Prag 2018 II - Pruhonice, park i zamak

Pruhonice su selo ili pre malo mesto u jugoistočnom predgrađu Praga. U selu se nalazi zamak i pored njega park koji sačinjavaju jedinstvenu celinu, prepoznatu i zaštićenu od strane Uneska. Ne samo zaštićenu već i objavljenu i reklamiranu jer smo baš preko sajta ove organizacije saznali za kompleks. A odlučili smo da ga posetimo jer smo želeli da se malo pomerimo iz grada, uz što manje vožnje koja nas je samo taj dan poštedela.

Subota jutro, doručak i krakta poseta Dekatlonu a onda šetnja do metroa i vožnja samo jednu stanicu. Udaljavamo se od centra i silazimo na stanici Opatov (linija C). Iznad nje staju autobusi 363 ili 385 koji vode do Pruhonica. Ne idu baš često pa žurimo da nam ne pobegne onaj koji polazi za koji minut. Ali vozač lagano propušta putnike na prednja i jedina otvorena vrata, naplaćuje karte, nadgleda validaciju i ne uzbuđuje se što kasni čitavih 10 minuta u polasku. Sa užasom shvatam da sam nervozniji od njega - ja sam na mini-odmoru a on je na radnom mestu. Imamo dnevne karte ali to važi za Prag, Pruhonice su van grada. Naplaćuje nam po 12 czk što je izgleda samo dopuna praškoj dnevnoj karti. Autobus je bio pun ali do našeg cilja vrlo malo ljudi je ulazilo na usputnim stanicama.

Udaljavamo se od grada. Zgrade zamenjuju privatne prizemne ili jednospratne kuće a onda se i one proređuju. Liči na Srbiju, ima i poveće rupe na asfaltu, ali je mnogo uređenije. Nema šuta, nema neomalterisanih kuća, divljih deponija. Silazimo na stanici koja se zove prosto: Pruhonice (pre nje bilo je 2-3 stanice Pruhonice ovo, Pruhonice ono...). Od glavne ulice do zamka idete kraćom alejom lipa. Ispred ulaza nalazi se improvizovani kafe i prodavnica suvenira i ulaznica. Ulaz je 80 czk. 

Zamak je dosta star ali je toliko puta renoviran da je malo toga zadržao od prvobitnog izgleda. Pominje se još 1270. godine a istorija onoga što vidite započinje 1885. godine. Tada se izvesna grofica Marija Antonija, jedina naslednica i vlasnica zamka, udaje za portugalskog grofa Arnošta Emanuela Silva-Taroucu. E taj grof je ogranizovao da se zamak potpuno preuredi a što je još važnije oformio je park ispod zamka, u dolini potoka Botič i njegove dve pritoke. Pored grofa za izgled kompleksa zaslužan je arhitekta Jirži Stibral koji je realizovao grofove zamisli.

Kada prođete ulaznu kapiju, stižete do dvorišta  iz kojeg se vidi severno krilo zamka i stara romanička crkva, najstariji deo kompleksa. Tu je i jedna manje-više obična, ćutljiva fontana. Staza obilazi zamak sa desne strane i odmah kreće da se spušta prema parku. Park je sa suprotne, južne strane zamka i dosta je niži od njega tako da se sa terase pruža prelep pogled. 

Pogled ispod terase zamka (terasa bila nedostupna)

Ovim prvim delom parka dominira jezero čije se ime (Podzámecký) lako prevodi sa češkog. Od njega započinju pešačke staze. Nisu betonirane niti popločane ali su uređene i odlične za šetnju. Vode pored tri jezera i nekoliko potoka, uredno regulisanih tokova. I pored puno cveća, naročito rododendrona. Na mapi koju dobijete na ulazu vidite tri glavne rute: najkraća 2,5km, srednja 5km i najduža 10km. Pored toga postoji puno prečica i sporednih staza. Sve se lako prati na mapi ali i na terenu, sve raskrsnice su brojevima označene a rute različitim bojama. Mi smo odabrali srednju rutu. Ako ste došli samo turistički, da vidite park a ne da provedete dan u njemu, nema potrebe birati najdužu jer se ništa bitno ne menja u krajoliku a potrošićete previše vremena.

U okviru parka postoji botanička bašta pored koje nismo prošli. Pored toga, tu su i table sa informacijama o drveću, cveću i drugim biljkama. Nisam neki poznavalac i ljubitelj botanike, ko jeste mislim da bi mu bilo interesantno. 

Nisam ni preveliki ljubitelj parkova. Između divljine i uređene površine uvek ću se opredeliti za divljinu. Ali ovo je zaista lepo i što je najvažnije urađeno i uređeno sa merom, bez preterivanja. Ljudi dolaze ovde da šetaju, trče, sede i odmaraju u tišini. Postoji poseban deo rezervisan za piknike. Dolaze i da se venčaju što je deo posebne ponude zamka. U tu svrhu je preuređena terasa a samo mi smo videli tri venčanja.

Park Pruhonice nije nešto što obavezno morate videti ako dolazite u Prag. Ali ako ostajete duže pronađite neko lepo jutro ili popodne, nećete se razočarati. Ako se odlukčite, na zvaničnom sajtu imate više teksta i neke praktične informacije. Ovo nije tema o kojoj može mnogo da se priča, najbolje da odmah pređete na fotografije.

Prag 2018
I - Crkva Ćirila i Metodija - Operacija Antropoid
II - Pruhonice, park i zamak
III - Praški zamak