Bač

Tekst sam napisao na forumu sajta Putovanja.info (link ). Prenosim ga uz mali dodatak i neke korekcije. U pitanju je jednodnevni izlet do Bača, išli nas dvoje i jedno dete, u nedelju 21.jula 2013.

Odlazak u Bač planiramo već duže vreme. Od kada smo saznali da tamo ima nešto interesantno a to nije bilo mnogo davno. Sad, dal smo samo mi krivi što smo tek sad saznali, nisam baš siguran... Uglavnom u nedelju su se stekli svi potrebni uslovi.

Od Beograda do Bača ima oko 160km. Do Novog Sada, onda Futog pa Bačka Palanka (bolje skrenuti pre BP) i onda prema Odžacima i Somboru. Pazite na novo skretanje sa autoputa ka NS, ako promašite biće veselo. Bar je za mene novo...

Bač je gradić u južnoj Bačkoj u kome živi nešto preko 6 hiljada stanovnika. Podatak da je Bačka po njemu dobila ime govori da je u prošlosti imao mnogo veći značaj nego danas. Rimska naseobina, Avarska tvrđava, utvrđeni grad na prelasku u drugi milenijum, mesto okupljanja i polaska pohoda na Turke, tursko osvajanje Bača i tako sve do Rakocijeve bune početkom XVIII veka kada je tvrđava konačno srušena i značaj mesta počeo da opada.

Četiri su znamenitosti kojima se Bač diči na netu. Dve odmah možete odbaciti. Tursko kupatilo kako kažu predstavlja jedinu očuvanu građevinu islamske kulture u Vojvodini ali u stvarnosti to je jedna mala razvalina za koju teško da ćete pokazati interesovanje ako niste zaluđenik za srušena turska kupatila. Katolička crkva jeste impozantna ali je spolja u kriminalno lošem stanju a unutra nismo ni pokušali da uđemo. Zato su druge dve znamenitosti dovoljne da dođete.

Franjevački samostan je prvo što smo obišli i do kraja dana ništa ga nije nadmašilo. U mnogome zahvaljujući tipu koji nam je bio vodič i koji se zaista potrudio da nas provede, pokaže i ispriča. Ukratko, crkva i zvonik potiču iz XII veka, crkva je završena 1169. godine. Građeni su u romaničkom stilu a kasnije je crkva obnovljena u gotičkom pošto je samostan opustošen sredinom XIII veka. Sagradili su ga pripadnici monaško-viteškog reda Kanonici Svetog groba Jeruzalemskog a Franjevci su ga preuzeli 1300. godine. I pre nje na istom mestu postojala je bazilika iz prvog milenijuma, postoje tragovi a imaju izložene i te rimske cigle kojima je građena. Crkva je kasnije dozidana u renesansnom stilu a ceo samostan je dobio današnji oblik kvadrane građevine sa dvorištem u sredini u XVIII veku, u četvrtom po redu, sada baroknom stilu. Vek i po u Baču su vladali Turci, od Mohačke bitke pa do kraja XVII veka. Crkva je tada pretvorena u džamiju a mihrab koji su Turci izgradili još uvek se nalazi u njoj. Na sreću samostan nije trpeo dalja stradanja. Sad su dobili neku lovu za obnovu pa se nadamo da će tek zablistati. Ulaz se plaća simboličnih 100 dinara ali posetioca nema mnogo, samo po najavi, izgleda da smo mi imali sreće da je čovek bio tamo kad smo došli, moguće da se treba najaviti.

Tvrđava je drugi značajan objekat, tačnije ostaci tvrđave. Jer od kada je srušena, a to je bilo za vreme ili posle Rakocijeve bune, početkom XVIII veka, više nije obnavljana. Ne računajući Donžon kulu koja je sređena i u kojoj su neke postavke i suvenirnica, koja naravno nije radila ali to je neka druga priča... Dakle srednjevekovna tvrđava je srušena. U tim ruševinama jasno se razlikuje šest kula, zid postoji između njih a vidi se i gde je nekada bio pokretni most kojim se otvarao ili zatvarao ulaz u tvrđavu. Sam ambijent je mnogo lep, trava se vrlo lepo održava tako da taj kompleks predstavlja jedan veliki travnjak okružen tim ruševinama i tišinom koja tamo vlada. Posle obilaska samostana bilo nam je vrlo prijatno da nekih sat vremena šetamo, sedimo i ćutimo. Malo je udaljena od centra Bača, prelazi se kanal i prolazi se kroz živopisan bački šor gde ispred kuća ima puno zasađenih šljiva pa planirajte negde za mesec dana da budete tamo.

Onda smo krenuli dalje, ka selu Bođani gde se nalazi istoimeni manastir. Između Bođana i Vajske, tačnije kada se prođe selo Vajska, odvaja jedan put na desno i vodi do jezera Provala. U pitanju je jezero koje je nastalo izlivanjem Dunava a na kome su napravili vrlo lepu plažu. Naravno da smo iskoristili toplo vreme da se okupamo. Voda je čista, na jezeru je gužva, izgleda da svo okolno stanovništvo tu dolazi na kupanje. Pored plaže nalazi se motel, nije nešto posebno ali možete da se osvežite a ima i wc.

Kupanju nikad kraja pa smo tako zakasnili za manastir, tačnije stigli smo u 16:40 a na ulazu piše da posetioce primaju do 17h. Samo smo upali i na brzinu pogledali crkvu i dvorište. Sve je renovirano, manastir blista a dvorište je mnogo lepo sređeno. Kažu da je manastir izuzetno značajan za srpsko slikarstvo XVIII ili XIX veka ali ništa nismo čuli i nismo se pripremili. Što i nije loše jer imamo razlog da dođemo ponovo.

Selo Bođani se nalazi u produžetku puta, dalje ka Dunavu i ka granici. Na netu smo pronašli neku čardu Ranč, ona je još 4km dalje od sela, otišli smo tamo, izgleda lepo ali bili su pomalo neljubazni i nagovestili su nam da ćemo dugo čekati za ručak pa smo odustali. Jeli smo tek iza Čelareva, neki restoran na levoj strani puta, iza Lukoil pumpe gde izlazi put iz sela Gložan. Nije bilo loše. Pre toga svratili u Čelarevo da vidimo dvorac Dunđerskog. Sređena je fasada, dvorac je naravno zatvoren.

Na kraju, prešli smo oko 350 km, videli dosta toga, okupali se i naravno usput kupili lubenicu. Izlet je taman za jedan dan iz Beograda i toplo ga preporučujem.

Fotografije