Prethodno letovanje bili smo na Peloponezu. Priče još uvek nema na blogu, ne usuđujem se da krenem svestan količine materijala koji bi trebalo obraditi. Puno toga smo videli ali nismo se iskupali. Ove godine je izglasano da odmor bude u prvom planu. Nišanili smo Eviu ali smo odustali par nedelja pred polazak shvativši da tamo nećemo dobiti ono što tražimo, lepe plaže na kojima ćemo moći potpuno da se opustimo. A u tom slučaju ne morate da idete dalje od Sitonije.
Na Sitoniji smo već jednom letovali - 2011. godine. Tada smo bili u Sartiju, na donjoj Sitoniji. Napravili smo jedan krug oko poluostrva ali smo uglavnom obilazili plaže u blizini Sartija. Već sam pisao na blogu o utiscima sa ovog letovanja (o Sartiju, o plažama). Sada smo hteli da obiđemo gornji deo Sitonije a Nikiti se nametao kao logičan izbor za bazu. Krenuli smo na bum, bez rezervacije, kao i prethodne tri godine.
Moj obračun sa Nikitijem
O putovanju, spavanju na Dojranu i povratku kroz Makedoniju pisaću u sledećem postu. Ovde samo da kažem da smo tim spavanjem želeli da olakšamo put ali i da dobijemo još jedan dan na moru tako što ćemo stići u Nikiti u toku prepodneva. Ipak nismo stigli u 10h kako smo planirali. Nešto kasnije ustajanje, malo veća gužva na granici i haos na Ring Road oko Soluna u subotnje prepodne, prilično su nas usporili. Svejedno, u podne stižemo u Nikiti vrlo pozitivno raspoloženi. Što nije bez značaja jer smo trošeći polako rezerve tog dobrog raspoloženja uspeli da izdržimo ono što se u sledeća tri sata događalo a moglo bi da se svede na tri reči - nismo ništa našli.
Pre svega, vrlo malo slobodnog smeštaja. Ili je zauzeto, ili je rezervisano. Ono što je slobodno bilo je po ceni koju nismo hteli ili mogli da platimo. Svega jedan apartman je bio po prihvatljivoj ceni ali nam se uopšte nije dopao. Nisu samo pare u pitanju. Samo mesto je ostavilo jako loš utisak na mene. Prostor koji obuhvata je ogroman i slabo uređen i iskorišćen. Glavni problem je prevelika udaljenost glavnog puta od plaže i neodgovarajuća pokrivenost prostora između njih. Oko glavnog puta su veliki supermarketi ali i restorani, pekare, prodavnice. Pored plaže je šetalište sa restoranima i svim sadržajem koji uz to ide. Udaljeni su oko 700m. Taj prostor, širine tih 700m, nedovoljno je i neravnomerno ispunjen smeštajnim objektima, ulice jesu ili nisu asfaltirane, prazan prostor je najčešće neuređen i obrastao divljom travom. Većina objekata koje smo gledali nisu imali oko sebe u blizini prodavnice, pekare i sl. Nije to bio toliki problem, uglavnom smo se snabdevali u većim supermarketima a nije mi ni teško da prošetam. Veći problem je neuređenost većeg dela mesta. Ili je sve novo pa drveće i lijanderi još nisu stigli da porastu ili prosto nemaju potrebe da to srede. Nekoliko kuća u koje smo svraćali nemaju baš ništa lepo oko sebe, more se ne vidi a sve ostalo nije vredno pomena ni pogleda. Ostavljam mogućnost da sam malo preterao ali prilično loše sam se osećao dok sam zamišljao da ćemo tu provesti sledećih deset dana.
Prilično razočaran onim što sam video, počinjem da bušim da imamo dovoljno vremena da promenimo mesto. Odlazimo do Metamorfozisa i na prvi pogled shvatamo da je to ono na šta smo navikli. Malo, skockano mesto, dve glavne ulice i nekoliko sporednih, ono što ima to vam je na dohvat ruke. Vrlo lep park i veliki hotel definišu centar mesta. Plaža nije nešto posebno ali ionako se nećemo tu kupati. Brzo odlučujemo da tu potražimo smeštaj a još brže ga nalazimo.
