Ovaj post već nekoliko meseci pokušavam da napišem, tačnije da završim. U septembru prošle godine bili smo u banji Đuli. Samo smo upali u Mađarsku, Đula je odmah pored granice, putovali smo kroz Rumuniju i obišli par gradova u odlasku i povratku. Pisao sam već o Đuli, Aradu i Čakovu. Oradeu smo posetili u povratku i prenoći smo tamo. Želju da posetim ovaj grad dobio sam kada sam sasvim slučajno na Panoramiju naleteo na jednu prelepu fotografiju. Nisam zapamtio ni nju ni autora ali eto nas tamo, zato sam pozivao da se odbrani Panoramio.
Kiša nas je ispratila iz Đule. Otišli smo samo do poslastičarnice a onda napustili banju, hvatajući prvo severni a odmah zatim severoistočni pravac. Ipak smo rešili da idemo u Oradeu uprkos lošem vremenu. Prešli smo reku Beli Kereš a odmah zatim i Crni Kereš. Treći Kereš srešćemo u samoj Oradei. Put od Đule do rumunske granice je ravan i prilično kvalitetan. Što je najvažnije nije opterećen. Na granici smo se malo zadržali a zatim nastavili istim pravcem do rumunskog grada Salonte. Tu smo se uključili na put Arad - Oradea, kojim ćemo se naredni dan vratiti. Sada idemo dalje na sever i posle nekih sat i po vožnje stižemo u Oradeu.
Kiša nas je ispratila iz Đule. Otišli smo samo do poslastičarnice a onda napustili banju, hvatajući prvo severni a odmah zatim severoistočni pravac. Ipak smo rešili da idemo u Oradeu uprkos lošem vremenu. Prešli smo reku Beli Kereš a odmah zatim i Crni Kereš. Treći Kereš srešćemo u samoj Oradei. Put od Đule do rumunske granice je ravan i prilično kvalitetan. Što je najvažnije nije opterećen. Na granici smo se malo zadržali a zatim nastavili istim pravcem do rumunskog grada Salonte. Tu smo se uključili na put Arad - Oradea, kojim ćemo se naredni dan vratiti. Sada idemo dalje na sever i posle nekih sat i po vožnje stižemo u Oradeu.
Trg kralja Ferdinanda, pozorište u daljini
Rumuni ga zovu Oradea. Mi ga zovemo Veliki Varadin a isto ga zovu i Mađari i Nemci, naravno prevedeno na njihove jezike: Nagyvárad odnosno Großwardein. Grad se prostire na 115,56 km² i prema popisu iz 2002. godine imao je 206.614 stanovnika. Nalazi se u severozapadnom delu Rumunije, samo 13km od mađarske granice, u istorijskoj pokrajini Krišana. Upravno je središte okruga Bihor. Leži na reci Brzi Kereš (Šebeš Kereš), na mestu gde on iz pobrđa prelazi u ravnicu Panonske nizije. Mi ova pobrđa nismo videli pošto smo gradu prišli sa južne strane ali očigledno da smo došavši do Oradee stigli do kraja Panonske nizije.
Grad se prvi put pominje 1113. godine pod latinskim imenom Varadinum. U srednjem veku nekoliko puta je bio pod opsadom. Turci su ga osvojili 1474. a 1601. preoteo ga je Mihailo Hrabri, knez koji je prvi ujedinio Vlašku, Transilvaniju i Moldaviju. Ponovo ga Turci zauzimaju 1660. a pod vlast Habzburgovaca dospeva 1692. nakon 14-mesečne opsade. Nove vlasti žure da urede grad u baroknom stilu i tada se grade Barokna palata i katolička katedrala pored nje a u drugom delu grada Mesečeva crkva i državno pozorište. Od kraja prvog svetskog rata grad pripada Rumuniji izuzev perioda 1940-1947. kada je bio pod mađarskom upravom.
Stižemo nešto iza podneva. Radni je dan i u gradu je standardna gužva. Parkiramo u blizini Trga ujedinjenja koji je logično mesto za početak razgledanja. Dok žena dežura pored kola, jurim da razmenim papirni novac za kovanice kojima ćemo platiti parking. Ljubazni trgovac u jednoj prodavnici cipela ne želi da razmeni već mi poklanja 50 bana (pola leja). Koliko je malo potrebno da se čovek oseti lepo i dobrodošlo.
