Rajac - tradicionalni zimski treking

Vrlo je teško razdvojiti Rajac i Suvobor, šta predstavlja jedan a šta drugi, da li su u pitanju dve ili jedna planina, gde jedan prestaje a drugi počinje. Geografija kaže da je u pitanju jedna planina, njeno ime je Suvobor, a da je Rajac samo deo ili oblast Suvobora jer samostalno ne poseduje elemente planine. I meni to zvuči vrlo razumno. Kada krenete od vrha Rajca ka najvišem vrhu Suvobora ne možete da nađete mesto koje liči na granicu dve planine. Međutim nauka je jedno a život je drugo. Rajac je najnaseljeniji deo ove prilično nenastanjene i putevima siromašna planine, jedini mini turistički kompleks je na Rajcu, jedina turistička manifestacija je na prostoru Rajca (kosidba) i na kraju Rajac je najpristupačniji deo planine, preko njega prelazi put koji ga povezuje na severu sa Ljigom a na jugu sa Takovom i dalje Gornjim Milanovcem. Većina planinarskih akcija počinje od doma Čika Duško Jovanović a skoro sve završavaju u njemu. Dom je u vlasništvu planinarskog kluba Pobeda iz Beograda i nalazi se naravno na Rajcu. Dodatnu zabunu unosi i najviši vrh koji se zove isto kao planina - Suvobor (864m). Zbog svega toga uglavnom ćete čuti od ljudi da idu na Rajac ili da su bili na Rajcu, Suvobor retko ko pominje. Uključujući i autora ovog bloga.

Suvobor pripada Valjevskim planinama i predstavlja njen najistočniji i najniži deo. Na zapadu se graniči sa Maljenom a istočno od njega nalazi se Rudnik. Severno od Suvobora nalazi se ravnica koja se pruža skroz do Beograda pa i dalje, sve dokle pogled dopire. I upravo takav istureni položaj omogućava fenomenalne vidike, uprkos relativno maloj nadmorskoj visini planine, najviši vrh je na 864m. Iako ima i oštrijih elemenata reljefa, Suvobor a posebno Rajac pre svega karakterišu blage i široke poljane i livade koje stižu do samih vrhova pa za rajačke planinarske akcije obično u najavi napišu da SVI mogu da krenu. Rajac obuhvata severoistočni deo planine dok se najviši vrh nalazi se na suprotnom, jugozapadnom delu. Sa njega pogled puca na susednu Ravnu goru čija uloga u skorijoj istoriji koštala i Suvobor slabe naseljenosti i loše putne mreže. Na radost planinara...

Rajac, pogled na sever ka Ljigu

Položaj i njegove prirodne lepote često me dovode na Rajac. Od planinarskih akcija, putovanja za Gornji Milanovac koje ponekad preusmerim preko Rajca do septembarskih vikend druženja koje moja firma redovno organizuje. Ipak ova januarska akcija koju Vlada Radivojević sada već tradicionalno organizuje, rezervisala je sebi posebno mesto u mom kalendaru. Ima još par akcija koje se trudim da ne propustim ali ovo je jedina gde za izostanak moram da nabavim opravdanje. Ovogodišnja akcija mi je četvrta po redu i svake godine je bilo snega. Sada, dok ovo pišem, sve više je izvesno ga da ove zime više neće ni biti pa sam sve više ubeđen da je te subote 25.januara sneg pao samo zbog odlaska na Rajac.

Put od Slavkovice do Rajca je dobar i dovoljno širok ali prilično strm i neobezbeđen, što po snegu može da bude nezgodno, posebno za večernji silazak. Zato vodič odlučuje da krenemo iz sela Ba, isto kao one 2011. godine kada je sve počelo s tim što su tada i sneg i mraz bili veći. Selo Ba nalazi se na severnim padinama Rajca. Kada iza Ljiga napustite Ibarsku magistralu i pređete rečicu Dragobilj a odmah zatim i Ljig (one se spajaju neposredno iza ta dva mosta), brzo dolazite na raskrsnicu gde levi put vodi za Slavkovicu i dalje na Rajac a desni ide ka selu Ba. Selom dominira površinski kop Rujevac preduzeća Granit Peščar. Dokle su oni stigli mehanizacijom, dotle bi i autobus trebalo da ide, posebno zimi, u šta se na žalost uverio naš vozač.

