U kasnu jesen 2012. godine prvi put smo bojažljivo ušli u Rumuniju. Stigli smo samo do Temišvara, obišli grad, prenoćili i vratili se kući. Ništa nam se nije desilo pa smo se ohrabrili da ponovo dođemo. U planovima koje smo pravili, a planovi znaju da budu lepi koliko i stvarna putovanja (češći sigurno), Arad se pojavljivao kao logično sledeće odredište za vikend izlet. Najbliži posle Temišvara a ima šta da se vidi. Onda smo proletos odlučili da odemo malo dalje pa smo prodrli u Rumuniju čak do Sigišoare a Arad ostavili za neki drugi put.
Taj drugi put je došao brže nego što smo očekivali. Odlazak u Đulu bio je idealna prilika da se svrati, put nas je vodio kroz sam centar grada. Priču o odlasku u Đulu već sam napisao ovde a sada nešto o Aradu u koji smo svratili i u odlasku i u povratku.
Arad je uz Temišvar najzapadniji rumunski grad. Ujedno najbliži je Segedinu a to znači mreži puteva koji ga povezuju sa Evropom. Rumuni upravo grade autoput Bukurešt - Arad kojim će se priključiti na ovu mrežu. Pojedine deonice su već završene i puštene u rad, između ostalih i deonica koja spaja Temišvar i Arad (pisao sam malo više u postu o Đuli). Za sam Arad je ovaj autoput značajan pre svega što ga spaja sa drugim rumunskim gradovima. Rumunija je velika zemlja i samo do Bukurešta ima preko 400km.
Arad je sedište istoimenog okruga a okruzi su trenutno najveće administrativne jedinice u Rumuniji. Istovremeno Rumunija je podeljena na istorijske pokrajine, na koji način možete videti ovde. Arad je raspolućen rekom Moriš tako da južni deo pripada Banatu a severni pokrajini Krišana. Kad već pominjem reku Moriš da kažem da je ona najvažnija geografska karakteristika ovog kraja. Od planina nema ni tragova. Reka Moriš izvire negde na Karpatima i teče 761 km pre nego što se ulije u Tisu kod Segedina.
Stižemo u grad nešto iza podneva i odmah odlazimo do srpske crkve Sv. Petra i Pavla. Nalazi se u blizini centra grada, idealno mesto da ostavimo kola i krenemo sa obilaskom. Užasavam se plaćanja parkinga, ne zbog troška već zbog realizacije, u Oradei sam pola sata tražio kovanice dok je žena dežurala pored automobila.
Crkva je neraskidivo vezana za porodicu Tekelija. Jovan Popović Tekelija, oberkapetan i zapovednik Pomoriške vojne krajine, postavljen je posle Senćanske bitke na mesto zapovednika srpske milicije u Aradu. On i njegovi srpski saborci odlučili su da ostanu u gradu pa su 1698. započeli izgradnju crkve i završili je 4 godine kasnije. Danas je ona najstariji objekat u Aradu. Tekelije su crkvom upravljali dok im se 1844. nije ugasila muška loza. Svakako najznačajniji među njima bio je Sava Tekelija, praunuk Jovana Tekelije. Pošto je stekao doktorsku diplomu i priličan ugled i imetak, vratio se u rodni Arad i posvetio brizi o svom narodu. On je 1822. podigao toranj za još 4m uvis, pokrio ga bakrom i još ponešto uradio. Više o samoj crkvi možete ovde pročitati.
U crkveno dvorište mogli smo da uđemo ali ne i u samu crkvu koja je bila zaključana. Na južnom zidu nalazi se nekoliko ploča koji svedoče o ljudima sahranjenim u porti i u crkvi. Između ostalih Eustahija Arsić (1776-1843) za koju piše da je bila prva moderna srpska književnica. Sava Tekelija je takođe sahranjen u crkvi a u dvorištu se nalazi njegova bista.
Trg ispred crkve zove se Srpski trg. Srpska zajednica u Aradu bila je brojna i značajna. Početkom XVIII veka, u vreme kada je reka Moriš bila granica Habzburškog i Otomanskog carstva, bila je najbrojnija posle rumunske. Kasnije su Mađari izbili na prvo mesto a danas su to naravno Rumuni. Za Savu Tekeliju sam naravno znao i pre odlaska u Arad ali ovo je bila prilika da saznam za jednog drugog značajnog aradskog Srbina. Arhitekta Milan Tabaković isprojektovao je veliki broj značajnih objekata u gradu, između ostalog i Srpsku palatu (Palatul Sarbesc) koja se nalazi na istom trgu i sedište je aradske parohije SPC.
