Idemo dalje: Moravska, prvi deo: Pernštejn, Brno, Jihlava

Prvi maj i Uskrs složili su se kao retko kada. Uz dva slobodna dana napravili smo odmor od deset dana. Odabrali smo da putujemo kolima a kao destinaciju odabrali smo Češku, tačnije Moravsku. Trebič i Telč su gradovi koje odavno nišanimo. Oba su na Uneskovoj listi koju dosta konsultujemo kada planiramo putovanja. Pokazala se vrlo pouzdana, ništa slučajno ne ulazi na nju i vrlo drže do očuvanosti originalnog izgleda.

Hteli smo i neki veći grad da vidimo pa je Brno sledeći ušao u itinerer. Zatim smo odabrali par zamkova, tu je izbor bio malo teži jer ih u Češkoj ima preko 300. Jihlavu sam otkrio kada sam tražio smeštaj. Nismo u njoj prenoćili ali smo svratili. Za Znojmo sam čuo, bio je blizu zamka Bitov i logična opcija za poslednju noć.

Priču sam podelio na dva dela, zapravo se sama podelila: tri noći smo proveli u Brnu, onda smo otišli malo dalje na zapad. Jihlava je ni tamo ni ovamo, pauza na putu iz Brna u Trebič. Ubacio sam je u prvi deo priče, čisto da ih izjednačim po obimu.

Zamak Pernštejn i manastir Porta Coeli

Krenuli smo u subotu iz Beograda, ne toliko rano koliko smo želeli, kao i obično. Prevarile su nas kamere pa smo ostali na autoputu i otišli na Horgoš. Na našoj granici jeste bilo samo nekoliko automobila ali smo na mađarskoj ostali dva sata. Onda lagana vožnja kroz Mađarsku pa Slovačku i na kraju Češku, sve do Brna koji nam je bio prva destinacija.

Smeštaj u Brnu rezervisali smo preko Airbnb. Kraj grada nikako ne mogu da preporučim a i sam apartman je bio... pa najviše podnošljiv. Bio je blizu centra, mogli smo peške da idemo što smo isto popodne i uradili.

Sledeće jutro uputili smo se ka zamku Pernštejn. Nalazi se nekih 40km severno od Brna, na steni iznad sela Nedvedice, iznad reka Svratka i Nedvedička. Izgrađen je u drugoj polovini XIII veka da bi krajem XIV i početkom XV veka bio renoviran i dosta proširen u stilu kasne gotike i rane renesanse. Od tada mu izgled nisu dirali tako da je zadržao taj srednjevekovni šmek. Zbog toga ga dosta koriste za snimanje filmova, između ostalih i Verner Hercog za Nosferatua. Vlastelinska porodica u čijem je vlasništvu bio kasnije je stekla i druge posede ali uvek su zadržali poseban odnos prema Pernštejnu. Nismo ga slučajno odabrali...

Biblioteka u zamku Pernštejn

Kola smo ostavili u selu i popeli se stazom do zamka. Ulaz u dvorište je slobodan ali ako hoćete u sam zamak morate da odaberete i platite jednu od vođenih tura. Tura je na češkom a ako ste stranac dobijete odštampani vodič na engleskom jeziku. Tako ovde, tako i na svim drugim sličnim mestima koje smo posetili. Unutrašnjost zamka podjednako je atraktivna kao i spoljašnjost. Posebno su mi se dopali prijemni hol, izlazak na osmatračku kulu i pogled odozgo na ceo kraj, kao i biblioteka na kraju. Pored zamka je kafić sa odličnom terasom odakle su poslednje fotografije u albumu.

Na putu do zamka prolazite kroz selo Predklašteri. Nemojte propustiti da svratite do manastira Porta Coeli. Mi smo svratili u odlasku ali u toku je bila neka svečanost i ispred crkve je bilo puno ljudi pa smo svratili i u povratku da bi fotografisali. Kao i zamak i ovaj manastir potiče iz XIII veka. Ime mu znači vrata raja. Pretpostavljam da ga je dobio po zapadnim vratima crkve sa prelepim ahrivoltom, piše da je jedinstven istočno od Rajne. Nismo ušli u unutrašnje dvorište, što je verovatno trebalo uraditi ili bar pokušati. Od pre pet godina u okviru kompleksa manastira radi pivara Vorkloster, što je nemački prevod imena mesta. Ni tu nismo svratili, trebalo je voziti nazad do Brna. Dva razloga da dođemo ponovo...