Metamorfozis
Preko puta parka, u samom centru mesta, nepunih 200m od plaže, nalazi se Stella's Haus. Porodični biznis koji vode sestra i brat uz pomoć roditelja. Zauzeli su ceo ugao kvarta sa dve ili tri zgrade koje su pretpostavljam vremenom kupili ili sagradili. Unutra je dvorište sa puno zelenila a ono što je najlepše to su prizemni apartmani (u okviru glavnih zgrada plus dva mala, samostalna objekta) u koje se ulazi pravo iz tog dvorišta. Dobijamo jedan takav. Imamo dve terase, jednu ka dvorištu, drugu ka ulici. Unutra dve odvojene prostorije, kuhinja u delu koji ih spaja, nikakav luksuz ali sve čisto i sve funkcioniše. Domaćni prijatni, nenametljivi. Priča dobija happy-end. Iznosimo stvari iz kola, ručamo i idemo na plažu u Metamorfozisu. Megan će jedino to popodne imati slobodno.
Još par reči o mestu. U pitanju je klasično turističko mesto od koga ne treba previše očekivati. Nalazi se ispred Sitonije, 7km od Nikitija. Ima malu peščanu plažu, solidnu ali neuporedivu sa onima na koje smo odlazili na kupanje. Iznad plaže nalazi se uzvišenje na kome je napravljen veoma lep park sa klupama koje gledaju na more i Kasandru preko puta mora. Uzvišenje se na strani daljoj od Sitonije spušta ka moru. Ima nekoliko kuća i neko omladinsko odmaralište. Taj deo je pre svega lep za šetnju, moguće je i kupanje ali plaža je tu loša, kamenita. Na strani bliže Sitoniji plaža se produžava ali postaje sve lošija, peska ima sve manje. Pored parka je veliki hotel Golden Beach a iza su klasične zgrade sa apartmanima, nekoliko taverni, prodavnica, 2-3 pekare, crkva i to je to. Oko mesta ima puno borove šume i možete da osetite onaj miris koji obično nedostaje na Halkidikiju.
Ima verovatno još ponešto što nismo uspeli da vidimo. Ujutru smo odlazili na neku od plaža, tamo bi provodili ceo dan i kasno popodne se vraćali u apartman. Ako tako koristite Metamorfozis, onda je ok. Ako dođete bez kola, nisam siguran kakve utiske bi poneli.
Sitonija, plaže
Kupali smo se na pet plaža, tri sa zapadne i dve sa istočne strane gornje Sitonije. Na šestu smo samo svratili ali su nas veliki talasi koji su bili taj dan odmah oterali. Učinila nam se prljava i neuređena pa joj se nismo vraćali iako je pre polaska bila jedan od prvih izbora. U pitanju je plaža Agios Ioannis.
Spaties
Bili smo samo jednom i to prvi dan. Nalazi se odmah iza mnogo poznatije Kalogrije. Kolima se lako prilazi, siđete sa glavnog na zemljani put, idete nekih sto metara i ostavite ih na proširenju kod kapije kroz koju se ulazi na plažu. Kapija za pešake je otvorena, ona za kola je zaključana. Prođete kroz kapiju i staza se vrlo brzo račva. Desno je mala Spaties plaža, mirnija i sa mnogo više prirodnog hlada. Levo je veća uvala koju smo mi odabrali. Pesak i kristalno čista voda, kao i na ostalim plažama. Stene na krajevima. Nije bilo gužve, 4-5 ekipa na vrlo pristojnom rastojanju. Popodne smo jednog trenutka ostali sami na celoj plaži. Tada smo zauzeli mesto ispod drveta, jedini prirodan hlad. Kada smo krenuli videli smo da su mnogi prešli na malu Spaties gde je voda bila mnogo mirnija, kod nas su popodne krenuli talasi. Nismo se vratili na ovu plažu jer smo želeli da vidimo i ostale.
