Skijatos je ostrvo u Severnim Sporadima ili od skora samo Sporadima. Najmanje je od četiri značajna ostrva (Skopelos, Alonisos, Skiros), ima samo 50 km2 (12x6 max). Osim što je najmanje, Skijatos je i najzapadnije ostrvo, od obale poluostrva Pilion udaljeno je svega 2km. Trajektima ta blizina ne znači mnogo, zbog nepristupačne istočne obale Piliona za Sporade kreću iz Volosa. Kada na Skijatosu iskrca i primi putnike, trajekt nastavi za Skopelos pa onda za Alonisos (četvrto ostrvo Skiros mnogo je dalje) a onda se vraća istim putem, Skopelos, Skijatos, Volos i sve to traje nekih 9 sati - puno radno vreme posade. Nekim danima napravi još jednu vožnju, bar tako piše u brošuri koju smo dobili. Ono što ipak Skijatos izdvaja u odnosu na Skopelos i Alonisos jeste aerodrom zbog čega je turistički najrazvijenije ostrvo Sporada.
Trajekt koji nas je odvezao i vratio sa Skijatosa
Na ostrvu ima jedno naselje, grad Skijatos. Vikipedija i karte navode još neka mesta na južnoj strani ostrva ali nisam siguran da mogu tako da se nazovu. Predstavljaju tek malo veće grupe objekata pored glavnog puta, koji vodi pored južne obale i ide od grada na istoku do plaže Kukunarijes na zapadu. Duž celog tog puta poređani su hoteli, vile, restorani, prodavnice... obično u blizini većih plaža. Vrlo brzo (ukoliko svet preživi najnoviju krizu) sve će se to spojiti u manje-više jedinstvenu celinu.
Severni deo ostrva je brdovitiji, nepristupačniji, navodno izložen većim talasima i samim tim manje razvijen. Mali broj tih plaža povezan je asfaltom sa gradom i što je važnije do njih ne voze autobusi kao do plaža na južnoj obali. Morate kolima, motorima ili peške. Ili brodićima.
Negde u brdima severno od grada nalazi se manastir Moni Evagelistrijas. Nismo bili a pominjem ga jer mi se čini da je to jedino što osim grada i gomile plaža ima da se vidi na Skijatosu. Možda grešim, voleo bih da me neko demantuje. U manstiru je prvi put sašivena današnja grčka zastava. Lep podatak ali eto znate ga, nema potrebe da idete do manastira da bi ste to saznali...
Vrh Skijatosa je na 433m, ni to mi nije bilo inspirativno. Jedno jutro sam prošetao do tačke označene kao Skiathos Firewatch. Nalazi se otprilike na samoj sredini ostrva i gleda na zapadnu stranu (slika gore). Iskreno očekivao sam više mada nije da ne vredi otići, naročito ako imate kola. Vidi se i Pilion, Evija...
Na Skijatosu smo već bili i to dva puta. Oba puta izlet sa prethodno pomenute Evije. Pisao sam o tome ovde, celodnevni izleti, prvo smo išli na plažu Kukunarijes gde smo imali 2-3 sata za kupanje a zatim u grad uz isto toliko slobodnog vremena. Ukoliko pre svega volite da vidite i upoznate nešto novo, ovim ste pokrili 50% Skijatosa. Slutili smo tako nešto pa Skijatos nije bio u našim planovima za letovanje. Ipak, sticajem raznih okolnosti, izležavanje na plažama i prijatna okolina bili su nam u prvom planu pa smo rešili da istražimo i drugih 50% ostrva. Uz to, bili smo i na dva izleta, na prvom smo obišli plažu Lalarija i ostatke tvrđave (još 20% Skijatosa...) a na drugom proširili vidike dalje na istok, posetivši Skopelos i Alonisos. Tako da je letovanje u svakom pogledu uspelo. Ali da krenem redom...
Putovanje, smeštaj...
Polako
se vraćamo agencijama posle višegodišnjeg samostalnog organizovanja
letovanja. Sa Sabrom smo nekada imali odlična iskustva, njihova
ponuda bila je povoljna i nismo mnogo razmišljali. Nismo
pogrešili, organizacija, prevoz, vodič, predstavnik na Skijatosu, sve je
dobro funkcionisalo.