Trg ujedinjenja ili Piata Unirii pruža se od reke na severnoj do ulice Iuliu Maniu na južnoj strani. Preseca ga široka i vrlo promenta ulica i ako uspeju da je zatvore ceo prostor postaće mnogo prijatniji. Obilazak smo počeli sa donje strane. Dve crkve, svaka sa po jedne strane, svojim baroknim tornjevima označavaju ulaz na trg. Na levoj strani je grko-katolička crkva Sv.Nikole (ph). Izgrađena je početkom XIX veka u baroknom stilu, dva puta je stradala u požaru i dva puta obnavljana. Pored nje, u gore pomenutoj ulici, nalazi se meni prilično zanimljiva zgrada škole (ph) koja pripada ovoj crkvi. Na drugoj strani trga nalazi se starija, značajnija i naravno lepša Mesečeva crkva (Biserica "cu Luna"). Pripada rumunskoj pravoslavnoj crkvi a izgrađena u drugoj polovini XVIII veka, u periodu baroknog uređenja grada. Na njoj se nalazi mehanizam koji prikazuje mesečeve mene - kugla pola zlatne a pola crne boje. Sa slike možete videti da se tih dana valjalo pričuvati vukodlaka.
Preko puta Vulturul Negru palate trg zaista liči na trg a ne na široku ulicu. Tu je mali park na čijoj sredini se nalazi spomenik već pomenutom Mihailu Hrabrom. Iza parka je Episkopska palata (ph), građena dugi niz godina (1739-1875.) a pripada takođe grko-katoličkoj crkvi. Na kraju trga i pored reke, što nije bez značaja jer omogućava otvoren pogled na nju, nalazi se još jedno značajno delo Kalmana mlađeg - gradska skupština (ph). Kao i svi srednjeevropski gradovi, Oradea ima gradsku kuću koja svojim izgledom odvaja od okoline i naglašava svoj značaj. Ispred gradske skupštine prilično nespretan položaj zauzima katolička parohijska crkva Sv. Ladislava. Smeštena na sred trga, značajno smanjuje prostor i zatvara pogled na lepše objekte. Ipak, ona tu 200 godina pre većnice i Vulturul Negru palate i predstavlja dovoljno značajan objekat da bi se uklonio.
Stižemo do mosta preko Brzog Kereša. O Kerešima sam već pisao, ima ih tri, Beli i Crni koje smo prešli kod Đule i ovaj Brzi. Kada se sastave čine prosto Kereš koji se uliva u Tisu. Brzi Kereš deli Oradeu na dva skoro jednaka dela i može se reći da je grad potpuno organizovan oko ove reke. Prelazimo Kereš i ulazimo u deo grada o kome nisam ništa unapred pročitao čime je iznenađenje bilo veće i prijatnije. Ali o tome kasnije, kiša je počela da pada, vreme za parkiranje je isticalo tako da smo požurili nazad do kola.
Krećemo da pronađemo smeštaj koji smo rezervisali preko Bookinga. Pratimo uputstva sa gps uređaja koja nas vode ka periferiji. Izlazimo na široku ulicu koja izgleda predstavlja obilaznicu oko centra grada. Onda ugledamo Pansion Junior i dospevamo u stanje blagog šoka. Ne toliko izgledom same zgrade, za jednu noć spoljašnost je najmanje bitna, koliko okolinom. Usamljena zgrada sa čije jedne strane se nalazi benzinska pumpa a iza nje neko stovarište ili građevinsko preduzeće. Šleper se upravo istovarivao. Ispred pansiona je bilo nekoliko vozila, sasvim solidnih izgleda i kvaliteta. Dok smo gledali gde da se smestimo, i da li da se zadržavamo, izašao je mlađi čovek i pokazao nam mesto koje je čuvao za nas, što nas je malo smirilo. Kasnije se ispostavilo da soba solidno izgleda, noć je bila tiha a doručak obilan, baš kako su drugi ocenili na Bookingu.
Posle kraćeg odmora krećemo opet do grada. U međuvremenu vreme se prolepšalo i kišu je zamenilo sunce. I to kakvo sunce! Boje kasnog popodneva omiljene su mi za fotografisanje a ovo je bilo nešto posebno. Da li je kiša koja je prethodno padala doprinela - ne znam, uglavnom mislim da sam uspeo tu sliku i te boje da uhvatim, pogledajte fotografije. Ponovo smo obišli ista mesta, prešli most i stigli na Trg kralja Ferdinanda, pretpostavljam oca kraljice Marije. Trgom dominira zgrada pozorišta izgrađena na samom prelasku iz XIX u XX vek. Angažovani su projektanti iz Beča da bi to zaista izgledalo kako treba i bilo ukras i ponos žitelja grada. Iza pozorišta nalazi se zgrada filharmonije (ph), sa veoma čudnom dvobojnom fasadom. Ne znam da li je namerno tako ostavljeno ili je u fazi renoviranja, uglavnom meni se dopalo.
