Ознаке

петак, 22. јул 2016.

Tri Korinta i Korintski kanal

Još jedna od priča iz vremena pre nastanka ovog bloga koje čekaju i zaslužuju da budu ispričane. Godine 2013. letovali smo na Peloponezu, u mestu Tolo. More i plaže nisu razlog da bi ste se spustili toliko južno ali ako volite da šnjurate okolo onda Peloponez preporučujem iz sve snage. Načinjem temu postom o Korintu i nadam se da će iza njega slediti bar još dva.


Korintski kanal


Korintski kanal je jedno od mitskih mesta iz mog detinjstva. Zašto mitsko, iskreno ne znam. Slože se kockice, prava priča u pravom trenutku. Tada smo letovali svake godine ispod Olimpa. Nikada nismo sišli južnije od Larise pa se valjda formirala neka psihološka barijera. Nisam verovao da ću ikada preći kanal i stići na Peloponez i kada sam ga ipak prešao 2. januara leta gospodnjeg 2009., osećaj je bio zaista moćan. Uprkos mojih 40 i kusur leta. 

Izgradnja ovog kanala koji spaja Korintski i Saronski zaliv započela je 1881. a završena 1893. godine. Zapravo izgradnja je započinjala nekoliko puta u prošlosti ali nikad nije daleko odmakla. Ideja je prisutna još od VII veka pre Hrista. Konačno je realizovana krajem XIX veka a glavni u izradi projekta i izvođenju radova bili su mađarski arhitekti István Türr i Béla Gerster.


Svratili smo u odlasku na Peloponez. Od Kamene Vurle gde smo proveli prethodna dva dana do Kanala ima tačno 200km. Pravo vreme za pauzu. Neposredno ispred Kanala sišli smo sa autoputa i zatim prešli Kanal preko manjeg mosta koji je ujedno i most za razgledanje. Sa peloponeske strane postoji mali turistički centar, restoran sa parkingom, par trafika i info centar gde se prodaju karte za vožnju brodom duž Kanala. Tu smo parkirali i vratili se na most. Postoji staza samo za pešake tako da možete nesmetano uživati u prizoru. A prizor je zaista impresivan. Dve ravne, strme strane i azurno plava voda nekih 50-60m ispod nas. Iako izgleda da se ništa živo na tim stranama ne bi moglo zadržati, drveće je našlo načina da nikne i poraste. Trijumf života a istovremeno depresivno deluje saznanje da će se priroda vrlo brzo oporaviti od čoveka i poništiti sve njegove velike poduhvate. Vreme je mnogo lepše nego onog januarskog dana kada sam prvi put bio na ovom mestu. Silazimo na donju platformu gde se neki momci pripremaju za bandži skokove. Onda se vraćamo do kola, pravimo kraću pauzu i idemo dalje.


Moderni Korint


Kada kažete Korint obično svi pomisle na antički grad. Druga asocijacija je kanal i tek na kraju se pojavljuje današnje naselje koje regularno postoji i u kome živi nešto više od 30 hiljada stanovnika. Nikada ništa nisam čuo o modernom Korintu, nikakav događaj, podatak, ni za jedan sportski klub iz Korinta nisam čuo. I upravo to me je navelo da svratimo u odlasku, da vidimo kako grad izleda.

Prikupljajući podatke o gradu pre polaska, ništa interesantno nisam pronašao osim crkve apostola Pavla. Tek kasnije sam shvatio zašto, kada sam pročitao šta je sve nesretni Korint pretrpeo. Burna i bogata, nekoliko hiljada godina duga istorija naselja na početku Peloponeza, naglo je prekinuta stravičnim zemljotresom 1858. godine. Grad je potpuno uništen i odlučeno je da se novi podigne nekih 5 km odatle, na samoj obali Korintskog zaliva. To nije bio kraj nevoljama. Novi snažan zemljotres je došao 1928. a pet godina kasnije grad je zahvatio veliki požar. Neko od bogova je očito bio veoma ljut na Korint ili Korinćane... Grad je obnavljan svaki put ali jasno je da je danas po statusu daleko od onog kojeg je imao početkom XIX veka kada je bio jedan od najozbiljnijih kandidata za prestonicu mlade grčke države.