Kada putujete autobusom za Skijatos, glavni problem je stići na vreme za trajekt koji polazi u 7h po našem, odnosno 8h po grčkom vremenu. Zbog toga je polazak već u 15:30 i zbog toga su forsirali sve do ulaska u Grčku. Plaše se gužve na granici koje ovog puta nije bilo pa smo Evzoni prešli neki minut iza ponoći. Posle smo pravili više pauza i stigli sat ranije od početka ukrcavanja (dva sata pre polaska) ali shvatam da mora tako.
Ukrcavanje u trajekt u Volosu
Trajekt je nešto sasvim drugo od autobusa. Vožnja trajektom uvek je uživanje i to kakvo. Možete da birate između udobnih i klimatizovanih unutrašnjih prostorija, sa barovima, toaletima, televizorima i spoljašnjeg prostora gde uživate na suncu ili u hladu i pratite kuda putujete. U ovom slučaju gledate obale Piliona, Evije, Skijatosa... Unutra možete i da se opružite što sam iskoristio u povratku, taman bilo vreme za popodnevnu dremku.
Smeštaj je posebna priča. Bili smo u apartmanu vile Noula. Nalazi se istočno od grada od koga je udaljena nešto malo više od kilometra i u pravcu je kretanja autobusa. Položaj je odličan, do grada možete peške (možete i busom) a 50m ispod vile je plaža Megali Amos, sasvim korektna i za celodnevni boravak. Vilu i plažu deli glavni put na ostrvu. To je u prvom trenutku izgledalo kao priličan problem, kasnije se ispostavilo da u toku noći i ujutru nije toliko prometno. Unutrašnjost apartmana nije baš za pohvalu. Higijena bi mogla da bude bolja, dva klima uređaja delovali su razvaljeno, posuđe loše, frižider na izdisaju, topla voda je često bila problem... Ali terasa je ispeglala sve nedostatke. Udobne stolice, sto, drvena klupa sa jastucima za izležavanje (u koju na radost moje žene ja nisam mogao da stanem...) i pre svega fenomenalan pogled na more. Uživali smo u svakom trenutku boravka na terasi. Znači ako vam je kvalitet samog apartmana bitan, zaobiđite za sada Noulu. Ako ste tu fleksibilniji kao mi, može da prođe.
Pogled sa terase
Plaže Skijatosa (južna obala)
Sve lepe plaže na južnoj obali Skijatosa liče jedna na drugu, kao kod Tolstoja. Pitome, peščane, sa izuzetno čistom i bistrom vodom, manje ili više borova u pozadini i nešto prirodnog hlada, uglavnom u krajevima ili u pozadini, iza tih borova. Neke su malo duže od drugih, neke malo šire ali sve je to tu negde. Uključujući i najlepšu među njima, plažu Kukunarijes. Možda malo preterujem ali nismo videli plažu (od onih na kojima smo bili...) da se drastično razlikovala od ostalih. A ima nekih sa kojih su mi se potpuno pomešali utisci. Na južnoj obali, još jednom napominjem.
Naravno, ovo nikako ne znači da su plaže loše, naprotiv. Uživaćete ali morate da obratite pažnju na jednu bitnu razliku među njima - na koju stranu su okrenute. Jako bitno, posebno ako nisu velike vrućine, kao što je nama bilo, kada popodne nemate šta da tražite na plažama okrenutim istoku dok ćete na onim suprotno orijentisanim moći da ostanete do kasnih sati i uživate u zalasku sunca. I kad sam već kod zalaska sunca, jedna mala digresija. Nijedna plaža na Severnoj Eviji ne može da se meri ni sa jednom plažom na Skijatosu ali zato je zalazak sunca u Pefkiju lepši nego bilo gde na Skijatosu.
Megali Amos
Krenuću redom, od grada ili od naše vile, svejedno. Megali Amos je najbliža gradu, sasvim korektna, sa vrlo lepim pogledom na ostrva Marangos, Cungrija, Cungrijaki i još neka iza njih. Dosta je dugačka, prolazi ispod našeg apartmana i ide još dalje. Taj deo ispod nas možda je još lepši od centralnog, manja je gužva. Za ove pare teško da smo bolju mogli da očekujemo na 50m od apartmana.