Brno

U razgledanju Brna proveli smo dva popodneva i jedan ceo dan. Taj ponedeljak bio je Meganu jedini slobodan dan. Ponedeljkom inače svašta nešto ne radi u Brnu, na to treba obratiti pažnju kada planirate posetu. Grad nam se dopao, svašta smo videli, ponešto i propustili. Drugi je po veličini u Češkoj ali se zaista ni po čemu ne može porediti sa Pragom, što mu ne treba uzeti za minus jer ni mnogo veći gradovi od Brna to ne mogu. Minus od nas dobija za čistoću, neprijatno smo bili iznenađeni količinom đubreta.

Pogled sa tornjeva katedrale

Kupili smo Brnopas karticu, prvi put nam se učinilo to isplativo i pogrešili smo. Nešto nije radilo, nešto je inače besplatno, i sa karticom i bez nje. Česi su prilično opušteni, ne kažu vam uvek baš sve, ne bude baš sve onako kako su rekli. Bio sam malo i ljut ali onda smo na jesen išli sa agencijom u Prag i vodičica nam je rekla: ne uzimajte to lično, oni su prosto takvi.

Za Brno vam treba 2-3 dana da ga obiđete, plus još jedan dolazak za ono što propustite, tog trenutka se renovira ili neki drugi razlog.

Iznad ulaza u staru gradsku kuću nalazi se remek delo gotske arhitekture, ukras koji je izradio Anton Pilgram (slika levo), srednjevekovni arhitekta i vajar rodom iz Brna, isti onaj koji je isklesao propovedaonicu u bečkoj katedrali. U kući, takođe rađenoj u gotskom stilu, trenutno je bila izložba posvećena ovom umetniku. Na ulazu u staru gradsku kuću, u ovom pasažu iza vrata, sa plafona visi... pa ja bih rekao krokodil ali zvanično to je zmaj. Legenda o zmaju jedna je od dve koje vas sačekuju na svakom koraku u Brnu. Navodno zmaj se nastanio pored vode i terorisao grad sve dok jedan mladi mesar nije prihvatio izazov, zaklao jagnje i napunio ga krečom, ponudio ga halapljivom zmaju koji ga je progutao a zatim se napio vode i eksplodirao kada je kreč počeo da se širi. Sahat kula iznad stare gradske kuće jedno je od mesta sa fenomenalnim pogledom na Brno. Dugo mi je trebalo da odlučim koje fotografije da ostavim u albumu.

Katedrala Svetog Petra i Pavla jedan je od simbola grada. Nalazi se na brdu Petrov odakle sa svoja dva zvonika dominira Brnom. Vidi se iz skoro svakog dela grada, video sam je još 2008. godine sa autoputa, u povratku iz Praga. Gotska spolja, barokna unutra, izgrađena na mestu stare romaničke crvke - obrazac koji se primenjuje na mnoge značajne crkve u srednjoj Evropi. Impozantna, ukrašena sa merom vrlo interesantnim detaljima. Njeni tornjevi su drugo mesto sa fenomenalnim pogledom na Brno. Za nju je vezana druga legenda, možda i ne samo legenda. Tokom tridesetogodišnjeg rata, Šveđani su opsedali Brno. Dugotrajna opsada izmori branioce ali i napadače. Švedski general je jedno veče naredio da je sutrašnji dan odlučujući, napadaju dok zvono na katedrali ne označi podne i onda se povlače. U blizini je bio neki češki seljak koji je požurio u grad i preneo šta je čuo. Umesto u podne, zvono se oglasilo u 11h, napad je trajao sat kraće i Brno je odoleo. Od tada zvono na katedrali uvek zvoni sat ranije...