Kalogrija
Najveća i najpopularnija plaža gornje Sitonije što koriste beach barovi pa vam uz piće naplate i ležaljke. Prilično dugačka, postoji nekoliko odvojenih celina i nekoliko već pomenutih beach barova. Kolima prilazite sa više strana, zavisi gde želite da se kupate. Imaju one pedaline i kanui da se iznajme. Mainstream plaža u pravom smislu te reči. photo
Koviou
Nalazi se ispred Kalogrije (iz pravca Nikitija). Deli ih brdo na kome postoji staza kojom možete prošetati. Predlažem šetnju pored mora a povratak preko brda. Plaža se kao i gotovo sve odlikuje peskom i kristalno čistom vodom. Manja je od Kalogrije što je za nas bio plus. Ima beach bar, ima hotel iza plaže. Možete kola ostaviti ispred kapije hotela, što je malo neudobno, a možete ih ostaviti na proširenju pored puta pa se stazom spustiti na plažu. Tu smo odgledali zalazak sunca i sa zadovoljstvom se vratili da još jedan dan provedemo na njoj. Devojkama se prilično dopala.
Fava
Prva od dve plaže na istočnoj obali Sitonije. Kada krenete dole, ka Sartiju, i prođete niz kuća koji obično zovu Vurvuru, nailazite na malo poluostrvo na kome su smeštene neke obične ali i neke vrlo lepe i ekskluzivne vile. Prostor nije gusto naseljen tako da je ceo ambijent vrlo prijatan. Dve plaže koje se nalaze na poluostrvu ne liče ni malo jedna na drugu. Na Karidiju smo bili pre tri godine, napravili neke lepe fotografije (photos) ali nismo imali nikakvu želju da ponovo dođemo, što sam ovde i napisao.
Fava se nalazi na istoku ovog malog poluostrva. Idete prema Sartiju i kada se zeleno ostrvo umetne između leve i desne kolovozne trake imate naglo skretanje na desno, teško uočljivo od gustog rastinja. Prođete ispod glavnog puta, onda idete levo, pratite glavni put do raskrsnice gde piše da je Vurvuru levo a vi idete desno. Tu vozite polako dok ne dođete na mesto gde se dva puta jedan za drugim odvajaju na desnu stranu. Orijentir je crkva, očito novijeg datuma, izgrađena od kamena, interesantna je ali i pusta, ni čoveka ni kuće oko nje. Prvo desno odvajanje prolazi ispod crkve i vodi do glavne plaže. Drugo vodi do same crkve a onda dalje do privatnih objekata. Ako ignorišete oba skretanje i zaustavite se iza same raskrsnice, potražite stazu koja ide poludesno i vodi pravo na malu uvalu, stenama odsečenu od ostatka plaže. Meni se tu dopalo ali bio sam nadglasan, vratili smo se na ono prvo skretanje desno i došli na glavni i najveći deo Fava plaže.
U pitanju je neuobičajena i atraktivna plaža koja ima nešto više od peska i čiste vode. Stene kojima plaža obiluje dele je na nekoliko sektora. Mi smo ostalli na najvećem a prošetali smo i do ostalih. Do onih na desnoj strani može se samo kroz vodu koja nije duboka pa možete preneti stvari. Nikome to nije palo na pamet da uradi pa eto prilike ako volite usamljenost. Inače na tom mestu su stene atraktivne, možete se verati po njima, spuštati direktno u vodu, ući u deo koji je voda produbila... Plaža naravno ima prekrasnu vodu, ima pogled na Atos, nema beach bar i ležaljke. Jedini problem je jako plitak pesak, na sreću vetra taj dan nije bilo pa su suncobrani izdržali.
Lagonisi
I za kraj jednoglasni pobednik za 2014. godinu. Još jedna plaža na istočnoj strani Sitonije, bliža Metamorfozisu. Prođete Ormos Panagias, marinu pored samog puta i onda hvatate prvi asfalt sa leve strane. Zatim idete pravo i na raskrsnici desno, pratite oznaku za Kalamaris apartmane. Ako odete levo ulazite na malo poluostrvo na kome ima nekoliko objekata, privatnih ili za izdavanje, nije gusto naseljeno tako da možete prošetati, spustiti se u marinu i uopšte uživati u pogledima. Obala je ovde vrlo razruđena što naravno omogućava prekrasne vidike na koju god stranu da se okrenete.