Mikro Vasilijas
Nešto dalje su plaže Mikro Vasilijas i Vasilijas. Domaćin nam je rekao da je prva lepša, ne znam zašto. Do nje smo prošetali jedno popodne. Bolje da smo to uradili ujutru zato što je popodne baš debeli hlad pa smo se vratili na našu pošto sam napravio nekoliko fotografija. Nije mnogo široka, ima beach bar, ima centar za sportove na vodi.
Ahladija (Achladies)
I do Ahladije smo stigli peške ali smo se vratili busom. Potpuno mainstream plaža, sitan pesak i bistra voda, smeštena u blagoj uvali i ograničena sa dva manja rta. Ima malo više objekata u pozadini, ima i jedan veći hotel i sve je to lepo uklopljeno u ambijent. Grci ne dozvoljavaju solitere pored mora. Iza plaže je prilično urbano, par taverni, par supermarketa, giros...
Zatim ide malo poluostrvo, nisam siguran da li se zove Kanapici, sa nekoliko plaža. Bili smo na dve na zapadnoj strani. Kolios je odmah pored puta. Ima dva beach bara i ima puno raznih plovnih objekata. Otišli poslednje popodne, tek da je overimo. Nije mi se posebno dopala. Za razliku od nje plažu Vromolimnos (slika desno) preporučujem za popodnevni boravak. Do nje treba malo više pešačiti ali isplati se. Duža od prethodne sa više drveća u pozadini i više prirodnog hlada koji doduše treba zauzeti. Ima jedan beach bar i jednu grupu ležaljki, ima centar za sportove na vodi ali i igralište za odbojku na pesku. Pogled je odličan na Eviju i kraj Piliona. Ostali do zalaska sunca.
Agia Paraskevi
Agia Paraskevi je vrlo slična Ahladiji. Dugačka, peščana, nekoliko barova, sitan pesak i vrlo mirna i čista voda. Pomalo je i monotona. Nema prirodnog hlada osim nešto malo, skroz desno. Iza plaže ima nekoliko taverni. U jednoj od njih (Orsa taverna) smo ručali pošto smo se celo prepodne čvarili na Agia Paraskevi pa smo onda prošetali na Vromolimnos gde smo proveli popodne. Promenili kafanu, što bi neki rekli...
Trulos
Trulos je sledeća kada idete na zapad. Liči na Ahladiju i Agia Paraskevi ali je lepša od njih. Ima više prirodnog hlada, ima manju grupu ostrva, malo više stena na krajevima, uvala je izrazitija i uopšte interesantnija je od ove dve na A. Na samoj plaži su 3-4 ugostiteljska objekta a na početku puta za plažu supermarket i giros restoran. Svakako bih je preporučio.
Kukunarijes
Plaža Kukunarijes je najpoznatija i to sa pravom. Najduža, najlepši pesak koji svetluca, najlepša boja mora, najviše prirodnog hlada, najuređenija sa pravim toaletima iza nje, najviše barova, najskupljih doduše... Iza plaže je park sa jezerom, onda put a sa druge strane puta puno taverni gde možete napraviti pauzu za ručak. Kod ove plaže je poslednja stanica autobusa. Prvi put kada smo bili na njoj 2015. godine, bio sam oduševljen. Nipošto je nemojte propustiti ako letujete na Skijatosu.
Zalazak sunca na plaži Agia Eleni
Zapadno od Kukunarijesa su tri plaže zapadno orijentisane. Na najbližoj i najpoznatijoj Banani nismo bili ali smo zato otišli do Agia Eleni. Posle prepunog i možda previše urbanizovanog Kukunarijesa, bio je pravi odmor izležavati se u mnogo opuštenijoj atmosferi i gledati zalazak sunca iza Piliona. Krivo mi je bilo što još jednom nismo otišli na ovu plažu. Delimično uređena, potpuno zatvorena četinarima osim na mestu gde put stiže do nje, bar na plaži je lepši od drugih...
I to je uglavnom to. Ni jednu plažu nismo ponovili, ne znam da li smo nešto propustili ali sve mi govori da nismo. Osim Kukunarijesa moj izbor je Trulos i za popodne Vromolimnos i Agia Eleni.
