Sopotnica, Jadovnik

Jadovnik je planina u jugozapadnoj Srbiji. Posle Golije najviša u ovom delu naše države. Katunić, koji je najviši vrh planine, dostiže 1.734 metara iznad mora. Okolina Jadovnika je impresivna. Zapadno od njega teče reka Lim koja ga deli od Kamene gore, na severu ga Mileševka deli od Zlatara dok se na jugu nastavlja na planinu Ozren. Istočno, ili da budem precizniji jugoistično, leži Pešterska visoravan i Jadovnik je jedna od planina koje je okružuju. Tu negde u blizini je i reka Uvac sa svojim jezerima i meandrima pa se ceo kraj sa razlogom smatra jednim od lepših u Srbiji.

Najbliži grad Jadovniku je Prijepolje dok je nešto dalja Sjenica. Oba smo videli sa vrhova planine.

Poznatije od Jadovnika je selo Sopotnica koje leži na njegovom zapadnom delu a samo selo je poznato pre svega po vodopadu. S razlogom. Na taj način Jadovnik deli sudbinu Beljanice za koju mnogi nisu čuli ali većina jeste za Lisine i vodopad Veliki buk. Obe planine su zapravo daleko više od tobogana za reke koje na njima izviru. 

Na Jadovniku i u Sopotnici bio sam sada već daleke 2008. godine i to je bila moja prva višednevna akcija. Nismo išli do Katunića, samo do Savinog krša. Naravno da sam rekao da ću se brzo vratiti, kao i mnogo puta do sada kada su planine i neki gradovi u pitanju, ali lepih planina je puno a vikenda u godini malo. Prošle godine bili smo na Zlataru i sa vrha gledali Jadovnik koji dominira njegovom južnom panoramom. Nisam mogao više da čekam...

Pogled sa vrha Zlatara, ravni Jadovnik skroz u daljini

Bez ambicije da pravim celokupnu sliku planine, podeliću priču u četiri dela opisujući ono što smo videli za vikend 15-16. maja 2021. godine.

Selo Sopotnica

Sopotnica leži na zapadnim padinama Jadovnika. Do nje možete iz dva pravca. Prvi je pravo iz Prijepolja, preko sela Ivanje i Divci. Kažu da je put tuda loš pa smo odabrali drugi pravac. Prođete Prijepolje i nastavite ka Brodarevu a onda se posle nekih 6-7 km isključite na levo, pređete Lim preko drvenog mosta (izdržao je naš kombi sa sve putnicima i stvarima...) i počinjete penjanje asfaltnim ali uskim i vrlo eksponiranim putem, bez ograde ili sličnog obezbeđenja. Pažljivo vozite ako krenete tuda!

Selo je malo, trenutno po Vikipediji ima 113 stanovnika, i kao i većina sela u Srbiji znalo je za bolje dane. Sve više se okreće turizmu što je i logično, ne samo zbog vodopada već i činjenice da leži na 1000m n.v., ima čist vazduh i odličnu vodu i u blizini je svih onih mesta koja sam već pobrojao. Smeštaj nećete imati problema da nađete a lako ćete se dogovoriti i oko ishrane sa domaćinima. Pitu od heljdinog brašna nemojte propustiti...

Centar sela verovatno predstavlja uzvišenje na kome se jedno pored drugog nalaze planinarski dom i škola. Ispred doma je česma a iznad česme spomen obeležje stradalima u prošlim ratovima. Prodavnicu ili kafanu nećete naći. Kao što i sami vidite, noćni život nije posebno razvijen u Sopotnici. Ali ako želite odmor, manje ili više aktivan, onda je ovo mesto za vas.

 

Vodopadi

U svom toku ili survavanju niz zapadne obronke Jadovnika, reka Sopotnica se na jednom mestu podeli u nekoliko krakova da bi oni zatim formirali neverovatan niz vodopada i kaskada, ponovo se spojili i otekli zajedno u Lim. Ne znam da li sam nešto propustio ali van Stare planine ovo je najbolje što Srbija na ovom planu može da ponudi. Jedini koji staroplaninskim vodopadima može da izađe na crtu. Staroplaninski su moćniji, veći i viši ali Sopotnički su elegantniji i svakako pristupačniji. 