Idemo dalje, pošto smo obišli crkvu krećemo prema centru. Prolazimo pored pijace a preko puta je rumunska saborna crkva Rođenja Jovana Krstitelja (photo). Prolazimo pored crkve i ulazimo u ulicu Vasile Goldis da bi videli palatu Bohus. Palata je izgrađena 1913. godine u stilu secesije, majstor je bio arhitekta Lajos Szántay a za barona Bohusa. U njoj je pored prodavnica, bankarskih kancelarija i sl. bila prva bioskopska dvorana. Rumunija još uvek leči rane koje joj je zadao komunistički režim a to se najbolje vidi na fasadama zgrada. Para a i vremena nema da se sve odmah obnove. Uglavnom se kreće od centra što u Aradu predstavlja Bulevar Revolucije o kome će kasnije biti reči. Bohus palata jednim krilom izlazi na glavnu ulicu i na tom krilu fasada je sređena dok je na suprotnom oronula. I pored toga palata izgleda impresivno, stavio sam u album dosta njenih fotografija.
Arad nema centralni trg za razliku od većine srednjeevropskih gradova. Umesto trga tu je centralni gradski bulevar - Bulevar Revolucije. Prilično široka ulica u koju je svašta stalo. Leve i desne kolovozne trake su potpuno odvojene a između njih nalaze se tramvajske šine, trake zelenog pojasa, parkinzi, pešački prelazi... Zeleni pojas je posebno bogat i širok u gornjem, severnom delu bulevara gde skoro da prelazi u pravi park. Na donjem kraju Bulevar se završava zgradom pozorišta Joan Slavici koja se smestila na sred ulice i fizički potpuno odvojila ovaj prostor od prostranog trga Avram Iancu na koji gleda njena zadnja fasada. Skoro svi značajniji objekti nalaze se na samom bulevaru ili u njegovoj neposrednoj blizini. Trotoari sa obe strane su takođe prilično široki. Ima puno bašta kafana i restorana, u jednoj od njih smo napravili predah uživajući u zaista prelepom ambijentu.
U blizini pozorišta bulevar pokušava da liči na trg, prostor je očišćen od drveća, postavljene su klupe i jedan obelisk ali suviše saobraćajnica preseca taj prostor da bi se čovek osećao opušteno (photo). Na ovom prostoru nalazi se katolička katedrala Svetog Antuna Padovanskog. Izgrađena je sa samom početku XX veka u stilu eklektizma, autor je već pomenuti Milan Tabaković. Interesantna je pošto je uklopljena u multifunkcionalan objekat, pored crkve tu je bila i štamparija a ne znam šta se danas tu nalazi.
Kada se sve sabere, više vremena sam proveo tražeći podatke po Internetu i pišući ovo nego što smo bili u samom Aradu. Što nameravam da naplatim pri sledećem odlasku. Vikend u Aradu i dalje ostaje u spisku obaveza, 226km od Beograda nije mnogo. Ima još ponešto da se vidi, tvrđavu nisam ni pomenuo...
Fotografije
HOT SPOTS | Arad (sajt koji sam koristio, pored Wikipedie)
Taj drugi put je došao brže nego što smo očekivali. Odlazak u Đulu bio je idealna prilika da se svrati, put nas je vodio kroz sam centar grada. Priču o odlasku u Đulu već sam napisao ovde a sada nešto o Aradu u koji smo svratili i u odlasku i u povratku.
Arad je sedište istoimenog okruga a okruzi su trenutno najveće administrativne jedinice u Rumuniji. Istovremeno Rumunija je podeljena na istorijske pokrajine, na koji način možete videti ovde. Arad je raspolućen rekom Moriš tako da južni deo pripada Banatu a severni pokrajini Krišana. Kad već pominjem reku Moriš da kažem da je ona najvažnija geografska karakteristika ovog kraja. Od planina nema ni tragova. Reka Moriš izvire negde na Karpatima i teče 761 km pre nego što se ulije u Tisu kod Segedina.
Stižemo u grad nešto iza podneva i odmah odlazimo do srpske crkve Sv. Petra i Pavla. Nalazi se u blizini centra grada, idealno mesto da ostavimo kola i krenemo sa obilaskom. Užasavam se plaćanja parkinga, ne zbog troška već zbog realizacije, u Oradei sam pola sata tražio kovanice dok je žena dežurala pored automobila.
U crkveno dvorište mogli smo da uđemo ali ne i u samu crkvu koja je bila zaključana. Na južnom zidu nalazi se nekoliko ploča koji svedoče o ljudima sahranjenim u porti i u crkvi. Između ostalih Eustahija Arsić (1776-1843) za koju piše da je bila prva moderna srpska književnica. Sava Tekelija je takođe sahranjen u crkvi a u dvorištu se nalazi njegova bista.
