Godine 2010. letovali smo na Tasosu. Prešli smo na ostrvo trajektom iz Keramotija za Limenas a u povratku smo koristili drugu liniju Skala Prinos - Kavala. Ova druga linija je duža (neznatno skuplja) i ima manji broj polazaka. Ali pogled koji smo imali na Kavalu dok smo joj prilazili sa mora bio je izuzetan. Nešto kasnije dodali smo mu i pogled sa vrha tvrđave. Iako se nismo dugo zadržali, grad nam se prilično dopao i obećali smo mu bar još jednu posetu. Šest godina kasnije za letovanje biramo turističko mesto nepunih 15 km udaljeno od Kavale. O Nea Iraklici već sam pisao ovde a sada malo više o Kavali koju smo više puta posetili.
Kavala je najveći grad Istočne Makedonije i Trakije, jedne od 13 grčkih periferija. Upravno sedište periferije nije Kavala već Komotini koji leži još istočnije. Kavala je sedište jednog od šest okruga periferije koje se zove isto kao grad. Periferija Istočna Makedonija i Trakija leži na krajnjem severoistoku države i predstavlja onaj uski pojas kojim Grčka odvaja Bugarsku od mora i dodiruje se sa Turskom. Od Bugarske je dele Rodopske planine, od Turske reka Marica. Južni deo periferije ograničen je morem u kome leže dva veća ostrva koja joj pripadaju, Tasos i Samotraka.
Grad je osnovan još u VII veku p.n.e. Naseljenici sa ostrva Paros kolonizovali su Tasos negde 650. godine a krajem veka krenuli su dalje, iskrcali se na obali i na mestu današnje Kavale osnovali naselje Neapolis (novi grad). Ono što je njima ali i kasnijim osvajačima bilo najzanimljivije su rudnici zlata i srebra na obližnjoj planini Pangeon. Za vreme Peloponeskog rata Neapolis je bio na strani Atine.
Od 168. godine p.n.e. grad je pod upravom Rimljana. Kroz njega prolazi put Via Egnatia koji je išao od današnjeg Drača do Konstantinopolja. Pred Bitku kod Filipa, u Neapolisu su bile stacionirane legije Bruta i Kasija.
Zatim ulazi u sastav Vizantije. Dobija zidine u VI veku i menja ime u Hristopolj (Christoupolis). Napadaju ga često, 1185. osvojili su ga i spalili Normani, 1302. bezuspešno opsedali Katalonci a od 1345. godine ulazi u sastav srpskog carstva.
Posle nesretne Maričke bitke 1371. bilo je pitanje vremena kada će grad postati turski, što se i dogodilo 16 godina kasnije. Turci su ostali u Kavali sve do 1912. godine a koliko sam pronašao, samo su Mlečani uspeli da ga osvoje 1425. ali su ga držali svega mesec dana. Pošto su ga prvo razrušili, Turci su ga kasnije prihvatili pa su puno stvari izgradili. Najviše za vreme Sulejmana Veličanstvenog i njegovog vezira Ibrahim-paše kada su renovirani tvrđava i akvadukt. Istovremeno menjaju ime gradu u Kavala krajem XVI veka.
Balkanski ratovi označili su kraj turske vlasti. Posle prvog Kavala je bila bugarska a posle drugog grčka. Ovi ratovi a posebno grčko-turski sukob 1919-1922. potpuno su promenili demografsku sliku ovih krajeva. U Kavalu je samo u prvom naletu stiglo 25.000 izbeglica iz Male Azije. Izgledalo je da je grad konačno grčki ali je morao da izdrži još jednu okupaciju - Nemci su ga prepustili Bugarima 1941-1944. kao nagradu za ratovanje na njihovoj strani.