Do Korinta stižemo putem koji nas je vodio preko kanala, ne vraćamo se na autoput. Ono sa čim nismo računali jeste velika gužva. Neplanirano puno vremena smo izgubili dok smo ušli i izašli iz grada. 



Parkiramo u blizini luke i prvo nju obilazimo. Tačnije uređeni, čisti prostor pored mora, nedaleko od luke. Tu je marina za čamce, manji i veći dok, nekoliko svetionika. Tu je i veliki spomenik Pegazu sa fontanom ispod njega. Skromno i fino uređeno, ništa spektakularno ali za nas daleko od mora svakako interesantno. 


Od luke smo krenuli dalje peške. Korint je tipičan mediteranski grad, sa neverovatno mnogo svetla, bar u letnjim mesecima. Skoro sve zgrade imaju ravne krovove i vrlo retko ili nikako ne prelaze četiri sprata. Ulice su široke, uredno složene u pravougaonu mrežu što je logično kada se zna da je pre samo vek i po projektovan od nule (5 godina mlađi od Gornjeg Milanovca). Ima dosta palmi, posebno na jednoj od glavnih, ulici Ethnikis Antistaseos gde njihov dugačak red razdvaja levu i desnu kolovoznu traku. Ništa posebno lepo nismo videli što bih mogao da istaknem ali utisak je bio veoma prijatan. To je to, to je Mediteran, prošlo mi je kroz glavu dok sam vozio već pomenutim bulevarom. Zato valjda i imam želju ponovo da dođem.


Crkva apostola Pavla izgrađena je posle zemljotresa 1928. godine. I to je uglavnom sve što sam uspeo da pronađem na Internetu. Vrlo, vrlo malo podataka o današnjem Korintu. Apostol Pavle je neko vreme živeo u Korintu i uputio im je one čuvene poslanice a inače se smatra zaštitnikom grada. Desilo se da smo došli baš na dan crkvene slave - 29.jun - Sveti Petar i Pavle (kod nas poznat samo po ovom prvom kao Petrovdan). Svečana atmosfera i puno ljudi. Sama crkva je vrlo interesantna. U pitanju je zapravo kompleks jer se pored crkve nalazi poveća kapela a i zvonik je izdvojen i sa crkvom spojen uskim, otvorenim prolazom sa arkadama. Potpuno se uklapa u priču o Korintu kao mediteranskom gradu, ne samo bojom i oblikom već i zelenilom zasađenim u vrtu, pre svega palmama ali i drugim prepoznatljivim drvećem.



Antički Korint


Dva starija Korinta ćemo videti u povratu. Zahvaljujući pre svega nekom stabilizatoru na Meganu koji je proizvodio vrlo neprijatne zvukove i koji nas je naterao da promenimo planove i ne pravimo velika skretanja sa puta. Nije loše ispalo, zaokružili smo priču o Korintu. Antički i Akrokorint su pored samog autoputa i zaista je šteta ne svratiti.