Zamak Špilberk leži na susednom brdu. Nekada je bio vrlo značajno vojno utvrđenje dok ga Napoleon nije fortifikacijski osakatio posle čega je pretvoren u zatvor. Kažu jedan od najbolje čuvanih u monarhiji. Italijanski revolucionari poznati kao Karbonari bili su tu zatvoreni u prvoj polovini XIX veka i o tome govori ploča u suterenu i spomenik u parku, kada prilazite zamku. Potiče takođe iz XIII veka ali to ne možete prepoznati, stalno je trpeo izmene. Nije mi izgledao posebno zanimljiv ali uzeli smo vođenu turu, bilo nas je samo troje a vodič je bio vrlo raspoložen da nam sve pokaže i svuda nas provede pa je to značajno popravilo sliku. Terasa zamka je treće mesto sa izuzetnim pogledom na Brno.

Zeleni trg

Od dve velike gotičke crkve videli smo samo crkvu Uspenja Bogorodice. Ogromna je pa je najbolji pogled na nju sa južnih padina zamka. Kada joj sasvim priđete, teško ju je sagledati. Crkva Sv. Jakova se renovira i kompletno je bila zaklonjena skelama. Najveći trg u Brnu je Trg slobode a nama se najviše dopao Zeleni trg. Popločan, sa blagim nagibom, ima nekoliko klupa i fontanu koja nije radila. Oko njega su zgrade nekih muzeja i pozorišta a pogled na trg je posebno dobar sa Sahat kule. Zove se zeleni pošto je na njemu pre podne zeleni pijac. Popodne se sve skloni i ni po čemu ne možete da pogodite kakvu funkciju ima. Posetili smo i zoo vrt, što inače nemamo običaj ali bio je ponedeljak popodne, skoro ništa više nije radilo a imali smo Brnopas karticu... Deo gde su žirafe i zebre je vrlo lepo uređen ali greh je kako i gde tigra drže, još mi je pred očima njegov prazan pogled. Interesantno je bilo i videti deo grada oko zoo vrta.

Da Brno ne bude poznat samo po gotskoj već i po modernoj arhitekturi najviše su zaslužni Greta i Friz Tugendhat. Pošto su se venčali dobili su od njenog oca polovinu placa u rezidencijalnom delu grada. Onda su doveli arhitektu Ludviga Misa van der Roea, čijem radu se Greta divila dok je živela u Berlinu, i pretpostavljam dali mu odrešene ruke. Rezultat je vila Tugendhat, danas možda najznačajniji objekat u Brnu. Završena je 1930. godine ali njeni vlasnici su samo osam godina u njoj uživali. Na vreme su pobegli od dolazećeg holokausta. Zahvaljujući njihovoj najmlađoj ćerki Danijeli Hamer-Tugendhat, vila je posle pada komunizma obnovljena i stavljena pod zaštitu Uneska. Videli smo je samo spolja, obilazak unutrašnjosti vile zakazuje se bar tri meseca unapred i to je najjači adut da ponovo posetimo Brno.

Vrt vile je lep ali ništa spektakularno. Ulaz u vrt je besplatan. Naravno, i ako posedujete Brnopas karticu ulaz je besplatan, tako da ništa nisu slagali... Iz vrta prelazite u deo placa koji je Gretin otac zadržao za sebe, tačnije u vrt vile Löw-Beer. Pomalo u senci vile Tugendhat, u pitanju je prelepa zgrada u stilu secesije, sagrađena na samom početku XX veka. Njen vlasnik Albert Lev-Bir jedini od porodice nije napustio Češku 1938. godine. Ne zna se tačno njegova sudbina, nestao je naredne godine, ali nema sumnje da su ga nacisti ubili. Ove dve vile i spojeni vrtovi između njih nešto je što ne treba propustiti ako dolazite u Brno.

I na kraju o čemu nego o pivu. Prvo veče bili smo u pivnici Zelena kočka (zelena mačka). Nalazi se blizu Trga slobode. Jedna od poznatijih pivnica u gradu, lep ambijent i devet slavina sa različitim vrstama piva. Uzeli smo Dalešice pivo, pravi se u selu blizu Trebiča. Bilo je ok. Sutradan smo bili u Plzenskoj pivnici 57, takođe u starom delu grada. Ambijent je svedeniji, ponuda je ograničena samo na plzensko pivo i tu već dolaze ozbiljni igrači. Večerali smo, govedina i krompir bili su vrlo ukusni. U ponedeljak smo isforsirali katedralu i zamak pa smo prvu pauzu pravili na Mendlovom trgu. Tu je velika bašta pivnice Starobrno, neposredno pored istoimene pivare. Bili smo umorni od šetnje i prilično žedni pa nam je nefiltrirano i sveže pivo vrlo prijalo (slika). Odatle smo otišli do zoo vrta a onda se vratili na večeru. Iako ne mislim da Starobrno spada u prvu ligu čeških piva, glas ovaj put ide njegovoj pivnici.