Da se vratimo na Lagonisi plažu. Idete desno i spuštate se, asfalta nestaje a vas čekaju improvizovana mesta za parkiranje kojih nema baš mnogo i to može da bude problem. Lagonisi nije velika plaža. Na levoj strani nalazi se ograda već pomenutih Kalamaris apartmana i ispred ograde njihove ležaljke i suncobrani. Od ograde se nastavlja uska, peščana plaža koja se završava malim rtom a zatim se more širi i opkoljava poluostrvo na kome se nalazite. Obala se okreće za 90 stepeni a pesak prelazi u stene interesantnih oblika. U daljini se vidi još jedna plaža i poznati beach bar pored nje (zaboravio sam mu ime). Ima nešto prirodnog hlada koji se nalazi tačno između plaže i parkinga ali tu nema mesta za sve. Ispred vas nalazi se zaliv ograničen ostrvom skoro simetrično postavljenim na ulasku u njega. Voda je mirna, besprekorno čista i divne, tirkizne boje, bogata životinjskim svetom. Dubina raste lagano ali bez problema dostižete onu koju želite. Sve to zajedno čini da smo se na ovoj plaži osećali bolje nego na drugima i bili smo najbliže postizanju nekog unutrašnjeg mira i zadovoljstva.
I još ponešto...
Jedan dan smo proveli u Sartiju. Baka je letovala tamo sa rođakom pa smo odlučili da jedan dan budemo zajedno. Ne bih ponovo pisao o Sartiju, već sam to uradio ovde. Nisam mnogo promenio utisak. Talasi su bili visoki a rekli su nam da su takvi bili svo vreme njihovog boravka. Veče su devojke iskoristile za šoping a svratili smo na obavezne i previše slatke palačinke. Još jednom smo se uverili u težinu puta istočnom Sitonijom tako da su neke planirane plaže ispale iz kombinacije.
Pored Nikitija smo svakodnevno prolazili ali smo samo jedno veče svratili. I opet nisam bio oduševljen. Gužva, prodavnice, restorani i pre svega gužva. Pre odlaska na korzo posetili smo ostatke Sofronios bazilike i crkvu Agios Georgios. Nalaze se u delu Nikitija prema Sitoniji. Sa glavnog puta postoji oznaka gde da skrenete a onda samo pratite put. I pazite da ne promašite, lokalitet nije nešto posebno obeležen. U pitanju je samo dno bazilike, otkrivene i iskopane 80-tih godina XX veka. Nekoliko mozaika i ostataka stubova i zidova, visoki najviše 50-60cm. Svojevremeno mora da je bila impresivna sa dužinom od skoro 50m. Inače napravljena je u V veku, jedna je od najstarijih vizanijskih bazilika na ovom prostoru a pretpostavlja se da je srušena već u VI veku, zato i nema mnogo podataka o njoj. Čak i sam naziv nema istorijsku pozadinu, povezan je sa iskopavanjem. Iskopine su natkrivene i prostor je zaključan, bar je bio u popodnevnim satima kada smo mi bili tamo. photo
Nedaleko od Sofronios bazilike nalazi se mala crkva Agios Georgios. Ona je naravno mnogo mlađa od bazilike i još uvek je u funkciji. Interesantno je da je izgrađena na ostacima nekog prethodnog, srušenog hrama. Njegovi ostaci postoje i opkoljavaju crkvu. Ni crkva ni bazilika nisu nešto što se ne bi smelo propustiti. Prosto ništa drugo nema u okolini, ne računajući ono što je priroda stvorila. Nisam uspeo da pronađem na internetu mnogo konkretnih podataka o baziliki a posebno ne o crkvi. U stari deo Nikitija nismo otišli ali ne bih o tome...
U povratku sa mora planiramo ponovo da spavamo na Dojranu tako imamo ceo dan na raspolaganju u Grčkoj. Planiramo da posetimo antički Olintos, odemo negde na kupanje, popodne svratimo u Ikeu i uveče produžimo do granice.
O antičkom Olintosu ću naknadno pisati u ovom postu. Samo da kažem da poseta traje par sati i da vredi svratiti, posebno što se nalazi u neposrednoj blizini puta Kasandra - Sitonija.