Kao što danas prolazi autoput, tako su vekovima tuda prolazili putevi. Kopneni ali i morski. Prevlaka između atinske oblasti i Peloponeza i dva velika zaliva koji se tu skoro dodiruju. Grad je jednostavno morao nići i to ne bilo kakav. Korint je pre arhajskog perioda bio najznačajniji grčki grad, kasnije su Atina i Sparta preuzeli primat. Bili su poznati po keramici, prvi su imali kuće prekrivene pločicama od terakote i prvi su pravili one vaze sa crnim figurama, kasnije preuzete od drugih Grka. Po Tukiditu prvi su napravili galiju sa tri reda vesla. Osnivali su kolonije, Sirakuzu na Siciliji i današnje gradove Drač, Krf i Lefkadu. Po Korintu je šetao Diogen sa svećom tražeći čoveka. Imali su dve luke, jednu u Korintskom, drugu u Saronskom zalivu. Imali su dva dugačka zida koja su branila ne baš uski pojas kojim je grad bio spojen sa morem. Zadržali su se u vrhu grčkih gradova i kasnije, tokom arhajskog i klasičnog perioda i na njihovu nesreću izbili u prvi plan u II veku pre Hrista kada su se stavili na čelo saveza koji je pokušao da zaustavi napredovanje Rimljana. Za kaznu je 146. godine porušen, muškarci su pobijeni a žene i deca prodati u roblje. Zatečeni robovi su naravno preprodati, šteta bi bilo ubijati ih... Sto dve godine ništa značajno nije se dešavalo a onda je Gaj Julije Cezar osnovao koloniju pa vek kasnije car Vespasijan još jednu. I u okviru Rimskog carstva Korint je bio značajan centar. Podelom carstva ušao je u sastav Vizantije, posle su došli krstaši, pa Turci, pa Mlečani, pa opet Turci. Kada su početkom XIX veka Grci podigli ustanak, Korinćani su bili među njima i postali deo moderne Grčke države. Za sve to vreme tukli su ga zemljotresi da bi ga već pomenuti iz 1858. godine sravnio i trenutno pomerio na obližnju lokaciju.

Arheološko nalazište nalazi se na rubu manjeg naselja koje se i samo zove Antički Korint. Da li je vekovno stanište kasnije delimično obnovljeno ili su neki stanovnici tvrdoglavo odbijali da se presele, ne znam. Tek imate gde da se osvežite posle obilaska. Lokalitet je kao i svi drugi pod zajedničkom upravom, verovatno nekog ministarstva. Standardna cena ulaznica, deca ne plaćaju.


Dolazimo bez ikakvog predznanja i na ulazu dobijamo brošuru uz čiju pomoć pokušavamo da u gomili kamenja i ruševina prepoznamo ono što su nekada bile fontane, prodavnice, hramovi. Pored brošure, sve je uredno obeleženo i na samom lokalitetu. Neki objekti su i dalje prepoznatljivi, njihova forma i namena. Oni su ono što je zanimljivo i što ponesete sa sobom. Od drugih su ostali samo temelji, delovi zidova ili prosto gomila kamenja. Na fotografiji je Glauke fontana, na samom ulazu. Isklesana je iz stene i služila je kao rezervoar vode. Rimljani su je srušili pa je kasnije obnovili. Prema legendi ime je dobila po ćerci korintskog kralja Kreona koju je želeo da oženi Jason. To se baš i nije dopalo Jasonovoj ženi Medeji koja je suparnici poklonila haljinu od koje je telo počelo da joj gori pa se bacila u fontanu ali to je neka druga priča.


Odmah iza fontane nailazite na najznačajniji i najimpozantniji objekat antičkog Korinta. Apolonov hram izgrađen je u VI veku p.n.e. na temeljima prethodnog objekta iste namene. Pravougaonog oblika, sa duže strane imao je 15 a sa kraće 6 stubova, ukupno 38 od kojih je danas tek sedam prisutno. Visoki su 7m, izgrađeni od krečnjaka sa kapitolom u dorskom stilu. Na sredini je bila broznata statua Apolona. Jedan od najstarijih koliko-toliko očuvanih hramova stare Grčke i najprepoznatljiviji simbol Antičkog Korinta. 

Pored Apolonovog još jedan hram je ostavio do današnjih dana tri svoja stuba. U pitanju je rimski hram nazvan Temple E (ph). Izgrađen u I veku p.n.e., ne zna se tačno kome je posvećen. Rimljani naravno nisu sve srušili kada su razorili grad. Ono najbolje su ostavili, kasnije prepravili i iskoristili. Antički Korint je pomešana grčko-rimska priča i ako niste stručni teško ćete da razdvojite kom vremenu objekti pripadaju.