Krećemo i na početku nas čeka uspon, sa ove strane Rajac više liči na planinu. Jedno vreme pratimo asfaltni put koji se od Ba penje i uključuje na put Mionica - Ravna gora. Onda se odvajamo i idemo pravo ka planinarskom domu Dobra voda. Ovaj deo puta nije posebno atraktivan, staza ide uglavnom kroz šumu. Vreme takođe nije idealno, potpuno zatvoreno, sivo nebo, magla i sneg koji lagano pada. Ipak svako mesto i svako vreme imaju svojih draži. Pronalazimo vrlo interesantne prizore, one uz koje obično ide komentar bolje je danas ostati kod kuće. Kada ih čovek jednom zavoli prestaje da mnogo obraća pažnju na vremensku prognozu.

Posle sat i po penjanja stižemo do Dobre vode. Mali planinarski dom otvara se samo po potrebi. Sto i klupe ispred kuće su pod snegom. Kratka pauza da se nešto pojede i žurimo dalje. Svi smo mokri a posle malo stajanja postaje prilično hladno. Najveći uspon je iza nas, sada sledi dobro poznati put do vrha Suvobora (864m). Na vrhu pravimo zajedničku fotografiju i potom sledi ono što ovu akciju čini atraktivnom. Ne vraćamo se nazad istim putem, nastavljamo dalje i preko Danilovog vrha okolnim putem stižemo na Rajac. Srećemo Suvobor u svoj svojoj divljoj, zimskoj lepoti. A opet kažemo da smo bili na Rajcu... nepravda.

Idemo dalje, sa vrha se spuštamo na put koji od Ravne gore preko Brajića, Brezne, Beršića i Takova vodi ka Gornjem Milanovcu. Sneg ga je lagano prekrio, skroz je beo i to ulepšava celu priču. Napuštamo ga ubrzo i upućujemo se prostranom livadom ka Danilovom vrhu (842m). Stenovit i pokriven šumom, jedini vrh Suvobora do koga vodi strma staza. Pravimo malu pauzu a onda se spuštamo do sela Polom i kod prvih kuća ponovo bežimo nizbrdo, širokom i lepom šumskom stazom, da bi stigli do rečice Velika Dičina. Izvire ispod Malog Suvobora i teče ka Gornjim Banjanima gde se spaja sa Malom Dičinom koja dolazi sa Rajca. Zajedno čine Dičinu, najpoznatiju reku gornjomilanovačke opštine. Snežni ambijent joj daje posban šmek. Prelazimo je kod malog zaseoka Draškići, nekoliko starih i oronulih kuća pružaju jedinstven ambijent. Za ove četiri godine upoznali smo ga i u sunčanom i u olovnom izdanju, svako ima svoju priču. Jedno od najlepših mesta, dok prolazim ovuda ne vraćam fotoaparat u futrolu...

Neko vreme idemo pored reke a onda se odvajamo i počinje malo duži uspon, dosta smo se spustili i sada treba povratiti visinu. Izlazimo na Draškića brdo i onda već poznatim stazama stižemo na Rajac. Već je popodne, hladnoća se pojačava a i magla se sve jače spušta. U dom stižemo pre mraka. Tu je uvek prijatna atmosfera i dobro poznati i ljubazni domaćini. Pošto smo bili brzi imamo dovoljno vremena za klopu i pivo. Ali tu nije kraj, imamo i bonus 5km pešačenja. Autobus je u Slavkovici i valja stići do njega. Palimo lampe i slede veseli spust. U Slavkovici svraćamo u kafanu na još po jedno i pravac Beograd. U stanu sam već oko 21.

Na kraju 25km i nešto preko 1000m uspona. Nije malo u zimskim uslovima a nije ni lako napraviti stazu na Suvoboru sa 1000m uspona. Napravio sam neuobičajeno malo fotografija, već sam bio na istom mestu po mnogo lepšem vremenu. Ali kada sam razvio film odlučio sam da napravim poseban album na FB, što ne radim baš često, i u njega stavio skoro polovinu fotografija, što nikad do sada nisam uradio. Osmesi i dobro raspoloženje pružali su potpuni kontrast sivom vremenu i upravo ta pozitivna atmosfera je ono što karakteriše akciju, zbog čega idem svake godine. 

Fotografije