Čakovo je varošica u Rumuniji. U njemu se 1739. godine rodio Dositej Obradović. Čakovo je sedište opštine pa verovatno zato ima status grada ili bar gradića. Lično ga ne bih nazvao gradom. Broj stanovnika je osetno opao u odnosu na početak veka. Pripada okrugu Timiš i najbliži grad mu je naravno Temišvar.
Otkud mi u Čakovu? Krenuli smo u Đulu, preko Rumunije, i prvi dan smo planirali da svratimo u Arad. Onda sam lutajući po Internetu pronašao gde se nalazi Dositejevo rodno mesto, video da nije daleko od puta Beograd - Temišvar i shvatio da je odličan trenutak da ga obiđemo. Za Čakovo (Ciacova na rumunskom) skreće se iz mesta za koje se nadam da se čita Žebel, pošto se na rumunskom piše Jebel. Taj Žebel je nepunih 30km ispred Temišvara. Put do Čakova je ravan i odličnog kvaliteta, dug je oko 9km tako da se vrlo lako stiže.
Prvi značajni objekat na koji nailazite po ulasku u Čakovo jeste srpska crkva posvećena Presvetoj Bogorodici (Maica Domnului na rumunskom). Građena je u periodu 1746-1768. godine u baroknom stilu, kao i sve crkve iz tog vremena. Oslikao ju je izvesni Dimitrije Popović o kome nisam uspeo nešto više da pronađem. Obnovljena je 1995. tako da ne izgleda toliko loše, posebno kada se uporedi sa kapijom i ogradom koje su u prilično lošem stanju. Bila je zatvorena, nismo mogli da uđemo u nju. Više o crkvi ali i o Čakovu možete saznati iz ovog teksta Stevana Bugarskog.
Nastavite li dalje tom glavnom ulicom, videćete da ima tipičan banatski izgled. Sa leve strane nailazite na rumunsku pravoslavnu crkvu. Sagrađena je početkom XX veka i za razliku od srpske ima malo veseliju boju a i bila je posećena. Rumuna danas ima ubedljivo najviše u mestu, mađarska, nemačka i srpska zajednica postoje još uvek ali u znatno manjem procentu.
Sa desne strane nailazite na zgradu na kojoj su tri spomen ploče sa obaveštenjem da se u njoj rodio Dositej Obradović. Već pomenuti Bugarski kaže da je to samo objekat na mestu nekadašnje kuće u kojoj se prosvetitelj rodio a on je stručnjak za tu oblast pa mu valja verovati. Sajt Dositejeve zadužbine, sa koga sam saznao za postojanje kuće, njeno renoviranje i restauraciju te za otvaranje stalne izložbene postavke, postojeći objekat tretira kao original tako da ne znam šta je istina. Sa toga sajta, kome možete pristupiti odavde, saznao sam da je u toku druga faza radova. O tome verovatno govori i tabla postavljena ispred kuće ali tekst je na rumunskom.
Nastavljamo Ulicom jedinstva (Strada Unirii) i stižemo na gradski trg, veliki ali prilično siromašno uređen prostor. Tu je trg, tu je spomenik (moguće Janu Nepomuku...), tu su klupe, neko zelenilo ali sve to prilično jadno izgleda. Bledom utisku doprinose propale fasade i posebno to što se asfalt završava na mestu gde Ulica jedinstva, ulazi na trg. Dalje je nešto gde ne biste želeli mnogo da se krećete kolima. Rumunija se sporo oporavlja i očito da smo upali u mesto koje nije visoko na spisku prioriteta.
Prešli smo preko trga i otišli da vidimo srednjevekovnu donžon kulu. Njen zvaničan naziv je Turnul de Aparare, u prevodu na srpski Odbrambena kula. Potiče iz XIV veka i bila je deo Čakovačke tvrđave koja je uništena 1701. godine. Sve to smo saznali sa table gde je tekst pored rumunskog i engleskog ispisan i na srpskom jeziku. Sama kula je odlično očuvana ali okolina nije adekvatno uređena i nije joj omogućen slobodan prilaz. Da bi došli do nje morali smo da prođemo kroz neku kafanu, ispod same kule je bazen (prazan, doduše) a tip koji je pravio roštilj ponudio nam je ključ što smo ljubazno odbili.
Pored same kule nalazi se velika zgrada, očigledno neka javna ustanova, koja takođe govori o stanju u kome se trenutno Čakovo nalazi. Prednja fasada je obnovljena i blista dok je sa zadnje strane objekat u očajnom stanju i odatle vidite da se verovatno uopšte i ne koristi. U foto albumu ima fotografija samo prednje strane, nisam se setio da slikam i zadnju.