Iz Olintosa idemo na kupanje. Odabrali smo Nea Potideu, gradić na samom ulasku na poluostrvo Kasandra. Istorija Nea Potidee slična je mnogim drugim mestima na Halkidikiju. Ostaci iz antičkog perioda, ostaci iz turskog perioda a današnje naselje osnovano je 1922. godine sa dolaskom izbeglica iz Turske. Najinteresantnije u vezi Potidee je kanal koji seče uski zemljouz koji povezuje Kasandru sa ostatkom Halkidikija, istovremeno spajajući Solunski i Toroneo zaliv. Pretpostavlja se da je izgrađen u vreme rimske uprave, u II veku pre Hrista, kada je Potidea bila najznačajniji grad u ovom delu Grčke. Danas preko njega prelazi jedini drumski put za Kasandru i pošto sam nekoliko puta prošao tuda želeo sam konačno da ga obiđem i fotografišem. Ujedno da proverimo plažu i vidimo da li Potidea zaslužuje da joj jednom posvetimo čitavo letovanje. Umoran od obilaska Olintosa i oboren jakom vrućinom u centralno doba dana, nisam se baš našetao tako da imam svega nekoliko fotografija kanala, snimljenih sa približno iste lokacije. Svo vreme smo proveli na plaži. Gradska plaža je sasvim ok, peščana, dugačka i široka, ispunjena ležaljkama. Pored plaže je šetalište sa čije druge strane se nalaze kafići i restorani. More je čisto, dubina prilično brzo nastupa. Utisak bi bio sasvim ok da nas nisu izgrickale ribice, na drugim mestima nismo imali taj problem.
Napuštamo Nea Potideu i idemo ka Solunu. Svraćamo u Kosmos pa u Ikeu na ručak. Onda na Ring Road, isključenje ka Kavali, pa opet ka Kilkisu i lagana vožnja do Dojarna. Na granici nema gužve, napuštamo Grčku...
Fotografije:
Metamorfozis & co.
Pet plaža Sitonije
Na Sitoniji smo već jednom letovali - 2011. godine. Tada smo bili u Sartiju, na donjoj Sitoniji. Napravili smo jedan krug oko poluostrva ali smo uglavnom obilazili plaže u blizini Sartija. Već sam pisao na blogu o utiscima sa ovog letovanja (o Sartiju, o plažama). Sada smo hteli da obiđemo gornji deo Sitonije a Nikiti se nametao kao logičan izbor za bazu. Krenuli smo na bum, bez rezervacije, kao i prethodne tri godine.
Moj obračun sa Nikitijem
O putovanju, spavanju na Dojranu i povratku kroz Makedoniju pisaću u sledećem postu. Ovde samo da kažem da smo tim spavanjem želeli da olakšamo put ali i da dobijemo još jedan dan na moru tako što ćemo stići u Nikiti u toku prepodneva. Ipak nismo stigli u 10h kako smo planirali. Nešto kasnije ustajanje, malo veća gužva na granici i haos na Ring Road oko Soluna u subotnje prepodne, prilično su nas usporili. Svejedno, u podne stižemo u Nikiti vrlo pozitivno raspoloženi. Što nije bez značaja jer smo trošeći polako rezerve tog dobrog raspoloženja uspeli da izdržimo ono što se u sledeća tri sata događalo a moglo bi da se svede na tri reči - nismo ništa našli.