Takođe iza pozorišta ali sa suprotne strane od filharmonije počinje ulica Calea Republicii. U pitanju je pešačka ulica, sređena, sa puno lepih palata. Većinu sam ubacio u foto album, ima i nešto teksta, pa ako vas zanima možete da pogledate (da se ne ponavljam ovde). O svemu više možete saznati sa sajta čiji link ću staviti na kraj teksta. Sudeći po tom sajtu, koji mi je bio glavni izvor podataka, većina palata pripada stilovima secesije i eklektizma. Nekima su fasade sređene a neke čekaju bolje dane. Na nekoliko mesta nalaze se table sa odličnim mapama ovog istorijskog dela grada. Videli smo neke objekte malo udaljene od Calea Republicii koji deluju interesantno ali za jedno popodne ne može se sve obići.
Stigli smo do kraja ulice i vratili se nazad, noć je već pala a i bili smo gladni. Ušli smo u neku piceriju u toj ulici, bila je u Western fazonu, usluga i hrana bili su prihvatljivi. Onda do kola pa nazad u pansion. To veče smo igrali sa Francuskom polufinale svetskog prvenstva. Iako košarka nije toliko popularna u Rumuniji, njihov sportski kanal Digi sport prenosio je utakmicu. Hvala im još jednom!
Nedelja je osvanula tmurna i kišovita. Doručkovali smo i napustili pansion. Otišli smo do kompleksa u severnom delu grada koji čine Barokna palata i katolička katedrala, takođe izgrađena u baroknom stilu. Nalaze se u istom dvorištu i čine celinu jer su građeni istovremeno, u istom stilu, od istog arhitekte Franca Antoana Hilebranta. A sagrađeni su u drugoj polovini XVIII veka kada je grad oslobođen od Turaka i kada su njegovi stanovnici žurili da se priključe Evropi. Ispred katedrale nalazi se spomenik (ph) mađarskom kralju Sv. Laslu ili Ladislavu koji je po nekim izvorima sahranjen u njoj, tačnije na mestu gde se ona nalazi. U toku je bilo renoviranje tako da nismo mogli unutra a i spolja je bila zaklonjena platnom i skelama. Ušli smo u Baroknu palatu ali nismo nešto posebno videli. Spolja lepo izgleda, lepo izgleda i park oko nje. Na žalost, kiša nas je brzo oterala.
Crkva je katolička što znači da su oko nje okupljeni uglavnom Mađari. Oradea je inače centar Mađara u Rumuniji. Poznati su međunacionalni problemi na ovim prostorima, njihova istorijska pozadina i sve ono što ih prati. Ono što smo mi spolja videli jeste grad koji pokušava da ima dvonacionalnu i dvojezičku pripadnost. Od natpisa na ustanovama, preko spomenika do suvenirnica gde se Nagyvárad javlja ravnopravno sa Oradea. Naravno znam da je to samo spoljašnja slika ali snažno držim palčeve onima koji pokušavaju da svima omoguće normalan život i prevaziđu razlike među ljudima. U Rumuniji mi se dopalo ono što sam video, i ovde i u Sibinju.
Još da kažem da ovde nismo pronašli tragove Srba kao u Aradu. Očito da nisu dospeli toliko daleko na sever.
Kiša koju sve vreme pominjem dodatno je pojačala svoju aktivnost tako da nam se više nije ostajalo. Krenuli smo ka centru grada ali smo shvatili da dalji boravak nema smisla, samo produžili i nastavili ka Aradu. Nadam se da ćemo bar još jednom posetiti Oradeu, blizu je Đule a postoji i banja Feliks koja je u neposrednoj blizini.
Fotografije
Sajt: http://oradea.travel/en/
(mnogo dobro urađen, obavezan ako planirate posetu)
Grad se prvi put pominje 1113. godine pod latinskim imenom Varadinum. U srednjem veku nekoliko puta je bio pod opsadom. Turci su ga osvojili 1474. a 1601. preoteo ga je Mihailo Hrabri, knez koji je prvi ujedinio Vlašku, Transilvaniju i Moldaviju. Ponovo ga Turci zauzimaju 1660. a pod vlast Habzburgovaca dospeva 1692. nakon 14-mesečne opsade. Nove vlasti žure da urede grad u baroknom stilu i tada se grade Barokna palata i katolička katedrala pored nje a u drugom delu grada Mesečeva crkva i državno pozorište. Od kraja prvog svetskog rata grad pripada Rumuniji izuzev perioda 1940-1947. kada je bio pod mađarskom upravom.