Kavala se nalazi u sredini ili na vrhu zaliva Kavala (Kolpos Kavalas). Potpuno je izašla na more i potpuno je okrenuta moru. Teren na kome grad leži izdiže se skoro od same obale prema planini Lekani i omogućava da većina kuća ima pogled na zaliv. Gradska luka nalazi se u svojevrsnom amfiteatru čiju jednu starnu zatvara kopno a drugu poluostrvo Panagija koje se na tom mestu pruža u more. Većina zgrada je bele boje i prizor koji Kavala pruža sa mora, iz daljine ili sa mnogih pozicija iznad grada zaista je prelep.
Taj deo uz more može lako da zavara, širok je i oblikovan kao da iza sebe ima grad od nekoliko stotina a ne svega 70 hiljada stanovnika koliko živi u Kavali. Glavna gradska saobraćajnica vodi skoro pored same obale. Savet je da se nje držite i ne napuštate je bez dobrog razloga, posebno u istočnom delu grada gde ulazak u strme i uske ulice može doneti puno problema. Zapadni deo grada je noviji, tamo je malo bolja situacija. Na toj strani je grad spojen sa autoputem koji ga obilazi sa severne strane.
U Kavalu smo stizali sa zapada. Prošli bi iznad uvala Toska i Batis i onda bi se lagano spuštali ka gradu. Prvo na šta bi naišli bila je plaža Kalamica. Deluje vrlo pristojno. Pored nje grad poseduje još 3-4 plaže što mi je dalo ideju o nekom budućem letovanju ne pored, već u samoj Kavali. Široka ulica vodi dalje pored obale, prolazi pored još jedne plaže - Rapsani i polako ulazi u centar grada. Desno od ulice nalazi se manji park sa par sportskih terena i arheološkim muzejom. Tu već počinju parkinzi ali tu počinje i veliko šetalište koje ide sve do ispod tvrđave.
Taj široki i dugački pojas pored mora nije potpuno prazan, postoji na njemu par objekata, velika panorama, tu su i bašte restorana i naravno redovi prelepih palmi. Ali svega toga ima sa merom, mali deo pojasa je zauzet tako da vam ništa ne remeti osećaj beskrajne širine i pogled na stari deo grada, na Panagiji. Ulica pored obale zatvara se za saobraćaj u popodnevnim satima (bar u letnjim mesecima). Njome stižete do najzavučenijeg dela zaliva Kavala, marine u srcu grada gde utočište nalaze čamci, jahte i ribarski brodići. Ovi poslednji, zajedno sa svojim posadama, čine prizor u letnjim popodnevima još živopisnijim.
Kada obiđete oko marine, prešli ste na poluostrvo Panagija. Dolazite do luke odakle trajekti vode ka Tasosu, Samotraki, Limnosu ali i ka Aleksandropoliju, poslednjem većem gradu ispred turske granice. Iza luke je veliki parking gde za 2e možete šest sati ostaviti kola. Ti šestočasnovi periodi su fiksirani ali nama su savršeno odgovarali za popodnevne posete. Iznad parkinga je najstariji deo grada.
Sasvim je jasno zašto je poluostrvo Panagija prvo naseljeno područje današnjeg grada. Njegove strme strane i uska veza sa kopnom omogućavali su lakšu odbranu od napadača kojih nikada nije nedostajalo. Lako ga je bilo utvrditi ali ne baš lako braniti. Ne treba mešati gradske zidine koje su opasivale skoro celo poluostrvo sa tvrđavom na njegovom vrhu. Starom delu grada može se prići sa severne strane, kroz kapiju na zidinama, a ako ste kolima onda sa zapadne gde jedina malo šira ulica (kaldrmisana) vodi celom dužinom poluostrva, skoro do samog kraja. Ostale ulice su uske i strme, nisu zatvorene za automobile ali kao na drugim sličnim mestima, nemojte pokušavati ako tu ne stanujete i imate parking mesto.
Počeću od kraja poluostrva, odakle smo i sada i 2010. započeli obilazak. Na samom kraju Panagije nalazi se zgrada neke škole čije dvorište prelazi u terasu iznad mora. U dvorište možete da uđete, dođete do svetionika i nasuprot njemu odličnog vidikovca a možete i da se spustite stazom desno od ulaza u dvorište, da prođete ispod terase do jedne druge, niže i dosta zavučenije. Time doduše možete da uznemirite parove koji tu pronalaze kutak samo za sebe.