Plovidba oko Skijatosa, plaža Lalarija
Lalarija je nešto drugačije od svega ostalog na Skijatosu. Something completely different. Divlja, nepristupačna, sa strmim liticama i ogromnim stenama koje su se sa njih survale u more, kombinacijom belog i sivog šljunka, prelepom bojom mora i kamenim prerastom ispod koga možete plivati. Više pristaje Lefkadi ili Zakintosu dok je na pitomom Skijatosu nešto što zaista odvaja od ostalog. Do Lalarije ne možete kopnom (tako bar kažu...) tako da su turistički brodići jedino rešenje.
Stara luka Skijatosa rezervisana je za turističke brodove i brodiće. Danju uglavnom plove a uveče su usidreni i ispred njih je pravi turistički sajam gde možete dobiti informacije i uplatiti izlet. Sve se nudi, Skopelos, Alonisosa, manja ostrva sa lepim plažama, plovidba oko Skijatosa pa onda razne kombinacije pobrojanog. Razmišljali smo da odemo samo do Lalarije a onda smo naleteli na simpatičnu (bivšu) Beograđanku koja nas je odmah provalila odakle smo i dala nam ponudu koju nismo mogli da odbijemo.
Lalarija je bila prva stanica na putovanju. Sledeća je plaža Kastro, u podnožju ostataka nekadašnje tvrđave. Tvrđava se nalazila na stenovitom rtu (slika levo) koji se opet nalazi na najsevernijoj tački ostrva. Izgrađena je sredinom XIV veka. Žitelji Skijatosa pobegli su sa sadašnje lokacije grada ovde zbog konstantne opasnosti od gusara. Vratili su se 1829. godine kada su ušli u sastav nove grčke države. Ostaci tvrđave su zaista samo ostaci, više je sama stena atrakcija. Plaža je malo pitomija od Lalarije ali opet mnogo živopisnija od već opisanih južnih, sa odgovarajućim beach barom. Do plaže inače vodi hiking staza iz grada, 2-3 sata vam je potrebno.
Neposredno ispred Lalarije i neposredno iza plaže Kastro nalaze se neke manje pećine koje reklamiraju u sklopu izleta. Ne treba previše očekivati ali daleko od toga da nije interesantno. Fascinantno je koliko blizu je brodić uspeo da im priđe.
Nastavljamo plovidu pored severne obale ostrava. Snimili smo tri plaže do kojih se peške stiže od Kukunarije i procenili da posle svega što smo videli nije neophodno posetiti ih. Upućujemo se ka kopnu, tačnije ka poluostrvu Pilion koje je kako sam već naglasio samo 2km udaljeno od Skijatosa.
Katijorgos, plaža
Katijorgos (Katigiorgis) je mesto sa svega nekoliko kuća u maloj uvali istočne ili spoljne obale Piliona. Nije slučajno tu nastalo već zahvaljujući prelepoj peščanoj plaži koju su uspeli da očuvaju uprkos izgradnje naselja i brodića koji svakodnevno svraćaju sa Skijatosa. Taverna Areti je posebna priča, hrana je bila bila vrlo ukusna i cene su bile vrlo pristojne. Dva sata smo tu proveli a onda se ukrcali na brodić i lagano zaplovili kući.
Izlet preporučujem iz sve snage. Lalariju i Kastro treba videti, Katijorgos je idealno mesto za ručak i odmor a i šteta je ne oploviti ceo Skijatos kad ste u mogućnosti.
Povratak u grad Skijatos, ostrvo Cugrija
Izlet na Skopelos i Alonisos
Poseta Skopelosu bila je planirana još pre polaska i predstavlja nešto potpuno logično kada letujete na Skijatosu. Kao što smo prethodnih godina sa Evije otišli korak dalje na istok i obišli Skijatos, tako smo i sada otišli korak dalje. Zapravo dva koraka, tu je i Alonisos. Prateći liniju trajekta, oplovili smo severnu obalu Skopelosa, spustili se do istoimenog grada, tu se iskrcali i proveli 2-3 sata, zatim nastavili plovidbu do Patitirija, najvećeg mesta na Alonisosu, gde smo takođe imali dva sata slobodno. U povratku smo Skopelos obišli sa južne strane i svratili na kupanje na plažu Kastani.