Pre svega, vrlo malo slobodnog smeštaja. Ili je zauzeto, ili je rezervisano. Ono što je slobodno bilo je po ceni koju nismo hteli ili mogli da platimo. Svega jedan apartman je bio po prihvatljivoj ceni ali nam se uopšte nije dopao. Nisu samo pare u pitanju. Samo mesto je ostavilo jako loš utisak na mene. Prostor koji obuhvata je ogroman i slabo uređen i iskorišćen. Glavni problem je prevelika udaljenost glavnog puta od plaže i neodgovarajuća pokrivenost prostora između njih. Oko glavnog puta su veliki supermarketi ali i restorani, pekare, prodavnice. Pored plaže je šetalište sa restoranima i svim sadržajem koji uz to ide. Udaljeni su oko 700m. Taj prostor, širine tih 700m, nedovoljno je i neravnomerno ispunjen smeštajnim objektima, ulice jesu ili nisu asfaltirane, prazan prostor je najčešće neuređen i obrastao divljom travom. Većina objekata koje smo gledali nisu imali oko sebe u blizini prodavnice, pekare i sl. Nije to bio toliki problem, uglavnom smo se snabdevali u većim supermarketima a nije mi ni teško da prošetam. Veći problem je neuređenost većeg dela mesta. Ili je sve novo pa drveće i lijanderi još nisu stigli da porastu ili prosto nemaju potrebe da to srede. Nekoliko kuća u koje smo svraćali nemaju baš ništa lepo oko sebe, more se ne vidi a sve ostalo nije vredno pomena ni pogleda. Ostavljam mogućnost da sam malo preterao ali prilično loše sam se osećao dok sam zamišljao da ćemo tu provesti sledećih deset dana.
Prilično razočaran onim što sam video, počinjem da bušim da imamo dovoljno vremena da promenimo mesto. Odlazimo do Metamorfozisa i na prvi pogled shvatamo da je to ono na šta smo navikli. Malo, skockano mesto, dve glavne ulice i nekoliko sporednih, ono što ima to vam je na dohvat ruke. Vrlo lep park i veliki hotel definišu centar mesta. Plaža nije nešto posebno ali ionako se nećemo tu kupati. Brzo odlučujemo da tu potražimo smeštaj a još brže ga nalazimo.
Metamorfozis
Još par reči o mestu. U pitanju je klasično turističko mesto od koga ne treba previše očekivati. Nalazi se ispred Sitonije, 7km od Nikitija. Ima malu peščanu plažu, solidnu ali neuporedivu sa onima na koje smo odlazili na kupanje. Iznad plaže nalazi se uzvišenje na kome je napravljen veoma lep park sa klupama koje gledaju na more i Kasandru preko puta mora. Uzvišenje se na strani daljoj od Sitonije spušta ka moru. Ima nekoliko kuća i neko omladinsko odmaralište. Taj deo je pre svega lep za šetnju, moguće je i kupanje ali plaža je tu loša, kamenita. Na strani bliže Sitoniji plaža se produžava ali postaje sve lošija, peska ima sve manje. Pored parka je veliki hotel Golden Beach a iza su klasične zgrade sa apartmanima, nekoliko taverni, prodavnica, 2-3 pekare, crkva i to je to. Oko mesta ima puno borove šume i možete da osetite onaj miris koji obično nedostaje na Halkidikiju.
Park u Metamorfozisu
Ima verovatno još ponešto što nismo uspeli da vidimo. Ujutru smo odlazili na neku od plaža, tamo bi provodili ceo dan i kasno popodne se vraćali u apartman. Ako tako koristite Metamorfozis, onda je ok. Ako dođete bez kola, nisam siguran kakve utiske bi poneli.
Sitonija, plaže
Kupali smo se na pet plaža, tri sa zapadne i dve sa istočne strane gornje Sitonije. Na šestu smo samo svratili ali su nas veliki talasi koji su bili taj dan odmah oterali. Učinila nam se prljava i neuređena pa joj se nismo vraćali iako je pre polaska bila jedan od prvih izbora. U pitanju je plaža Agios Ioannis.
Spaties
Kalogrija
Najveća i najpopularnija plaža gornje Sitonije što koriste beach barovi pa vam uz piće naplate i ležaljke. Prilično dugačka, postoji nekoliko odvojenih celina i nekoliko već pomenutih beach barova. Kolima prilazite sa više strana, zavisi gde želite da se kupate. Imaju one pedaline i kanui da se iznajme. Mainstream plaža u pravom smislu te reči. photo
Koviou
Fava
Prva od dve plaže na istočnoj obali Sitonije. Kada krenete dole, ka Sartiju, i prođete niz kuća koji obično zovu Vurvuru, nailazite na malo poluostrvo na kome su smeštene neke obične ali i neke vrlo lepe i ekskluzivne vile. Prostor nije gusto naseljen tako da je ceo ambijent vrlo prijatan. Dve plaže koje se nalaze na poluostrvu ne liče ni malo jedna na drugu. Na Karidiju smo bili pre tri godine, napravili neke lepe fotografije (photos) ali nismo imali nikakvu želju da ponovo dođemo, što sam ovde i napisao.