Iza Apolonovog hrama nalazi se Lehajonski put. Napravljen od krečnjačkih ploča, širok svih 12m išao je do luke Lehajona. Branjen sa dva dugačka zida, sa nizom prodavnica i javnih zgrada oko njega, sa sistemom za drenažu, predstavljao je glavni ulaz u Korint sa severa i stizao do same Agore. I danas kada stojite na njemu, lako prepoznajete da je ulica u pitanju. Oko njega su ruševine, potpuno neprepoznatljive ali identifikovane kao bazilika, kupatilo, pijaca... Neverovatna količina truda i upornosti da se rekonstruiše i prepozna nešto što je neko u trenutku besa razorio. Naravno, vreme i zemljotrese nikako ne bi trebalo zanemariti.


Peirene fontana

Na kraju ili vrhu Lehojanskog puta nalazi se Peirene fontana. Napravljena u V veku p.n.e. a obnovljena u rimsko vreme od kada i datira njen današnji izgled. Kažem današnji jer je fontana dosta očuvana u odnosu na druge objekte. Vide se lepo svih šest odaja, vidi se i bazen ispred njih. Svakako bi bio doživljaj videti je u punom sjaju.

Iznad fontane nalazi se rimski forum kojim dominira mermerno uzvišenje, zvano Bema. Služila je za suđenja i postoji realna pretpostavka da je baš ispred nje stajao apostol Pavle dok je odgovarao na optužbe prilikom svog boravka u gradu 50. godine posle Hrista. Na kraju, posle svega, otišli smo u muzej gde su izloženi predmeti pronađeni na lokalitetu. I one statue kojima neko kida glave. Tri godine kasnije slabo čega se sećam iz muzeja, uglavnom pamtim ono što sam napolju video. Van ograđenog kompleksa su rimski odeon i grčki amfiteatar. Oni su u lošem stanju, posebno amfiteatar.


Zapadna stoa sa nizom prodavnica

Lista identifikovanih objekata na arheološkoj lokaciji ide do broja 52. Izdvojio sam ono što mi je bilo najinteresantnije. Po povratku sam se igrao i za svaku fotografiju koju sam snimio pronašao šta se na njoj nalazi. Odabrane se nalaze u foto albumu pa tamo imate i neke objekte koji se ovde ne pominju. Još jednom, ako idete na Peloponez, nemojte proći pored Antičkog Korinta a da ne svratite.



Akrokorint


Kada prilazite Antičkom Korintu, posebno sa južne strane, ne možete a da ne primetite stenu koja se skoro neprirodno izdiže iznad okoline. Nedovoljno visoka i prostrana da bi se nazvala planinom, izgleda kao da ju je neko preskočio u čišćenju i ravnanju terena. Grad je nastao ispod njenog najvišeg dela, očito su tražili zaštitu bar sa jedne strane. Zaštita nije toliko bila potrebna u Starom koliko u Srednjem veku kada su ovuda prolazile mnoge moćne vojske a stena sa svojim prirodnim karakteristikama, ojačana trostrukim redom zidina, predstavljala poslednje utočište i poslednju odbrambenu liniju. Akrokorint u prevodu znači Gornji Korint. Korintov akropolis, ne toliko poznat kao onaj atinski.

Dvočasovno razgledanje Antičkog Korinta po jutarnjem ali vrelom grčkom suncu bilo je dovoljno za ostatak porodice. Potražili su neku kafanicu sa dobrim hladom. Ja opet nisam mogao da se ne popenjem gore. Obećao sam da ću se brzo vratiti, seo u kola i krenuo uskim i krivudavim ali dobrim putem prema utvrđenju. Posle pređenih 4,5 km parkirao sam ispod ulazne kapije. Nemojte da vas gornja fotografija uplaši, kolima se dobro ispenjete mada ima i da se pešači. Ulaz na Akrokorint se ne plaća ali postoji radno vreme posle koga se kapija zaključava. Postoji i tabla sa jasnim i oštrim upozorenjem o radnom vremenu, ako ga prekoračite niko neće znati da ste ostali gore...