Stižemo nešto iza podneva. Radni je dan i u gradu je standardna gužva. Parkiramo u blizini Trga ujedinjenja koji je logično mesto za početak razgledanja. Dok žena dežura pored kola, jurim da razmenim papirni novac za kovanice kojima ćemo platiti parking. Ljubazni trgovac u jednoj prodavnici cipela ne želi da razmeni već mi poklanja 50 bana (pola leja). Koliko je malo potrebno da se čovek oseti lepo i dobrodošlo.
Trg ujedinjenja ili Piata Unirii pruža se od reke na severnoj do ulice Iuliu Maniu na južnoj strani. Preseca ga široka i vrlo promenta ulica i ako uspeju da je zatvore ceo prostor postaće mnogo prijatniji. Obilazak smo počeli sa donje strane. Dve crkve, svaka sa po jedne strane, svojim baroknim tornjevima označavaju ulaz na trg. Na levoj strani je grko-katolička crkva Sv.Nikole (ph). Izgrađena je početkom XIX veka u baroknom stilu, dva puta je stradala u požaru i dva puta obnavljana. Pored nje, u gore pomenutoj ulici, nalazi se meni prilično zanimljiva zgrada škole (ph) koja pripada ovoj crkvi. Na drugoj strani trga nalazi se starija, značajnija i naravno lepša Mesečeva crkva (Biserica "cu Luna"). Pripada rumunskoj pravoslavnoj crkvi a izgrađena u drugoj polovini XVIII veka, u periodu baroknog uređenja grada. Na njoj se nalazi mehanizam koji prikazuje mesečeve mene - kugla pola zlatne a pola crne boje. Sa slike možete videti da se tih dana valjalo pričuvati vukodlaka.
Sa iste strane trga nalaze se dve prelepe secesionističke palate. Secesija je vrlo prisutna u Oradei i najlepše građevine pripadaju ovom stilu. Pored Mesečeve crkve nalazi se palata Mosković Adolf i sinovi (ph). Projektovao ju je ovdašnji arhitekta Rimanoci Kalman ml. početkom XX veka. On i njegov otac su potpisali puno zgrada u Oradei. Druga palata je Vulturul Negru (Crni orao, ph), nazvana po krčmi koja se nalazila pre nje na istom mestu. Izgrađena je takođe početkom XX veka i smatra se jednim od najboljih dela secesije u Rumuniji. Obe građevine su bile u fazi renoviranja.
Preko puta Vulturul Negru palate trg zaista liči na trg a ne na široku ulicu. Tu je mali park na čijoj sredini se nalazi spomenik već pomenutom Mihailu Hrabrom. Iza parka je Episkopska palata (ph), građena dugi niz godina (1739-1875.) a pripada takođe grko-katoličkoj crkvi. Na kraju trga i pored reke, što nije bez značaja jer omogućava otvoren pogled na nju, nalazi se još jedno značajno delo Kalmana mlađeg - gradska skupština (ph). Kao i svi srednjeevropski gradovi, Oradea ima gradsku kuću koja svojim izgledom odvaja od okoline i naglašava svoj značaj. Ispred gradske skupštine prilično nespretan položaj zauzima katolička parohijska crkva Sv. Ladislava. Smeštena na sred trga, značajno smanjuje prostor i zatvara pogled na lepše objekte. Ipak, ona tu 200 godina pre većnice i Vulturul Negru palate i predstavlja dovoljno značajan objekat da bi se uklonio.
Spomenik Mihailu Hrabrom, iza katolička crkva i gradska skupština
Stižemo do mosta preko Brzog Kereša. O Kerešima sam već pisao, ima ih tri, Beli i Crni koje smo prešli kod Đule i ovaj Brzi. Kada se sastave čine prosto Kereš koji se uliva u Tisu. Brzi Kereš deli Oradeu na dva skoro jednaka dela i može se reći da je grad potpuno organizovan oko ove reke. Prelazimo Kereš i ulazimo u deo grada o kome nisam ništa unapred pročitao čime je iznenađenje bilo veće i prijatnije. Ali o tome kasnije, kiša je počela da pada, vreme za parkiranje je isticalo tako da smo požurili nazad do kola.