Fava se nalazi na istoku ovog malog poluostrva. Idete prema Sartiju i kada se zeleno ostrvo umetne između leve i desne kolovozne trake imate naglo skretanje na desno, teško uočljivo od gustog rastinja. Prođete ispod glavnog puta, onda idete levo, pratite glavni put do raskrsnice gde piše da je Vurvuru levo a vi idete desno. Tu vozite polako dok ne dođete na mesto gde se dva puta jedan za drugim odvajaju na desnu stranu. Orijentir je crkva, očito novijeg datuma, izgrađena od kamena, interesantna je ali i pusta, ni čoveka ni kuće oko nje. Prvo desno odvajanje prolazi ispod crkve i vodi do glavne plaže. Drugo vodi do same crkve a onda dalje do privatnih objekata. Ako ignorišete oba skretanje i zaustavite se iza same raskrsnice, potražite stazu koja ide poludesno i vodi pravo na malu uvalu, stenama odsečenu od ostatka plaže. Meni se tu dopalo ali bio sam nadglasan, vratili smo se na ono prvo skretanje desno i došli na glavni i najveći deo Fava plaže.
U pitanju je neuobičajena i atraktivna plaža koja ima nešto više od peska i čiste vode. Stene kojima plaža obiluje dele je na nekoliko sektora. Mi smo ostalli na najvećem a prošetali smo i do ostalih. Do onih na desnoj strani može se samo kroz vodu koja nije duboka pa možete preneti stvari. Nikome to nije palo na pamet da uradi pa eto prilike ako volite usamljenost. Inače na tom mestu su stene atraktivne, možete se verati po njima, spuštati direktno u vodu, ući u deo koji je voda produbila... Plaža naravno ima prekrasnu vodu, ima pogled na Atos, nema beach bar i ležaljke. Jedini problem je jako plitak pesak, na sreću vetra taj dan nije bilo pa su suncobrani izdržali.
Lagonisi
I za kraj jednoglasni pobednik za 2014. godinu. Još jedna plaža na istočnoj strani Sitonije, bliža Metamorfozisu. Prođete Ormos Panagias, marinu pored samog puta i onda hvatate prvi asfalt sa leve strane. Zatim idete pravo i na raskrsnici desno, pratite oznaku za Kalamaris apartmane. Ako odete levo ulazite na malo poluostrvo na kome ima nekoliko objekata, privatnih ili za izdavanje, nije gusto naseljeno tako da možete prošetati, spustiti se u marinu i uopšte uživati u pogledima. Obala je ovde vrlo razruđena što naravno omogućava prekrasne vidike na koju god stranu da se okrenete.
Da se vratimo na Lagonisi plažu. Idete desno i spuštate se, asfalta nestaje a vas čekaju improvizovana mesta za parkiranje kojih nema baš mnogo i to može da bude problem. Lagonisi nije velika plaža. Na levoj strani nalazi se ograda već pomenutih Kalamaris apartmana i ispred ograde njihove ležaljke i suncobrani. Od ograde se nastavlja uska, peščana plaža koja se završava malim rtom a zatim se more širi i opkoljava poluostrvo na kome se nalazite. Obala se okreće za 90 stepeni a pesak prelazi u stene interesantnih oblika. U daljini se vidi još jedna plaža i poznati beach bar pored nje (zaboravio sam mu ime). Ima nešto prirodnog hlada koji se nalazi tačno između plaže i parkinga ali tu nema mesta za sve. Ispred vas nalazi se zaliv ograničen ostrvom skoro simetrično postavljenim na ulasku u njega. Voda je mirna, besprekorno čista i divne, tirkizne boje, bogata životinjskim svetom. Dubina raste lagano ali bez problema dostižete onu koju želite. Sve to zajedno čini da smo se na ovoj plaži osećali bolje nego na drugima i bili smo najbliže postizanju nekog unutrašnjeg mira i zadovoljstva.
I još ponešto...