Prilaz Akrokorintu je sa zapadne strane. Tri su kapije i tri linije odbrane koje je neprijatelj morao da prođe da bi osvojio tvrđavu. Prva i druga kapija oslanjaju se na konfiguraciju terena, sa jedne njihove strane je strma litica, sa druge jaka nizbrdica branjena zidinama. Put između njih je relativno kratak. Treća kapija je najbolje branjena. Zidine oko nje su jake i iskorišćena je konfiguracija terena da se brani prilaz i neprijatelj tuče sa tri strane. Oko treće kapije nalaze se dve visoke kule, jedna je iz IV veka p.n.e. a druga je vizantijska. Drugu kapiju su opet sagradili Mlečani. Na slici u donjem delu vidi se druga kapija, treća se ne vidi ali se vidi kula pored nje, gde se susreću zidine sa leve strane i odozdo. Kada prođete treću kapiju, ušli ste u tvrđavu. 


Vizantijska cisterna, u daljini džamija

Dok u Antičkom Korintu osim starih Grka i Rimljana niko drugi nije ostavio traga, ovde je potpuno drugačija situacija. Ipak ne treba očekivati multikulturalni muzej na otvorenom. Za razliku od zidina koje su veoma dobro očuvane, to malo objekata što je preostalo ne izgleda posebno atraktivno. Većina se nalazi na sredini utvrđenja, u blizini te treće kapije. Tu su dve turske džamije, jedna je cela sa oštećenim minaretom, od druge je bezmalo samo minaret ostao. Zatim crkva Agios Dimitrios, cela, onda ostaci turskih kupatila, neprepoznatljivi, i neka vizantijska cisterna. Nisam prilazio crkvi i džamiji, bio sam ograničen sa vremenom. 


Vrh utvrđenja je ravan koliko može da bude ali ipak se izdvajaju dva vrha, na severnoj i južnoj strani. Na južnom vrhu se nalazi Franačka kula, očigledno ostatak zamka koji su krstaši podigli vraćajući se sa svog četvrtog pljačkaškog pohoda. Bila je u fazi renoviranja, okružena skelama. Pogled od kule je mnogo dobar na treću liniju utvrđenja i nabrojane objekte ali i predeo južno od Akrokorinta. 

Na desnom i najvišem vrhu ovog prirodnog fenomena nalazili su se nekada hramovi. Prvobitno je tu stajao hram boginje Afrodite da bi na njegovim ostacima izgrađena ranovizantijska crkva a posle crkve džamija. Danas nema ničega, samo ostaci ovih bogomolja, jedva dva stepenika iznad nivoa zemlje. Zato je samo mesto ostalo bogovsko. Pogled odatle na Antički Korint odmah ispod ali i na ceo zaliv, grad Korint i druga mesta u zalivu nešto je što se ne zaboravlja lako. Nije teško pogoditi zašto su baš tu pravili hramove.

Ono što sam propustio da vidim je gornja Peirene fontana, mesto gde je izvirala (ili se skupljala...) voda, ključni faktor koji je omogućavao odbranu utvrđenja. Nalazi se na istočnoj strani stene, postoji staza do nje, izgrađena i obeležena. Valjalo je putovati dalje pa sam bio u žurbi. Fotografije sa Akrokorinta nisu idealne, suviše svetla, loše doba dana. Bio sam sam gore, žena i deca nisu se popeli. Tri dobra razloga da dođemo ponovo.


Pogled sa Akrokorinta, Korint u daljini

Posle tri i po sata obilaska, krećemo dalje prema Nei Poriju gde ćemo prespavati (post). Vožnja će biti laka i udobna. 



Fotografije:


Korint i Korintski kanal

Antički Korint

Akrokorint