Pristup kolima do ispod samih vodopada je lagan, mada put nije do kraja asfaltiran i nadam se da neće biti. Moja preporuka je ipak da kola ostavite ispred planinarskog doma. Zatim nastavite peške putem i posle nekoliko stotina metara nailazite na tablu koja vas upućuje levo i uzbrdo, na kružnu stazu. Lagani uspon dovodi vas tačno do Gornjeg vodopada. Neposredno iznad njega počinje taj niz slapova čiji su Gornji i Donji najreprezentativniji predstavnici.

Piše na Vikipediji da se pre tih vodopada na Sopotnici nalazi više stalnih i povremenih karstnih izvora i vrela. Taj deo nismo upoznali što ne znači da nećemo jednog dana. Uživali smo na platou ispred Gornjeg vodopada a zatim smo krenuli da se spuštamo stazama koje vas uz pomoć ponekog balvana ili mostića vode između krakova Sopotnice. Centralna tačka i verovatno najlepše mesto je drvena platforma ispod Donjeg vodpada. Ovo je ujedno i najviši od Sopotničkih vodopada. Imali smo sreće da se duga pojavi u njegovom podnožju. 

Nema mnogo smisla opisivati ih, bolje je samo postaviti fotografije. Nisam profi fotograf ali teško je mnogo promašiti kada ste na ovakvom mestu. 

 

Ispod Donjeg vodopada leži nekoliko starih vodenica, obnovljenog spoljnog izgleda ali ne i funkcionalnosti. Na kraju, pored jezerceta u kome se stiču svi ti vodeni tokovi, napravljeno je nekoliko drvenih klupa sa senicima, sa merom, bez preterivanja.

Čelina

Čelina je stena, vrh i pre svega vidikovac u blizini Sopotnice. Stižete do nje tako što nastavite makadamskim putem ispod vodopada i pratite ga nekih 3 km. Držite desni pravac kada pred kraj dođete na par raskrsnica i stići ćete do prevoja ispod same stene. Prevoj je zapravo livada sa odličnim pogledom na sve strane. Od nje kreće tek malo ozbiljniji uspon koji vas brzo dovodi na vrh stene. Time ste stigli do kraja planine Jadovnik.

Prilaz Čelini, livada ispod nje

Sa druge strane stene je provalija. Vrlo strmi zapadni obronci Jadovnika omogućavaju izuzetan pogled na reku Lim koja protiče dole, duboko ispod vas. Dolinom reke idu glavni put i pruga za Crnu Goru. Sa druge strane reke su malo manje strme padine Kamene gore. Sve to vidite ne baš kao na dlanu jer ste previše visoko, pre bih rekao iz ptičije perspektive, orlovske recimo.

Pogled sa Čeline na dolinu reke Lim

Lim negde baš ispod Čeline pravi lakat krivinu i potom teče pravo sve do Prijepolja. To čini da pogled ka severu daleko seže, do samog grada. Naravno, po lepoti ne zaostaje ni pogled na drugu stranu. Jedan od boljih vidikovaca u zemlji Srbiji.

Pored Čeline nalazi se Gradina, sličnog oblika, visine i takođe sa odličnim pogledom. Obišli bi je ali kiša je počela baš kada smo se vratili na livadu. Nešto treba ostaviti i za sledeći put...

Gradina (levo) i Čelina (desno)

Katunić

U nedelju smo imali klasičnu planinarsku akciju, od Sopotnice do Katunića, najvišeg vrha Jadovnika, i nazad. Napravili smo krug (matematičari bi me ispravili - pravougaonik) kojim smo opisali skoro celu planinu. Krenuli smo ispred planinarskog doma gde je u rane jutarnje sate bilo zborno mesto za obe grupe. Sišli smo do prvih kuća i tu skrenuli desno. Ta staza ili put je dosta široka, na početku je putokaz koji vas usmerava na nju ali ne sećam se više da li je i koliko dobro markirana.

Prvi deo akcije bio je prilično dosadan i pomalo naporan. Konstantan, ne previše jak uspon ali sa puno blata i kroz predeo koji ni po čemu nije impresivan, bez sunca koje se još nije probilo. Ništa se ne događa prvih sat i po ali to je ono što morate da prođete, skoro svaka akcija ima bar jedan ovakav deo. Onda izlazite na zaravan i tu se situacija prilično popravlja. Šuma se propređuje, otvaraju se pogledi, put postaje ravan i blato nestaje. Tu ćemo neko vreme imati sunca ali dan je uglavnom bio oblačan, na sreću bez kiše. Ubrzo stižemo do usamljene kolibe, tu su drveni sto i klupe, koristimo ih za doručak.