Iza škole je crkva posvećena Bogorodici. Panagija je jedan od grčkih naziva za Mariju, majku Isusovu tako da crkva i poluostrvo na kome se nalazi nose isti naziv. Nekada davno, u helensko vreme, nedaleko odatle, postojao je hram posvećen Partenos, što takođe znači devica, kao i Panagija. Partenos je bila zaštitnica Neopolisa ali i pored toga hram nije sačuvan. Ulaz u crkvu okrenut je školi a bočno i zadnjom stranom crkva izlazi na trg koji je jedno od najlepših mesta u gradu. Tako dolazim i do najpoznatijeg stanovnika Kavale.
Mehmet Ali (Muhamed Ali) rođen je u Kavali 4.marta 1769. godine. Njegova ličnost u velikoj meri odražava karakter Osmanlijskog carstva - poreklom Albanac, rođen u Grčkoj, vojnik i podanik države koja se obično smatra turskom, otišao u Egipat gde je uskoro postao namesnik. Saradnik Mameluka, kasnije njihov krvnik i uništitelj, odan sultanov podanik a kasnije protivnik, oslonjen na sebi odane Albance koje je kasnije zamenio vojskom egipatskih seljaka, zapravo sve vreme je igrao za sebe i uspeo da dobije naslednu vlast nad Egiptom. Njegova dinastaja vladala je sve do vojnog puča 1952. godine. Ambiciozan i svirep, sklon intrigama, učestvovao u gušenju grčkog ustanka početkom XIX veka. I pored toga u Kavali, na najlepšem mestu - sredini već pomenutog trga, stoji njegov veliki spomenik, dar Grka iz Aleksandrije i rad izvesnog Dimitrijadisa, otkriven 6.decembra 1940.
Kakav god Ali bio, njegova kuća je nešto što ne treba propustiti. Nalazi se na trgu, sa suprotne strane od crkve. Negde sam našao da je sagrađena 1720. a negde krajem XVIII veka, dakle ne zna se da li je Ali u njoj rođen. Otomanska arhitektura i vlasništvno države Egipat, nad kućom i nad zemljištem na kome kuća leži. U kući paralelno postoje muzej i restoran. Očekivano muzej je unutra a restoran ima prelepu baštu ispred kuće.
Sa Alijevog trga krenete glavnom ulicom ka gradu i onda skrente desno, u jednu od uskih i strmih ulica koje vas vode ka tvrđavi. Dolazite ispred Halil-begove džamije. Džamija nije posebno interesantna, sagrađena je početkom XX veka na mestu prethodne iz XV ili XVI veka. Od minareta je ostao samo donji deo a sa druge strane je plava zgrada, ne znam šta predstavlja ali očito da je u istoj priči sa džamijom (ima je na fotografijama). Ceo ambijent je interesatniji od pojedinačnih objekata. Uskim ulicama od džamije se penjete ka tvrđavi, postoje putokazi.
Tvrđava se nalazi na samom vrhu Panagije. Potpuno je zatvorena zidinama što olakšava naplatu ulaznica i kontrolu broja prisutnih posetioca - puštaju u određeno vreme. Posetili smo je 2010. godine i u tom albumu imate fotografije, kako tvrđave tako i pogleda koji se odozgo pruža na Kavalu. Nema puno sačuvanih objekata. Na samom ulazu je donžon kula sa terasom na vrhu, ima veliki magacin i još jedan objekat na donjem kraju. Tu je i letnja pozornica. Ove godine sam odustao od obilaska, preostalo vreme do zalaska sunca iskoristio sam na nešto što nisam video. Prošao sam pored ulaza i spustio se na drugu stranu, do kapije kojom se ulazi u prostor unutar zidina. Ispred kapije izlazite na čistinu sa odličnim pogledom, desno na mali zaliv severno od poluostrva i levo na grad čijom panoramom dominira akvadukt.