Srpska palata
Trg ispred crkve zove se Srpski trg. Srpska zajednica u Aradu bila je brojna i značajna. Početkom XVIII veka, u vreme kada je reka Moriš bila granica Habzburškog i Otomanskog carstva, bila je najbrojnija posle rumunske. Kasnije su Mađari izbili na prvo mesto a danas su to naravno Rumuni. Za Savu Tekeliju sam naravno znao i pre odlaska u Arad ali ovo je bila prilika da saznam za jednog drugog značajnog aradskog Srbina. Arhitekta Milan Tabaković isprojektovao je veliki broj značajnih objekata u gradu, između ostalog i Srpsku palatu (Palatul Sarbesc) koja se nalazi na istom trgu i sedište je aradske parohije SPC.
Arad nema centralni trg za razliku od većine srednjeevropskih gradova. Umesto trga tu je centralni gradski bulevar - Bulevar Revolucije. Prilično široka ulica u koju je svašta stalo. Leve i desne kolovozne trake su potpuno odvojene a između njih nalaze se tramvajske šine, trake zelenog pojasa, parkinzi, pešački prelazi... Zeleni pojas je posebno bogat i širok u gornjem, severnom delu bulevara gde skoro da prelazi u pravi park. Na donjem kraju Bulevar se završava zgradom pozorišta Joan Slavici koja se smestila na sred ulice i fizički potpuno odvojila ovaj prostor od prostranog trga Avram Iancu na koji gleda njena zadnja fasada. Skoro svi značajniji objekti nalaze se na samom bulevaru ili u njegovoj neposrednoj blizini. Trotoari sa obe strane su takođe prilično široki. Ima puno bašta kafana i restorana, u jednoj od njih smo napravili predah uživajući u zaista prelepom ambijentu.
Najpoznatiji objekat u Aradu je verovatno Gradska kuća ili Administrativna palata, pošto se pored gradske većnice u njoj nalaze još neke institucije. Nalazi se takođe na Bulevaru Revolucije, malo je uvučena u odnosu na ostale objekte, ispred nje se nalazi prostor uređen zelenilom i klupama. Vrlo lepu celinu upotpunjavaju dve takođe impozantne zgrade sa njene leve i desne strane. Sagrađena je u neorenesansnom stilu 1877. godine.
Gradska kuća ili Administrativna palata
Nismo išli mnogo dalje od Gradske kuće. Ušli smo u dve ulice koje izlaze na Bulevar, Strada Horia i Strada Closca, gde smo videli još neke lepe zgrade sa oronulim fasadama koje možete videti u albumu. Videli smo još dva objekta arhitekte Lajos Szántay, koji je očito ostavio značajan trag u Aradu. Neogotska luteranska "Crvena" crkva (photo) nalazi se na Bulevaru Revolucije a Palata kulture (photo) se nalazi iza Gradske kuće, u blizini reke Moriš. Ova druga je izgrađena 1913. godine, posle međunarodnog konkursa. Izgleda da je unutra još lepša nego spolja, ima i koncertnu dvoranu...
U povratku nas je uhvatila kiša pomešana sa suncem pa smo stajali ispod nadstrešnice na trgu Avram Iancu. Već sam rekao da se trg nalazi u produžetku Bulevara Revolucije, iza zgrade pozorišta. Ogrnomna i po meni slabo iskorišćena površina. Po prestanku kiše napravio nekoliko fotografija i nastavili dalje ka Đuli.
U povratku smo ponovo svratili u Arad. Na nekih 120km od Oradee bio je pravo mesto za pauzu. Drugo, u Oradei je padala jaka kiša, nije više bilo svrhe zadržavati se pa smo krenuli ranije. Ideja se isplatila, u Aradu nije bilo kiše ali bilo je dovoljno oblačno da bi napravili nešto bolje fotografije. Srpska crkva je ponovo bila zaključana, na žalost.
Trg Avram Iancu
U povratku smo ponovo svratili u Arad. Na nekih 120km od Oradee bio je pravo mesto za pauzu. Drugo, u Oradei je padala jaka kiša, nije više bilo svrhe zadržavati se pa smo krenuli ranije. Ideja se isplatila, u Aradu nije bilo kiše ali bilo je dovoljno oblačno da bi napravili nešto bolje fotografije. Srpska crkva je ponovo bila zaključana, na žalost.
Kada se sve sabere, više vremena sam proveo tražeći podatke po Internetu i pišući ovo nego što smo bili u samom Aradu. Što nameravam da naplatim pri sledećem odlasku. Vikend u Aradu i dalje ostaje u spisku obaveza, 226km od Beograda nije mnogo. Ima još ponešto da se vidi, tvrđavu nisam ni pomenuo...
Fotografije
HOT SPOTS | Arad (sajt koji sam koristio, pored Wikipedie)
Нема коментара:
Постави коментар