Akvileja

Akvileja je grad u italijanskoj regiji Furlanija - Julijska krajina, znači na samom severoistoku države. Ako idete autoputem ka Veneciji ili još dalje, isključite se posle tržnog centra Palmanova, idete levo ka moru i stižete posle nepunih 20km. Iz Trsta može i popreko, skrenete pre nego što vas oglobe za autoput. Blizu je svakako i ako ste kolima planirajte da svratite, isplati se. Mi smo malo skitali po tom kraju Italije pre odlaska na more u Istru, za Akvileju smo odvojili 3-4 sata.

Danas je Akvileja gradić sa malo više od tri hiljade stanovnika. Ne idete tamo zbog onoga što grad danas jeste nego zbog onoga što je nekada bio. Osnovan je 181. godine pre Hrista, prvo kao vojni logor a kasnije je oko njega niklo naselje. Akvileja je bila baza za vojne operacije na Dunavu a kao jako vojno uporište omogućavala je zatvaranje uskog prolaza između Alpa i Jadrana. U IV veku bila je četvrti po veličini grad u carstvu, kažu vrlo bogat. Dva sina Konstantina Velikog tukli su se oko grada, stariji Konstantin II je tom prilikom poginuo. Nešto kasnije održan je Akvilejski sabor. I tako do 452. godine kada su Huni posle tromesečne opsade zauzeli grad i sravnili ga sa zemljom. 

Šta se kasnije dešavalo, nije toliko bitno. Karlo Veliki je 774. osvojio ceo taj kraj, posle je franačka država propala pa su neki crkveni velikaši vodili glavnu reč, sve do 1420. kada je grad pao pod vlas Mlečana. Sve interesantno što smo videli potiče iz rimskog vremena. Pa i bazilika, mada je ona sadašnji oblik dobila dosta kasnije. Najveći deo ostataka rimskog naselja još uvek je pod zemljom. Arheolozi vredno kopaju i po vrelim danima kakav je taj bio, videli smo ih na 2-3 lokacije.

 

Šta smo videli...

U grad ulazite sa severa. Dva parkinga imate sa leve strane, oba velika, prvi je besplatan, drugi se plaća. Nije to jedino što ide u prilog prvom, ako hoćete da napravite krug i obiđete većinu lokaliteta, logično je da na njemu parkirate, iznad puta koji vodi ka Trstu. 

Rimski forum 

Ostavljamo kola, nastavljamo istom, glavnom ulicom i sa leve strane nailazimo na rimski forum. Na njemu je kolonada stubova ali osim nje nema nešto posebno interesantno. Veći deo foruma je zatvoren za prilaz, vidi se da su iskopavanja u toku i moguće da će za neku godinu biti mnogo zanimljivije.

Decumanus Aratria Galla 

Idemo dalje i stižemo na lokalitet Decumanus Aratria Galla. Decumanus je naziv za glavnu ulicu u rimskim naseljima, u pravcu istok-zapad. Ova je povezivala rečnu luku sa forumom i pozorištem. Dobro je sačuvano nekih stotinak metara, otkrivenih '70-tih godina prošlog veka. Aratria Galla bila je bogata stanovnica Akvileje koja je finansirala popločavanje ove ulice pa je danas nazvana po njoj, naziv ne potiče iz rimskog vremena.

Odmah zatim, sa iste desne strane ulice, nailazimo na Veliki mauzolej Herakliona. Interesantan i atraktivan nadgrobni spomenik ili grobnica koji se originalno nije tu nalazio. Njegovi ostaci su pronađeni nedaleko od Akvileje i tu je rekonstruisan, verovatno zato što se uklapao u antičku priču.

Sledeći lokalitet, sa iste strane puta je Fondo CAL (slika levo). U pitanju su ostaci stambene četvrti. Huni su dobro odradili posao pošto su ti ostaci visine 30-40cm. Ipak tu su neki lepi mozaici koji su krasili podove kuća. Kuće su inače iz perioda od I pa sve do IV-V veka nove ere. Jedan veliki mozaik je natkriven novoizgrađenim objektom, sudeći po obilku moguće da je nekada tu bila bazilika. 

Zapadno od lokaliteta Fondo CAL nalazi se rimska nekropola. Nismo išli do nje, produžili smo glavnom ulicom i stigli do arheološkog muzeja. Ni on se nije uklapao u naših tri sata, samo smo ušli u dvorište, snimili neku kulu od amfora ili sličnih posuda a zatim ušli u ulicu poprečnu na glavu. Tu smo prošli pored još jednog velikog arheološkog nalazišta, puno radnika je radilo na iskopavanju, samo smo bacili pogled sa ulice. I skrenuli ka bazilici koja je odmah preko puta...