Napuštamo Čakovo posle prevedenih sat i po vremena. Koja je uopšte svrha dolaska, ako već nismo mogli da uđemo ni u crkvu ni u kuću? Videli smo kuću ali mogli smo da je vidimo i na fotografiji. Stvar je u tome da je Čakovo za nas do sada bilo samo geografski pojam, neko selo koje je valjda u Rumuniji i kome ni ime nisam mogao da zapamtim. Sada je dobilo svoj lik, mesto na mapi i uopšte sada kada se priča o Dositeju tačno znamo gde i u kakvom ambijentu je rođen. Naravno, zapucati iz Srbije samo zbog Čakova nije baš za preporuku ali ako idete do Temišvara ili još dalje, skrenite levo u Žebelu i posetite Čakovo, ne oduzima mnogo vremena a vredi videti. Mi možda još jednom odemo ali samo ako budemo sigurni da će crkva ili kuća biti otvoreni.
Fotografije
Otkud mi u Čakovu? Krenuli smo u Đulu, preko Rumunije, i prvi dan smo planirali da svratimo u Arad. Onda sam lutajući po Internetu pronašao gde se nalazi Dositejevo rodno mesto, video da nije daleko od puta Beograd - Temišvar i shvatio da je odličan trenutak da ga obiđemo. Za Čakovo (Ciacova na rumunskom) skreće se iz mesta za koje se nadam da se čita Žebel, pošto se na rumunskom piše Jebel. Taj Žebel je nepunih 30km ispred Temišvara. Put do Čakova je ravan i odličnog kvaliteta, dug je oko 9km tako da se vrlo lako stiže.
Crkva Presvete Bogorodice
Prvi značajni objekat na koji nailazite po ulasku u Čakovo jeste srpska crkva posvećena Presvetoj Bogorodici (Maica Domnului na rumunskom). Građena je u periodu 1746-1768. godine u baroknom stilu, kao i sve crkve iz tog vremena. Oslikao ju je izvesni Dimitrije Popović o kome nisam uspeo nešto više da pronađem. Obnovljena je 1995. tako da ne izgleda toliko loše, posebno kada se uporedi sa kapijom i ogradom koje su u prilično lošem stanju. Bila je zatvorena, nismo mogli da uđemo u nju. Više o crkvi ali i o Čakovu možete saznati iz ovog teksta Stevana Bugarskog.
Nastavite li dalje tom glavnom ulicom, videćete da ima tipičan banatski izgled. Sa leve strane nailazite na rumunsku pravoslavnu crkvu. Sagrađena je početkom XX veka i za razliku od srpske ima malo veseliju boju a i bila je posećena. Rumuna danas ima ubedljivo najviše u mestu, mađarska, nemačka i srpska zajednica postoje još uvek ali u znatno manjem procentu.
Nastavljamo Ulicom jedinstva (Strada Unirii) i stižemo na gradski trg, veliki ali prilično siromašno uređen prostor. Tu je trg, tu je spomenik (moguće Janu Nepomuku...), tu su klupe, neko zelenilo ali sve to prilično jadno izgleda. Bledom utisku doprinose propale fasade i posebno to što se asfalt završava na mestu gde Ulica jedinstva, ulazi na trg. Dalje je nešto gde ne biste želeli mnogo da se krećete kolima. Rumunija se sporo oporavlja i očito da smo upali u mesto koje nije visoko na spisku prioriteta.
Trg u Čakovu
Prešli smo preko trga i otišli da vidimo srednjevekovnu donžon kulu. Njen zvaničan naziv je Turnul de Aparare, u prevodu na srpski Odbrambena kula. Potiče iz XIV veka i bila je deo Čakovačke tvrđave koja je uništena 1701. godine. Sve to smo saznali sa table gde je tekst pored rumunskog i engleskog ispisan i na srpskom jeziku. Sama kula je odlično očuvana ali okolina nije adekvatno uređena i nije joj omogućen slobodan prilaz. Da bi došli do nje morali smo da prođemo kroz neku kafanu, ispod same kule je bazen (prazan, doduše) a tip koji je pravio roštilj ponudio nam je ključ što smo ljubazno odbili.Pored same kule nalazi se velika zgrada, očigledno neka javna ustanova, koja takođe govori o stanju u kome se trenutno Čakovo nalazi. Prednja fasada je obnovljena i blista dok je sa zadnje strane objekat u očajnom stanju i odatle vidite da se verovatno uopšte i ne koristi. U foto albumu ima fotografija samo prednje strane, nisam se setio da slikam i zadnju.
Napuštamo Čakovo posle prevedenih sat i po vremena. Koja je uopšte svrha dolaska, ako već nismo mogli da uđemo ni u crkvu ni u kuću? Videli smo kuću ali mogli smo da je vidimo i na fotografiji. Stvar je u tome da je Čakovo za nas do sada bilo samo geografski pojam, neko selo koje je valjda u Rumuniji i kome ni ime nisam mogao da zapamtim. Sada je dobilo svoj lik, mesto na mapi i uopšte sada kada se priča o Dositeju tačno znamo gde i u kakvom ambijentu je rođen. Naravno, zapucati iz Srbije samo zbog Čakova nije baš za preporuku ali ako idete do Temišvara ili još dalje, skrenite levo u Žebelu i posetite Čakovo, ne oduzima mnogo vremena a vredi videti. Mi možda još jednom odemo ali samo ako budemo sigurni da će crkva ili kuća biti otvoreni.
Fotografije
Леп и користан текст
ОдговориИзбришиHvala!
ОдговориИзбриши