Krećemo da pronađemo smeštaj koji smo rezervisali preko Bookinga. Pratimo uputstva sa gps uređaja koja nas vode ka periferiji. Izlazimo na široku ulicu koja izgleda predstavlja obilaznicu oko centra grada. Onda ugledamo Pansion Junior i dospevamo u stanje blagog šoka. Ne toliko izgledom same zgrade, za jednu noć spoljašnost je najmanje bitna, koliko okolinom. Usamljena zgrada sa čije jedne strane se nalazi benzinska pumpa a iza nje neko stovarište ili građevinsko preduzeće. Šleper se upravo istovarivao. Ispred pansiona je bilo nekoliko vozila, sasvim solidnih izgleda i kvaliteta. Dok smo gledali gde da se smestimo, i da li da se zadržavamo, izašao je mlađi čovek i pokazao nam mesto koje je čuvao za nas, što nas je malo smirilo. Kasnije se ispostavilo da soba solidno izgleda, noć je bila tiha a doručak obilan, baš kako su drugi ocenili na Bookingu.Stigli smo do kraja ulice i vratili se nazad, noć je već pala a i bili smo gladni. Ušli smo u neku piceriju u toj ulici, bila je u Western fazonu, usluga i hrana bili su prihvatljivi. Onda do kola pa nazad u pansion. To veče smo igrali sa Francuskom polufinale svetskog prvenstva. Iako košarka nije toliko popularna u Rumuniji, njihov sportski kanal Digi sport prenosio je utakmicu. Hvala im još jednom!
Dan drugi
Barokna palata
Crkva je katolička što znači da su oko nje okupljeni uglavnom Mađari. Oradea je inače centar Mađara u Rumuniji. Poznati su međunacionalni problemi na ovim prostorima, njihova istorijska pozadina i sve ono što ih prati. Ono što smo mi spolja videli jeste grad koji pokušava da ima dvonacionalnu i dvojezičku pripadnost. Od natpisa na ustanovama, preko spomenika do suvenirnica gde se Nagyvárad javlja ravnopravno sa Oradea. Naravno znam da je to samo spoljašnja slika ali snažno držim palčeve onima koji pokušavaju da svima omoguće normalan život i prevaziđu razlike među ljudima. U Rumuniji mi se dopalo ono što sam video, i ovde i u Sibinju.
Još da kažem da ovde nismo pronašli tragove Srba kao u Aradu. Očito da nisu dospeli toliko daleko na sever.
Kiša koju sve vreme pominjem dodatno je pojačala svoju aktivnost tako da nam se više nije ostajalo. Krenuli smo ka centru grada ali smo shvatili da dalji boravak nema smisla, samo produžili i nastavili ka Aradu. Nadam se da ćemo bar još jednom posetiti Oradeu, blizu je Đule a postoji i banja Feliks koja je u neposrednoj blizini.
Fotografije
Sajt: http://oradea.travel/en/
(mnogo dobro urađen, obavezan ako planirate posetu)
Lepo i korisno opisano. Sve pohvale.
ОдговориИзбришиHvala! Drago mi je da Vam se dopada. :)
ОдговориИзбришиPo Vašem mišljenju, da li je bolje posjetiti Arad ili Oradeu? Koji grad ima više da ponudi u turističkom smislu?
ОдговориИзбришиMeni je lično Oradea bila zanimljivija. I u prostom zbiru interesantnih objekata pobeđuje Arad. Ali put do Oradee vodi preko Arada, zašto ga propustiti? :)
ОдговориИзбришиAko bude u pitanju neki vikend izlet, moraću birati jedan od ta dva grada. Meni nekako Oradea po slikama djeluje ljepše od Arada, pa zato pitam.
ИзбришиJeste lepše. Ali ako se ide kolima, predlažem pauzu u Aradu, kafu na toj glavnom ulici i kraći obilazak.
ИзбришиDanas sam ponovo naletio na ovaj putopis i svoj komentar ispod njega, za koji sam i zaboravio da sam napisao. Evo, tek u 2018. mi se posrećilo da obiđem Oradeu i Arad. Oba grada su zanimljiva, ali Oradea je nešto posebno. Predivna arhitektura, naročito secesija. Od Vaše posjete je renovirano još dosta građevina, tako da je grad sada kao bombonica.
ИзбришиPreporučujem posetu i Aradu i Oradei. Zanimljivi, lepi, besprekorno čisti gradovi, zelenilo na sve strane. Mnogo lepog za videti. Ako uspete da provedete po dan u svakom, odlično. Pokajati se nećete. Po povratku sa putovanja, koje je uključilo i Temišvar, neki moji priatelji nisu verovali da je Rumunija u pitanu, gledajući slike. Sve preporuke.
ОдговориИзбришиHvala na komentaru! U potpunosti se slažem. :)
ОдговориИзбриши