga, sve smo videli i vratili se u grad. Naravno, ne sve. Nismo ušli u muzej i još par mesta nismo obišli. Moraćemo bar još jednom da svratimo, možda i da prespavamo u nekom od pansiona unutar starog grada...