Jedan dan smo proveli u Sartiju. Baka je letovala tamo sa rođakom pa smo odlučili da jedan dan budemo zajedno. Ne bih ponovo pisao o Sartiju, već sam to uradio ovde. Nisam mnogo promenio utisak. Talasi su bili visoki a rekli su nam da su takvi bili svo vreme njihovog boravka. Veče su devojke iskoristile za šoping a svratili smo na obavezne i previše slatke palačinke. Još jednom smo se uverili u težinu puta istočnom Sitonijom tako da su neke planirane plaže ispale iz kombinacije.
Pored Nikitija smo svakodnevno prolazili ali smo samo jedno veče svratili. I opet nisam bio oduševljen. Gužva, prodavnice, restorani i pre svega gužva. Pre odlaska na korzo posetili smo ostatke Sofronios bazilike i crkvu Agios Georgios. Nalaze se u delu Nikitija prema Sitoniji. Sa glavnog puta postoji oznaka gde da skrenete a onda samo pratite put. I pazite da ne promašite, lokalitet nije nešto posebno obeležen. U pitanju je samo dno bazilike, otkrivene i iskopane 80-tih godina XX veka. Nekoliko mozaika i ostataka stubova i zidova, visoki najviše 50-60cm. Svojevremeno mora da je bila impresivna sa dužinom od skoro 50m. Inače napravljena je u V veku, jedna je od najstarijih vizanijskih bazilika na ovom prostoru a pretpostavlja se da je srušena već u VI veku, zato i nema mnogo podataka o njoj. Čak i sam naziv nema istorijsku pozadinu, povezan je sa iskopavanjem. Iskopine su natkrivene i prostor je zaključan, bar je bio u popodnevnim satima kada smo mi bili tamo. photo
U povratku sa mora planiramo ponovo da spavamo na Dojranu tako imamo ceo dan na raspolaganju u Grčkoj. Planiramo da posetimo antički Olintos, odemo negde na kupanje, popodne svratimo u Ikeu i uveče produžimo do granice.
O antičkom Olintosu ću naknadno pisati u ovom postu. Samo da kažem da poseta traje par sati i da vredi svratiti, posebno što se nalazi u neposrednoj blizini puta Kasandra - Sitonija.
Iz Olintosa idemo na kupanje. Odabrali smo Nea Potideu, gradić na samom ulasku na poluostrvo Kasandra. Istorija Nea Potidee slična je mnogim drugim mestima na Halkidikiju. Ostaci iz antičkog perioda, ostaci iz turskog perioda a današnje naselje osnovano je 1922. godine sa dolaskom izbeglica iz Turske. Najinteresantnije u vezi Potidee je kanal koji seče uski zemljouz koji povezuje Kasandru sa ostatkom Halkidikija, istovremeno spajajući Solunski i Toroneo zaliv. Pretpostavlja se da je izgrađen u vreme rimske uprave, u II veku pre Hrista, kada je Potidea bila najznačajniji grad u ovom delu Grčke. Danas preko njega prelazi jedini drumski put za Kasandru i pošto sam nekoliko puta prošao tuda želeo sam konačno da ga obiđem i fotografišem. Ujedno da proverimo plažu i vidimo da li Potidea zaslužuje da joj jednom posvetimo čitavo letovanje. Umoran od obilaska Olintosa i oboren jakom vrućinom u centralno doba dana, nisam se baš našetao tako da imam svega nekoliko fotografija kanala, snimljenih sa približno iste lokacije. Svo vreme smo proveli na plaži. Gradska plaža je sasvim ok, peščana, dugačka i široka, ispunjena ležaljkama. Pored plaže je šetalište sa čije druge strane se nalaze kafići i restorani. More je čisto, dubina prilično brzo nastupa. Utisak bi bio sasvim ok da nas nisu izgrickale ribice, na drugim mestima nismo imali taj problem.
Napuštamo Nea Potideu i idemo ka Solunu. Svraćamo u Kosmos pa u Ikeu na ručak. Onda na Ring Road, isključenje ka Kavali, pa opet ka Kilkisu i lagana vožnja do Dojarna. Na granici nema gužve, napuštamo Grčku...
Fotografije:
Metamorfozis & co.
Pet plaža Sitonije
Нема коментара:
Постави коментар