Spustio sam se ulicom i prošao ispod akvadukta. Akvadukt ili Kamares izgrađen je u vizantijsko vreme ali je srušen u XIV veku. Za vreme Ibrahim-paše obnovljen je ili ponovo izgrađen, odlično je održavan i služio je do početka XX veka. A služio je za dopremanje vode sa obliženje Lekani planine, kao poslednji deo vodovodne mreže koju su pored keramičkih cevi sačinjavala još četiri akvadukta. Voda se dopremala u tankove, javne česme, kupatila i privatne kuće. Prva kuća u Kavali sa tekućom vodom bila je naravno kuća Mehmeta Alija.
Pre nego što izađem iz starog dela Kavale da pomenem još jedan objekat koji se nalazi van zidina ali pripada ovoj priči. Istovremeno sa obnovom akvadukta i jačanjem utvrđenja, Ibrahim-paša Pargalija sagradio je džamiju 1530. godine. Sulejmanov veliki vezir i prijatelj ubijen je šest godina kasnije a džamija je podelila sudbinu mnogih sličnih objekata na prostoru nekadašnje carevine - postala je crkva posvećena Svetom Nikoli. Na mestu gde je sagrađena iskrcao se Sveti Pavle na svom prvom putovanju u Evropu. Događaj je obeležen mozaikom ispred crkve sa prikazom dve scene: Sv.Pavle sanja Makedonca koji ga doziva da im pomogne i druga je njegovo iskrcavanje.
Krajem XIX i početkom XX veka Kavala je bila centar proizvodnje i prodaje duvana. Pod pritiskom izuzetno teške ekonomske situacije, Porta je bila prinuđena da ukine kontrolu trgovine i cena što su iskoristili evropski trgovci i brzo se obogatili. Duvan je bio prilično isplativ jer se navika pušenja brzo širila po Carstvu i novim državama na Balkanu. Istovremeno 1864. godine sultan Abdulaziz ukida zabranu širenja Kavale van zidina tvrđave. Obezbeđen je i novac i prostor za izgradnju novih palata koje i danas popunjavaju kataloge onoga što treba videti u gradu.
Najpoznatija je zgrada Gradske skupštine. Podigao ju je jevrejski bankar i trgovac duvanom i žitom Peter Hercog (Pierre Herzog) 1890. ili 1895. godine.
Oblikom i ukrasima liči na srednjeevropski gotski zamak, nešto potpuno drugačije od svega što se i danas može videti u tom delu Evrope (osim zgrade pored nje). Grci su je donekle pripitomili mediteranskim rastinjem koje su zasadili ispred. Nalazi se u ulici Odos Kiprou, na nekoj vrsti prirodne terase iznad trga na koji se nadovezuje parking pa je prostor otvoren do samog mora. Time su Grci apostrofiralu ovu ako ne najlepšu a ono svakako najupečatljiviju i najznačajniju građevinu. Oko već pomenutog trga nalazi se park a na njegovoj sredini statua Nike, boginje pobede.
Peter Hercog je osnovao duvansku kompaniju a za upravnika je doveo Adolfa Wixa. Ovaj se odlično snašao, i sam se obogatio, dobio titulu mađarskog barona, oženio se gazdinom ćerkom i napravio palatu pored njegove. Palata Wix (Wix Mansion) je nešto manja ali podjednako zanimljiva. Obe palate su naslednici prodali drugim duvanskim kompanijama i obe je opština Kavala otkupila. Danas su u njenom vlasništvu.
Nešto niže u istoj ulici Odos Kiprou nalazi se Tokou palata (na slici), takođe izgrađena parama od duvana ali ovoga puta vlasnik je bio Grk, Dimitrios Tokos. Ona je sagrađena 1879., menjala je i vlasnike i namenu a danas je u njoj smešteno odeljenje ministarstva kulture Grčke za Istočnu Makedoniju i Trakiju. Između nje i gradske skupštine nalazi se Megali Lesxi (The Great Hall) koju sam propustio a propustio sam i Lazarist manastir. Manastir se nalazi sa druge strane Wix palate ali je zaklonjen kafićima tako da ga nije lako uočiti.