U utorak ujutru napustili smo apartman u Brnu. Svratili smo do Kapele mira koja obeležava bitku kod Austerlica. Spomenik je bio tu ali kapela se renovira. Kratko zadržavanje i idemo dalje autoputem ka Pragu, posle nekih 90km skrećemo levo i brzo stižemo do Jihlave...

Kapela mira, selo Slavkov ili ranije Austerlic

Jihlava

Jihlava je jedan od većih čeških gradova. Ima oko pedeset hiljada stanovnika i sedište je Visočina kraja (*). Nalazi se na granici Bohemije i Moravske. U gradu još uvek postoje četiri kamena čije postavljanje je je Marija Terezija naredila kako bi označili granicu ove dve istorijske zemlje. Videli smo jedan od njih, zarastao u travu pored nekog sporednog puta, na severnoj periferiji grada.

Masarikov trg u Jihlavi je ogroman, u celoj Češkoj samo Prag ima dva veća trga. Pravugaonog je oblika sa velikim objektom novijeg datuma u sredini. Nije baš da je bio neophodan ali pritisak rastućih potreba grada očito je bio jak. Sve što smo planirali i obišli za nekih četiri sata nalazi se na trgu ili u neposrednoj blizini. Na njemu je fontana, stub kuge ali i klupe za sedenje pa i autobuska stanca.

Gradska kuća u Jihlavi

Gornjim delom trga dominira jezuitska crkva Ignjacija Lojole i bivši jezuitski internat sa njene leve strane. Najlepša građevina na trgu je gradska kuća. Tu funkciju obavlja još od 1425. godine. U međuvremenu je mnogo puta dograđivana i menjana. Drugi sprat je dodat tek krajem XVIII veka. Teško možete da je fotografišete pošto već pomenuti objekat na sred trga stoji tačno preko puta nje. Da li je mogući ući u gradsku kuću, ne znam. Bio je radni dan a Jihlava nije turističko mesto. Moguće i da smo bili jedini turisti toga dana...

Kada smo pitali za ulaz u podzemne gradske tunele, katakombe ili kako već, rekli su nam da troje neophodno da bi tura išla. Na sreću u zakazano vreme pojavio se još jedan par pa smo sišli ispod Jihlave i obišli deo od čak 25km podzemnih tunela. Služili su kako za odlaganje hrane tako i za sklonište u slučaju opasnosti.

Od srednjevekovnih gradskih kapija preostala preostala je samo Kapija Majke božije (Brána Matky Boží). Do nje sa trga vodi istoimena ulica koja je interesantna jer se na jednoj strani završava pomenutom kapijom dok se sa druge strane vidi sahat kula gradske kuće.

Crkva Sv. Jakova

Najlepša i najstarija crkva u gradu je crkva Sv. Jakova. Nalazi se odmah iza trga u prelepom ambijentu. Prednja fasada izlazi na ulicu dok su ostale tri orkužene zelenilom koje sa starom crkvom stvara dosta lepu kompoziciju. Gotički objekat čija je gradnja započeta sredinom XIII veka na ruševinama nikad završene romaničke crkve stradale u požaru. Ima dva tornja koje se vidi sa trga. Viši levi služio je kao osmatračnica dok je desni uvek bio zvonik. Uz crku je 1702. godine nepotrebno dograđena barokna kapela Žalosne gospe. Bili smo već umorni da se penjemo na toranj a karta za ulazak u crkvu bila je kupovina magneta, što bismo inače uradili.

Obilaskom crkve završili smo obilazak Jihlave. Još malo smo posedeli na trgu, popili kafu i uputili se dalje ka Trebiču...

Fotografije:

(*) Krajevi su najviše upravne jedinice u Češkoj, ima ih 13 plus grad Prag.