Ne znam da li je Ravni Jadovnik ime za taj deo planine ili je ono ravni samo pridev koji savršeno pristaje ovom delu planine. Visoravan, široka, skoro savršeno ravna, prekrivena niskom travom, sa vrlo blagim usponom gde za desetak km neosetno popenjete tih preostalih 300m. Na krajevima tog platoa su blaga uzvišenja tako da nemate pogled na susedne planine ali to ni malo ne smeta. Jadovnik vam je na ovoj stazi sasvim dovoljan. A na stazi je trava zelena dok je okolo žuta. Zašto je zelena to ne znam ali olakšava kretanje, ništa ne mislite, samo uživate.

Pred kraj počinju brda i tu imate 2-3 varijante do samog vrha. Koliko sam shvatio, sve su vrlo slične. Katunić ne vidite iz daljine ili ga ne prepoznajete, nije mnogo upadljiv. Sam vrh je zauzela vojska, ograđen je i ne možete doći do njega. Nekoliko stotina metara dalje, na ivici severnog grebena, nalazi se uzvišenje koje je nezvanični vrh planine. Tu je onaj stub, tu je i pogled, ne stižete do 1.734m ali ne smeta. Gledam sada Zlatar sa Jadovnika i prepoznajemo još neke planine zapadno od Zlatara. Vidimo i Sjenicu u dolini a Goliju je teško promašiti, najviša je.

 

Katunić

Odmaramo neko vreme pa idemo dalje. Vraćamo se drugim putem koji nas vodi na južnu stranu Jadovnika. Sve isto kao u dolasku, ravno i prepoznatljiv put po sredini. Jednog trenutka naglo skrećemo desno, hvatamo malo užu ali jasno vidljivu stazu. Odatle počinjemo da se spuštamo, negde lagano a negde naglo. Ubrzo stižemo do Vranića stena.

Vranića stene su odličan vidikovac koji gleda na sela Gornji i Donji Stranjani i dalje dokle vas pogled nosi. Sa ove strane Jadovnika vide se već neke ozbiljnije planine, pokrivene snegom. Pre svega najbliža Bjelasica a desno od nje Sinjajevina, Durmitor i ko zna šta još. Ne morate gledati toliko daleko, i same Vranića stene su atraktivne kao i padine Jadovnika. Odatle možete neko vreme ići grebenom a možete se i vratiti na put što je sigurnija i brža opcija.

Malo kasnije uključujemo se u Stazu zdravlja, kružnu stazu dužine 9,1 km. Ne znam ni gde smo joj se pridružili ni gde smo je napustili ali iskoristili smo klupe i senike postavljene na par vidikovaca. 

Idemo dalje putem i mašimo skretanje na levo gde se ulazi u šumu. Iz nekog dosadašnjeg iskustva najlakše je promašiti skretanje kad vas uhvati jak put, udoban za hodanje. Vraćamo se, skrećemo, idemo kroz šumu a onda nizbrdo preko nekog kamenjara dok ponovo ne uhvatimo put. Malo gunđanja i sumnji da baš ovuda mora da se ide ali i to je sastavni deo akcije.

Put bi nas doveo do mesta gde smo prethodni dan sišli sa Čeline. Odatle može i kolima do sela. Ipak trek pokazuje drugačije, skrećemo desno i idemo paralelnim putem, ispostaviće se sa mnogo više blata. Na kraju kao finale prelazak Sopotnice koja je drsko presekla put malo iznad vodopada. Neko se izuo, neko pretrčao, stiplčez na 26-tom kilometru...

Ručak nas je čekao, gulaš sa salatom uz puno sira i kiselog mleka. Mlečnih proizvoda tamo ne nedostaje i mnogo su ukusni. Polako se pakujemo i idemo do planinarskog doma gde nas čeka kombi, pakujemo se i krećemo, čeka nas duga vožnja do Beograda...

Fotografije:

Sopotnica, selo i vodopadi

Jadovnik, planina i visoravan