уторак, 24. март 2015.

Antički Olintos

Kada sam pisao o letovanju 2014. na Sitoniji, glupo sam obećao da ću posetu antičkom Olintosu izvojiti u poseban post. Mogao sam tamo da kažem nekoliko rečenica ali verovatno sam razmišljao da je taj post dovoljno dugačak i da bi nešto moglo da se izbaci i izdvoji. Ono što je sigurno da nisam planirao ovoliku vremensku distancu da napravim.

U pitanju je arheološko nalazište sa ostacima najznačajnijeg grada na Halkidikiju u vreme Stare Grčke. A ako je grad nekada bio najznačajniji, pretpostavljam da je i nalazište danas najznačajnije. Nalazi se oko 2,5 km od mora, između Kasandre i Sitonije, s tim da je mnogo bliži Kasandri. Put koji vodi do tamo je polukružan, počinje i završava se na glavnoj džadi Kasandra - Sitonija. Putokazi postoje, ne možete promašiti. Ceo prostor je okružen ogradom a ispred ulaza nalazi se veliki parking. Ulaz je 3e za odrasle i dž za decu, što je vrlo lep običaj koji Grci neguju na svim arheološkim lokacijama - decu to ionako slabo intersuje. Na ulazu dobijete katalog sa mapom lokaliteta. Najvažniju informaciju ne mogu da dam. Na zvaničnom sajtu (ovde) piše da je radno vreme 8-20 ali meni ostalo u sećanju 9-15 ili 9-18. U svakom slučaju predlažem posetu u ranim jutarnjim satima dok zvezda ne upeče.



Olintos je osnovan u VII veku p.H. na području koje je bilo naseljeno još u Neolitu. Naselilo ga je izvesno pleme Bottiaeans (na žalost ne znam srpski prevod). Kada je Kserks 480. p.H. krenuo ka Atini, i Olintos je kao svi poslušni vazali dao svoje brodove. U povratku 479. godine Persijanci su ga ipak razorili, verovatno frustrirani usled poraza. 
Nedugo zatim makedonski kralj Perdika II podstakao je okolno stanovništvo da ponovo nasele Olintos, u kome je još uvek bilo nešto malo onih nesretnih Bottiaeans. Novi utvrđeni grad svoju snagu pokazuje tako što 432. p.H. izlazi iz Atinskog pomorskog saveza, okuplja oko sebe 32 slobodna grada Halkidikija i postaje centar Halkidiškog saveza. U početku su odnosi sa Filipom II Makedonskim bili dobri ali kada je ovaj ojačao i rešio da stigne do Egejskog mora, Olintos se ponovo zbližava sa Atinom i ovi mu šalju vojnu pomoć. Filip započinje opsadu grada koja je kratko trajala jer je uspeo da pronađe dva izdajnika uz čiju pomoć je lako probio odbranu. Milosti za poražene nije bilo, grad je bukvalno sravnjen sa zemljom a stanovništvo prodato u roblje. Još neko vreme je mali broj ljudi živeo na ostacima grada dok ih silom nisu preselili u tek osnovanu Kasandriju.


Uđete, krenete stazom i vrlo brzo stižete do zgrade muzeja. Tu je navodno smešteno sve što je pronađeno na lokalitetu. Ispred zgrade su sve one teške kamene stvari koje nisu mogle da budu unete. Kada obiđete muzej, a to ne traje dugo, nastavite stazom koja vas vodi ka Severnom brdu.

Olintos je bio izgrađen na dva brda - Severnom i Južnom. Onaj prvi, arhajski grad nalazio se na Južnom brdu. Kada se grad počeo razvijati u V veku p.H., stanovnici su naselili i Severno brdo. Tamo su koristili vrlo moderan, Hipodameanov sistem planiranja grada gde ulice čine mrežu i seku se pod pravim uglom. Za prosečnog turistu to Severno brdo je jedino što će obići i što vredi videti. Glavna staza vodi pravo na to brdo, putokazi vode ka njemu, Južno brdo vam ostaje sa desne strane, i nije mi baš najjasnije kako se njemu prilazi.

Severno brdo se nalazi na suprotnom kraju od ulaza, ima oko 1 km šetnje, po manjem ili većem suncu, što neće svakom biti prijatno. Kada stignete imate sto sa klupama i nadstrešnicom a levo, nešto dalje, ima improvizovana česma gde možete da se umijete. Vodu za piće ste naravno poneli sa sobom. Onda možete da krenete u obilazak.


Glavna džada u Antičkom Olintosu

Dođosmo do onoga zbog čega sve ovo pišem. Kada stignete na vrh Severnog brda, ulazite na nešto što liči na urbanistički projekat, urađen u prirodnoj veličini. Vidite ulice i vidite obeležene kuće i svi zidovi su tu do nekih 20-30 cm visine. Sve ulice se seku pod pravim uglom, grade blokove i svaki blok je imao po deset kuća. U onom delu koji je arheološki najbolje obrađen izvršeno je jasno razgraničenje između kuća, sve su kataloški obeležene i ispred svake stoji plan sa označenim prostorijama. Za neke se čak i zna kome su pripadale.


Dvorišta su bila popločana kamenom a većina kuća imala je portik - natkriveni trem sa stubovima. Imale su i prostorije za bankete i zajedničke ručkove koje su u bogatijim kućama bile sa mozaikom na podovima. Par tih mozaika može se videti. Kuće su uglavnom bile prizemne a neke su imale i sprat. Poneke su imale radionice i prodavnice, otvorene prema ulici. Većinu ovih podataka skinuo sam sa sajta, link imate na kraju teksta. 

Ukoliko sam dobro shvatio, samo 10% naselja je otkopano i uređeno. Otkopavanje je izvršeno u prvoj polovini XX veka, naselje je lokalizovano i identifikovano 1902. godine.

U povratku sam pokušao da obiđem i Južno brdo. Postoji staza koja sa Severnog vodi na Južno. Suočio sam se sa dva problema: brzo sam izgubio stazu i nisam bio adekvatno obuven. Nikakav problem nije da u sandalama ili papučama obiđete Severno brdo ali ovamo je trava visoka a ima i dosta rupa gde možete da se povredite. Plus što ništa posebno interesantno nisam video. Postoje ostaci nečega ali ako ste laik onda vam to malo znači. Kao da ovaj deo još uvek nije uređen za turiste. 


Pogled sa Severnog brda na današnji Olintos

Šta nisam rekao? U dolini, zapadno od antičkog, nalazi se savremeni Olintos. Malo i beznačajno naselje na koje se pruža lep pogled sa Severnog brda. Između njih teče reka ali reka je za proleće, u leto je skoro nema. Negde postoje ostaci vizantijske kule ali nisam uspeo da je pronađem.

Antički Olintos je svakako jedna od najatraktivnijih arheoloških lokacija na Halkidikiju. Pristupačan je, blizu puta tako da bi ga svakako trebalo obići ako letujete na Kasandri ili Sitoniji.

Fotografije

Perseus 


Нема коментара:

Постави коментар