Barokna crkva u Reselovoj ulici (ona koja povezuje Dancing House sa Karlovim trgom) ima interesantnu istoriju. Građena je sredinom XVIII veka kao katolička crkva ali je već krajem veka zatvorena u reformama cara Jozefa II. Koristila se u sasvim druge stvrhe sve do 1921. kada je obnovljenoj Češkoj pravoslavnoj crkvi zatrebao hram. Osveštenje je obavljeno septembra 1935. godine. Trebalo je da bude oktobra 1934. ali je odloženo zbog atentata u Marseju. Posvećena je Sv. Ćirilu i Metodiju. Klasičan, teški barokni objekat koji je 1883. spuštanjem Reselove ulice (kako god to da su izveli) dobio na visini tako da je ulaz u kriptu sa ulice a do glavnog ulaza u crkvu penjete se stepenicama.
Za crkvu je vezana najpoznatija i najsurovija epizoda iz drugog svetskog rata na teritoriji nekadašnje Čehoslovačke. U njoj se odvijao poslednji čin drame atentatora na Rajnharda Hajdriha, visokog SS oficira i protektora Čehoslovačke. Krili su se kod jataka u praškim stanovima ali su se pretresi pojačavali pa su prešli u crkvu. Najava represije i obećana novčana nagrada slomili jednog od saradnika (obešen je 1947. godine) pa je otkrio stan porodice Moravec. Marija Moravec je prilikom hapšenja izvršila samoubistvo a policija se dokopala njenog zbunjenog muža, koji ništa nije znao o celoj priči, i sina Vlastimila koga su slomili neshvatljivo surovim mučenjem. Pokušaj da atentatore pohvataju žive nije uspeo. Posle žestokog otpora sva sedmorica članova pokreta otpora izvršili su samoubistvo. Druga verzija kaže da je Jan Kubiš, čovek koji je ubio Hajdriha, umro po prijemu u bolnicu.
Rajnhard Hajdrih je bio jedan od najvećih nacističkih zločinaca i najpouzdanijih Hitlerovih saradnika, čovek sa nekoliko nadimaka koji su asocirali na njegovu svirepost. Postavljen je septembra '41 na mesto protektora Čehoslovačke da uguši rastuće antinemačko raspoloženje. Čehoslovačka vlada u egzilu odgovorila je planom i pripremama za njegovo ubistvo, da bi trgli uspavane sunarodnike iz učmalosti ali i da bi pokazali nacistima da nisu nedodirljivi. Za izvršioce su odabrani Slovak Jozef Gabčik i Čeh Jan Kubiš. Oni su već bili članovi čehoslovačkih oružanih snaga koje su se borile zajedno sa Britancima i prošli su dodatnu obuku za povereni zadatak. Krajem decembra iskočili su iz aviona i uskoro se pridružili pokretu otpora u Pragu. Cela grupa zbog toga je poznata kao padobranci.
Hajdrih je svakog dana putovao u otvorenim kolima čime je želeo da stavi do znanja koliko se smatra sigurnim. Sačekali su ga na jednoj krivini gde je vozač morao da uspori. Gabčik je izašao ispred kola ali mu se automat zaglavio i kada je Hajdrih ustao i krenuo na njega, Kubiš je bacio modifikovanu tenkovsku minu od koje su ranjeni i on i SS-ovac. Ovaj drugi ispostaviće se smrtonosno.
Reakcija nacista bila je žestoka i surova. Oko 5 hiljada ljudi je pobijeno, među njima skoro svi učesnici u atentatu, posredni ili neposredni. Sela Lidice i Ležaki, pogrešno dovedeni u vezu sa organizacijom, potpuno su uništena. Episkop Gorazd, glavni sveštenik crkve, pokušao je da na sebe preuzme odgovornost ali nije uspeo da zaustavi pogrom. Ubijen je kao i ostali sveštenici a Češka pravoslavna crkva slavi ga kao mučenika.
Ali da se ne bavim više istorijom, wikipedia ima iscpne tekstove o Hajdrihu i o samom atentatu, uz puno drugih tekstova, fotografija i filmova na Internetu.
Crkvu smo posetili u subotu popodne. U toku je bila liturgija pa se nismo zadržavali. Ispod crkve je muzejska postavka ali radi do 17h pa smo morali da se vratimo sutradan. Opčinjeni onim što smo dole videli, nismo se setili da ponovo uđemo u samu crkvu.
Ulaz u kriptu je direktno sa ulice. Ne postoji fikna cena karte već svako daje onoliko koliko misli da treba. U prvoj prostoriji je hronološki prikaz događaja od početka rata, kroz niz fotografija i tekstova. U vitrinama su prikazani predmeti iz tog perioda, neki od njih su pripadali direktno padobrancima. Tu je dežurni službenik i prodavnica knjiga i suvenira.
Iz te prostorije ulazi se u pravu kriptu, deo koji je zadržao izgled od onog 18.juna 1942. Unutra su biste svih sedmorice padobranaca ali i detalji prepoznatljivi iz filma, stepenice koje vode do oltara i prozor ka ulici kroz koji su pokušali da ih isteraju vodom. Igrom slučaja taj dan je bio godišnjica atentata (27.maj 1942.) pa je bilo cveća, venaca ali i poruka ostavljenih u nišama zida kripte. Davidova zvezda pored krstova. Venac i cveće su bili položeni i na spomen ploču na spoljnem zidu crkve.