 

Bazilika

Basilica di Santa Maria Assunta ili što bi mi rekli Uspenja Presvete Bogorodice, jedini je kompleks iz hrišćanskog perioda koji smo obišli. Sadašnja građevina podignuta je u XI veku a dograđena je 1379. u gotskom stilu. Prethodno je na istom mestu stajala crkva s početka IV veka koju je podigao biskup Teodoro (nije je on ni gradio ni projektovao ali eto, ostalo samo njegovo ime...). Ovi podaci bitni su za dve najlepše stvari koje ćete videti. Prvo je zaista impozantna romaničko-gotska fasada a drugo je ogromni podni mozaik koji potiče iz prvobitne crkve. U poslednje dve godine imali smo priliku da se divimo mozaicima koji su očito bili vrlo popularni u ranom hrišćanstvu. Prvo u Raveni, zatim u Poreču u Eufrazijevoj bazilici i evo sada u Akvileji.

Pošto smo se nagledali fasade, kupili smo karte i ušli u baziliku. Trobroda građevina gde su centralni i desni brod potpuno prekriveni mozaicima. Ne znam da li su bili prisutni u srednjem veku ili su zatrpani pa tek kasnije otkriveni. Sada su zaštićeni, napravljene su providne konstrukcije tako da vam je omogućeno kretanje preko njih. Bazilika ima nekoliko kapela, freske u njima potiču iz različitih perioda, od IV veka pa na dalje. Ima i dve kripte. Prva se zove Kripta fresaka i u njoj je predstavljena rana istorija hrišćanstva na ovim prostorima. Druga je mnogo interesantnija...

Prvobitna crkva imala je dve velike prostorije, severnu i južnu. Južna je ona nad kojom je sagrađena nova bazilika. Severna dvorana je uništena u već pomenutoj najezdi Huna i nikada više nije obnavljana. Danas predstavlja tu veću kriptu čiji je pod takođe prekriven mozaicima i na čijoj sredini se nalazi temelj zvonika podignutog u XI veku (slika levo). Do kripte stižete iz levog broda crkve hodnikom u kome su iskopavanjem poda otkriveni ostaci rimske carske kuće, jedan metar ispod nivoa tla. Metar iznad tla, u istom hodniku, otkriveni su ostaci dvorane iz perioda posle rušenja prvobitne crkve. Nekada su se nove građevine bez pardona gradile preko ostataka prethodnih. Nikada se kao danas ljudi nisu trudili da otkriju i sačuvaju sve iz prošlosti. To jedna grupa ljudi, druga grupa aktivno radi na tome da sve ovo pošalje dođavola i da nikakvog traga ne ostane...

Ispred bazilike je stara krstionica, posle svega što smo videli ne toliko interesnatna. Izdvojio bih mozaik pauna, postavljen na zidu. Primetio sam da je paun bio vrlo čest motiv na mozaicima u to vreme (Stobi na primer). Iz teksta na tabli saznao sam i zašto. Paun je u paganskoj kulturi bio simbol sreće i blagostanja a u hrišćanskoj simbol vaskrsenja i večnosti. Zato što se verovalo da svakog proleća menja svoje perje i da njegovo meso ne podleže propadanju. 

Iza bazilike je lepo uređeno vojno groblje iz prvog svetskog rata. U njemu se nalazi i grob neznanih junaka, sarkofag u kome su sahranjena tela deset od jedanaest neidentifikovanih vojnika. Jedanaesti je sahranjen u Rimu u impresivnom grobu neznanog junaka. Izbog je izvršila Marija Bergames čiji je sin takođe stradao u ratu i nikada nije pronađen.

Grobnica neznanih junaka 

 

Porto Fluviale

Ili rečna luka, u prevodu. Stari tok reka Natisone i Tore išao je neposredno uz grad i povezivao Akvileju sa Jadanskim i dalje Sredozemnim morem. Širina reke bila je čitavih 50m na mestu gde je bila luka i svi oni sadržaji koji idu uz luku. Danas je tu pešačka staza pored vodenog kanala, mnogo užeg nego što je nekada bio. Ona vodi od bazilike do ulice Via Gemina i dovela nas je do parkinga čime smo napravili pun krug. Uz stazu su u početku postavljeni kameni stubovi i drugi veći artefakti, kasnije ih zamenjuju ostaci nekadašnjih objekata. Ima puno zelenila a i svetlo je bilo odlično u to doba dana, vrlo sam zadovoljan fotografijama.

 

Nismo stigli sve da vidimo, nismo svratili u muzej. Za neku godinu biće još mnogo toga da se vidi što je trenutno još uvek pod zemljom. Tako da u Akvileju moramo ponovo otići... za 5-6 godina, ako zdravlje posluži...

 

Fotografije:

Akvileja 

 

Literatura:

Fondacija Akvileja

Vikipedija