Istočna oblala zapadnog kraka Skopelosa
Skopelos je u odnosu na Skijatos turistički nerazvijeniji, manje urbanizovan, sa više šume (čitaj: zeleniji) i po nekom nezvaničnom mišljenju lepši. Ne bih lično mogao da potvrdim ovo poslednje, naravno ni da negiram. Malo sam bio da bih mogao da sudim. Sam grad ne bih pretpostavio gradu Skijatosu. Nekako mi je Skijatos kompaktniji, lepši kada se gleda sa mora i sa odličnim pogledom na ostrva ispred sebe. Ali Skopelos ima taj stari deo...
Gradić Skopelos, pogled sa mora
Stari deo grada nalazi se desno od vas kada ulazite u luku, na uzvišenju koje leži na malom poluostrvu. Standardni položaj u srednjem veku, diktiran odbrambenim zahtevima. Iz istog razloga kuće su bile zbijene a ulice između njih uske i krivudave. Gde je nagib jako veliki, pravili su stepenice. Stanovnici Skopelosa imali su posebnog razloga da budu oprezni jer su gusari bili stacionirani na obližnjem Alonisosu pa su napadi bili česti. Vodič nam je ispričao da su bežeći pred gusararima u tvrđavu na vrhu brda stanovnici Skopelosa za sobom prosipali maslinovo ulje (verovatno i još ponešto...) pa su ulice do skoro bile vrlo klizave.
U podnožju brda nalazi se crkva Svete Bogorodice (Panagitsa tou Pyrgou), vrlo lepa bela zgrada sa visokim zidinama koja je očito pored verske imala i odbrambenu funkciju. Skopelos inače ima čak 360 crkava, kapela i sličnih sakralnih objekata od kojih je polovina u glavnom gradu. Samo tokom pešačenja do vrha starog grada prošli smo pored nekoliko. Ugostiteljskih objekata ima verovatno i više od toga. Na vrhu, gde se su ostaci venecijanske tvrđave, nalazi se lepa terasa sa pogledom na sve strane.
Dve crkve, treća je iza mene. Donja je Svete Bogorodice.
Osim već pomenute crkve, nema objekata koji odskaču izgledom i značajem. Zato ima puno lepih i interesantnih detalja. Mi na žalost nismo imali puno vremena, taman da pojedemo čuvenu pitu koja se ovde pravi (odabrali slatku varijantu, bila je mnogo dobra ali i vrela), da kupimo magnet i još malo prošetamo.
Glavni brend Skopelosa poslednjih godina je film Mamma mia čiji je veliki deo snimljen na ovom ostrvu. Pre nego što smo stigli do grada prošli smo pored rta na kome leži crvka Svetog Jovana, (slika desno) poznata iz filma. Sam rt izgleda prelepo. Brod je tu usporio i drugo kružio oko njega, obišao ga sa svih strana dok je sa razglasa treštala Abbina muzika. Abba je soundtrack mog detinjstva i volim da ih čujem jer kao što reče jedan veliki muzičar ne volim nostalgiju, osim svoju. Naravno ako se pušta u razumnoj količini. Ovde su bili na samoj granici...
Plaža Kastani
Još jednom su izveli sličaj performans, na nekom drugom značajnom mestu za film, a završili smo putovanje kupanjem na plaži Kastani. Pogađate i ona se pojavljuje u filmu... Izuzetno lepa plaža sa sitnim peskom i prelepom bojom mora koja potiče od neverovatne količine zelenila u pozadini. Nije kao Lalarija, da je vidite, besomučno fotografišete i odete, ovo je plaža da na njoj provedete ceo dan. Imam samo jednu fotografiju sa Kastanija, to sam shvatio tek kada smo se vratili. Umorio sam se od fotkanja i otišao da se kupam...
Alonisos je dugo bio grčka Tortuga, mesto odakle su gusari kretali na pljačkaške pohode i posle toga uživali u zasluženom odmoru. Zašto su baš ovo ostrvo izabrali, nije mi poznato. U glavnom gradu Paritiriju ima muzej gusarstva u koji nismo otišli, dali smo prednost kafi. Sada mi se čini da smo pogrešili ali tada je odluka bila jednoglasna. Ostrvo je turistički slabije razvijeno i od Skopelosa ali ima neke plaže koje treba videti i ima lokalni autobus koji vodi do njih. More je čisto i slika luke je lepa, kupali smo se u samom gradu, problem je izrazito krupno kamenje na plaži. Overili smo i ovo ostrvo ali izlet je potpuno bio u znaku Skopelosa. Ako stignemo da letujemo na Skopelosu, doći ćemo na Alonisos da provedemo jedan dan. To je najviše što možemo da mu obećamo...