Na video prezentaciji išao je snimak sahrane ubijenog monstruma. Gledali smo ista ona mesta koja smo to jutro obilazili, samo sada u jednom potpuno drugačijem ambijentu. Praški zamak iz koga smo stigli bio je Hajdrihova rezidencija ali i mesto odakle su ga u sanduku odvezli natrag u Berlin. Prelazak pogrebne povorka preko Karlovog mosta. Par sati ranije videli smo ga okupanog suncem, ispunjenog turistima iz celog sveta. Dva lica Praga, isto mesto ali u dva potpuno različita vremenska i istorijska trenutka. U potpuno različitim ambijentima.
Prošlo je već neko vreme i događaji iz drugog svetskog rata polako blede i sve manje se o njima priča. Što je greška, posebno danas kada je fašizam u porastu i kada njegove granice nemaju nikakve veze sa nacionalnim, ako su ikada i imale. Apsurdno veličanje nacističkih vođa među pripadnicima naroda koje su ovi želeli da istrebe ili potpuno potčine. Posebno se ambivalentno oseća pripadnik nacije koja je dala daleko više boraca protiv nacizma nego što je to slučaj sa Česima i Slovacima i koju je pre trebalo umirivati nego podsticati na borbu, a koja i danas ne može da se odredi prema tim događajima. I ako niste primetili, Kubiš je bio Čeh a Gabčik Slovak.
Za priču o atentatorima zainteresovao me je film Antropoid, režisera Šona Elisa. Koliko sam uspeo da vidim, prilično čvrsto se drži istorijskih činjenica ali se ne zadržava na tome već pravi izvanredne psihološke analize svih učesnika u atentatu, od glavnih izvršioca, saradnika iz pokreta otpora i vlasnika stanova koji su im pružali utočište. Poseban akcenat na večitu dilemu da li se isplati s obzirom na očekivanu odmazdu. Odsustvo plana za izvlačenje samo pojačava njihove dileme... ali najbolje da sami pogledate film, nećete zažaliti, obećavam.
Sledeći put ćemo verovatno posetiti mesto na kome je atentat izvršen. Malo je dalje od centra ali lako dostupno tramvajima. Preko puta crkve je pivnica U Parašutistů ili Kod Padobranaca. Posvećena je događaju, na zidovima su fotografije padobranaca. Pored toga ambijent je lep, gulaš je odličan, nije skupo. Ako već dolazite do crkve, a trebalo bi, možete bar na pivo da svratite.
Fotografije na zidu pivnice U Parašutistů
Prag 2018
I - Crkva Ćirila i Metodija - Operacija Antropoid
Za crkvu je vezana najpoznatija i najsurovija epizoda iz drugog svetskog rata na teritoriji nekadašnje Čehoslovačke. U njoj se odvijao poslednji čin drame atentatora na Rajnharda Hajdriha, visokog SS oficira i protektora Čehoslovačke. Krili su se kod jataka u praškim stanovima ali su se pretresi pojačavali pa su prešli u crkvu. Najava represije i obećana novčana nagrada slomili jednog od saradnika (obešen je 1947. godine) pa je otkrio stan porodice Moravec. Marija Moravec je prilikom hapšenja izvršila samoubistvo a policija se dokopala njenog zbunjenog muža, koji ništa nije znao o celoj priči, i sina Vlastimila koga su slomili neshvatljivo surovim mučenjem. Pokušaj da atentatore pohvataju žive nije uspeo. Posle žestokog otpora sva sedmorica članova pokreta otpora izvršili su samoubistvo. Druga verzija kaže da je Jan Kubiš, čovek koji je ubio Hajdriha, umro po prijemu u bolnicu.
Reakcija nacista bila je žestoka i surova. Oko 5 hiljada ljudi je pobijeno, među njima skoro svi učesnici u atentatu, posredni ili neposredni. Sela Lidice i Ležaki, pogrešno dovedeni u vezu sa organizacijom, potpuno su uništena. Episkop Gorazd, glavni sveštenik crkve, pokušao je da na sebe preuzme odgovornost ali nije uspeo da zaustavi pogrom. Ubijen je kao i ostali sveštenici a Češka pravoslavna crkva slavi ga kao mučenika.
Ali da se ne bavim više istorijom, wikipedia ima iscpne tekstove o Hajdrihu i o samom atentatu, uz puno drugih tekstova, fotografija i filmova na Internetu.
Prošlo je već neko vreme i događaji iz drugog svetskog rata polako blede i sve manje se o njima priča. Što je greška, posebno danas kada je fašizam u porastu i kada njegove granice nemaju nikakve veze sa nacionalnim, ako su ikada i imale. Apsurdno veličanje nacističkih vođa među pripadnicima naroda koje su ovi želeli da istrebe ili potpuno potčine. Posebno se ambivalentno oseća pripadnik nacije koja je dala daleko više boraca protiv nacizma nego što je to slučaj sa Česima i Slovacima i koju je pre trebalo umirivati nego podsticati na borbu, a koja i danas ne može da se odredi prema tim događajima. I ako niste primetili, Kubiš je bio Čeh a Gabčik Slovak.
Sledeći put ćemo verovatno posetiti mesto na kome je atentat izvršen. Malo je dalje od centra ali lako dostupno tramvajima. Preko puta crkve je pivnica U Parašutistů ili Kod Padobranaca. Posvećena je događaju, na zidovima su fotografije padobranaca. Pored toga ambijent je lep, gulaš je odličan, nije skupo. Ako već dolazite do crkve, a trebalo bi, možete bar na pivo da svratite.
Prag 2018
I - Crkva Ćirila i Metodija - Operacija Antropoid
Нема коментара:
Постави коментар