Moj izbor od ovih duvanskih zgrada je Opštinski magacin duvana (The Municipal Tobacco Warehouse). Trgovac je ovoga puta Turčin, zvao se Kizi Mimin, i zgradu je podigao početkom XX veka. Građena je u turskom neoklasičnom stilu, šta god to značilo. Nalazi se istočno od gore pomenutih, jedina ne leži u Odos Kiprou. Lepotu i značaj zgrade pojačava trougaoni trg ispred nje koji predstavlja neku vrstu granice administrativno-kulturnog i komercijalnog dela grada.
Osim toga u Kavali smo se odlično osećali. Tipičan mediteranski grad gde su svi izašli na ulice. Taksisti, prodavci, ribari, kafedžije, u popodnevnim i ranim večernjim satima svi su napolju. Ima puno turista pa imate utisak da i sami pripadate toj gužvi. Gužva opet nije velika, ni u kom slučaju neprijatna. U popodnevnim satima lepo je šetati starim delom grada, u večernjim posmatrati njegova svetla sa zatvorene ulice pored mora. Na samoj obali nalazi se puno velikih palmi.
Deo grada iznad marine ispunjen je prodavnicama i manjim ugostiteljskim objektima. Kafei, poslastičarnice, brza hrana, tek gladni ili žedni nećete ostati. Malo veći problem je sa prodavnicama. Imaju jako čudno radno vreme, svaki dan je drugačije tako da ako planirate kupovinu najbolje je da se informišete.
Negde iznad grada nalazi se Agios Silas manastir a pored njega ostatak starog puta Via Egnatia. Arheološko nalazište i ostaci antičkog grada Filipi nalaze se 15 km severno od Kavale. To je opet neka druga priča koju moram da izvojim u poseban post. Za kraj fotografija trajekta u luci, ne znam gde se uputio ali ne sumnjam da je i tamo prelepo. Cela Grčka je takva.
Fotografije
Kavala je najveći grad Istočne Makedonije i Trakije, jedne od 13 grčkih periferija. Upravno sedište periferije nije Kavala već Komotini koji leži još istočnije. Kavala je sedište jednog od šest okruga periferije koje se zove isto kao grad. Periferija Istočna Makedonija i Trakija leži na krajnjem severoistoku države i predstavlja onaj uski pojas kojim Grčka odvaja Bugarsku od mora i dodiruje se sa Turskom. Od Bugarske je dele Rodopske planine, od Turske reka Marica. Južni deo periferije ograničen je morem u kome leže dva veća ostrva koja joj pripadaju, Tasos i Samotraka.
Kratka istorija Kavale
Grad je osnovan još u VII veku p.n.e. Naseljenici sa ostrva Paros kolonizovali su Tasos negde 650. godine a krajem veka krenuli su dalje, iskrcali se na obali i na mestu današnje Kavale osnovali naselje Neapolis (novi grad). Ono što je njima ali i kasnijim osvajačima bilo najzanimljivije su rudnici zlata i srebra na obližnjoj planini Pangeon. Za vreme Peloponeskog rata Neapolis je bio na strani Atine.
Od 168. godine p.n.e. grad je pod upravom Rimljana. Kroz njega prolazi put Via Egnatia koji je išao od današnjeg Drača do Konstantinopolja. Pred Bitku kod Filipa, u Neapolisu su bile stacionirane legije Bruta i Kasija.
Zatim ulazi u sastav Vizantije. Dobija zidine u VI veku i menja ime u Hristopolj (Christoupolis). Napadaju ga često, 1185. osvojili su ga i spalili Normani, 1302. bezuspešno opsedali Katalonci a od 1345. godine ulazi u sastav srpskog carstva.