Grad Skijatos
Do grada smo uglavnom odlazili predveče, po povratku sa plaže. Pešačili bi glavnim putem do stanice br.4 odakle bi se ili odmah spuštali do pešačke ulice Papadiamanti ili bi išli skroz desno pa preko parkinga i pored crkve Agia Triada stizali do najviše tačke grada. Zatim bi se spuštali nasumice uskim ulicama do stenovitog rta Plakes ili do stare luke. Taj potez od rta do stare luke zajedno sa poluostrvom Bourtzi i zalivom koji zajedno obrazuju, možda je i najlepši deo grada. Pretpostavljam i najstariji. Posebno je lep u večernjim satima što sve imate dokumentovano u foto albumu.
Skoro sve trgovine nalaze se u pomenutoj ulica Papadimanti ili u uličicama poprečnim na nju. Pruža se sredinom grada, udolinom između dva manja brda. Prvo sam već pomenuo, na drugom se nalazi crkva Svetog Nikole. Ova crkva i njena sahat-kula zauzimaju istaknuto mesto u panorami grada a pogled sa terase ispred kule je izuzetan tako da je to nešto što morate obići.
Pogled sa brda gde je crkva Sv. Nikole
A kad sam kod panorame grada, ona je tipična grčka. Bele niske kuće, pojačane sa nekoliko crkvenih tornjeva naravno u istoj boji, skladno raspoređene u prirodnom amfiteatru. Ništa se preterano ne ističe i slika koju imate kada prilazite brodom gradu je zaista prelepa.
Taverne i ostali ugostiteljski objekti nisu ograničeni na jednu ulicu, raspoređeni su po čitavom gradu. I svi su solidno popunjeni. I to nas dovodi do nečega što mi se i nije preterano dopalo. Skijatos je 100% turizam. Nema poljoprivrede (voće i povrće jako skupo), nema kafana gde samo lokalci sede, nema baba obučenih u crno na stolicama ispred kuća. Podseća na veliki rizort, što možda već i jeste.
E ima i aerodrom koji je atrakcija zbog izuzetno kratke piste. U popodnevnim satima gomila turista se načička na ogradi da gleda i snima sletanje aviona koji im preleću iznad same glave. Ipak, treba biti oprezan i ne prilaziti suviše i ne direktno iza aviona.
Na kraju...
Pred sam polazak sabrao sam sve ono interesatno što nismo videli na Skijatosu. Nisam stigao dalje od prstiju jedne ruke. Prvi put imam osećaj da smo neku lokaciju iscrpeli, da nema smisla ponovo dolaziti. Ali
podučen iskustvom sa Evije, kada sam čak i pisao ovde nešto o kratkom
životu i ponovnom dolasku na ista mesta, ništa ne obećavam. Možda sa godinama malo promenimo odnos prema letovanju pa nam cilj bude samo
da se dobro provedemo i odmorimo. Skijatos to svakako može da vam
pruži. Ako izbegnete avgust, kažu da je tada prevelika gužva, posebno u lokalnim autobusima.
Grad Skijatos, negde blizu aerodroma
Često me pitaju gde bez kola da letuju u Grčkoj. Evo, konačno imam odgovor. Lepe plaže, pristupačne autobusima, lep grad, sve skockano. Dovoljno skup trajekt da se isplati doći busom (ili avionom...) i uzeti rent-a-car.
Ako se opet odlučimo za Sporade, gledaćemo da to bude Skopelos. Ili Skiros. Naravno i Pilion. Ceo taj deo Grčke je jako zanimljiv, jako razuđen sa puno ostrva i poluostrva koja se uklapaju jedna u druge. Bilo da plovite brodom ili sedite na plaži, vi pravite kompletnu sliku tog kraja. Prolazite pored mesta gde ste nekada letovali, boravite u mestima koja ste gledali sa naspramne obale, otkrivate neka nova mesta...
Ispred apartmana
Osim dva albuma od ove godine, prilažem i one sa izleta sa Evije iz 2015. i 2018. Posebno je prvi interesantan jer u njemu ima puno fotografija plaže Kukunarijes.