Posle nesretne Maričke bitke 1371. bilo je pitanje vremena kada će grad postati turski, što se i dogodilo 16 godina kasnije. Turci su ostali u Kavali sve do 1912. godine a koliko sam pronašao, samo su Mlečani uspeli da ga osvoje 1425. ali su ga držali svega mesec dana. Pošto su ga prvo razrušili, Turci su ga kasnije prihvatili pa su puno stvari izgradili. Najviše za vreme Sulejmana Veličanstvenog i njegovog vezira Ibrahim-paše kada su renovirani tvrđava i akvadukt. Istovremeno menjaju ime gradu u Kavala krajem XVI veka.
Balkanski ratovi označili su kraj turske vlasti. Posle prvog Kavala je bila bugarska a posle drugog grčka. Ovi ratovi a posebno grčko-turski sukob 1919-1922. potpuno su promenili demografsku sliku ovih krajeva. U Kavalu je samo u prvom naletu stiglo 25.000 izbeglica iz Male Azije. Izgledalo je da je grad konačno grčki ali je morao da izdrži još jednu okupaciju - Nemci su ga prepustili Bugarima 1941-1944. kao nagradu za ratovanje na njihovoj strani.
Grad na moru
Kavala se nalazi u sredini ili na vrhu zaliva Kavala (Kolpos Kavalas). Potpuno je izašla na more i potpuno je okrenuta moru. Teren na kome grad leži izdiže se skoro od same obale prema planini Lekani i omogućava da većina kuća ima pogled na zaliv. Gradska luka nalazi se u svojevrsnom amfiteatru čiju jednu starnu zatvara kopno a drugu poluostrvo Panagija koje se na tom mestu pruža u more. Većina zgrada je bele boje i prizor koji Kavala pruža sa mora, iz daljine ili sa mnogih pozicija iznad grada zaista je prelep.
Pogled sa tvrđave, luka je levo
Taj deo uz more može lako da zavara, širok je i oblikovan kao da iza sebe ima grad od nekoliko stotina a ne svega 70 hiljada stanovnika koliko živi u Kavali. Glavna gradska saobraćajnica vodi skoro pored same obale. Savet je da se nje držite i ne napuštate je bez dobrog razloga, posebno u istočnom delu grada gde ulazak u strme i uske ulice može doneti puno problema. Zapadni deo grada je noviji, tamo je malo bolja situacija. Na toj strani je grad spojen sa autoputem koji ga obilazi sa severne strane.
U Kavalu smo stizali sa zapada. Prošli bi iznad uvala Toska i Batis i onda bi se lagano spuštali ka gradu. Prvo na šta bi naišli bila je plaža Kalamica. Deluje vrlo pristojno. Pored nje grad poseduje još 3-4 plaže što mi je dalo ideju o nekom budućem letovanju ne pored, već u samoj Kavali. Široka ulica vodi dalje pored obale, prolazi pored još jedne plaže - Rapsani i polako ulazi u centar grada. Desno od ulice nalazi se manji park sa par sportskih terena i arheološkim muzejom. Tu već počinju parkinzi ali tu počinje i veliko šetalište koje ide sve do ispod tvrđave.
Kada obiđete oko marine, prešli ste na poluostrvo Panagija. Dolazite do luke odakle trajekti vode ka Tasosu, Samotraki, Limnosu ali i ka Aleksandropoliju, poslednjem većem gradu ispred turske granice. Iza luke je veliki parking gde za 2e možete šest sati ostaviti kola. Ti šestočasnovi periodi su fiksirani ali nama su savršeno odgovarali za popodnevne posete. Iznad parkinga je najstariji deo grada.
Stari deo Kavale
Sasvim je jasno zašto je poluostrvo Panagija prvo naseljeno područje današnjeg grada. Njegove strme strane i uska veza sa kopnom omogućavali su lakšu odbranu od napadača kojih nikada nije nedostajalo. Lako ga je bilo utvrditi ali ne baš lako braniti. Ne treba mešati gradske zidine koje su opasivale skoro celo poluostrvo sa tvrđavom na njegovom vrhu. Starom delu grada može se prići sa severne strane, kroz kapiju na zidinama, a ako ste kolima onda sa zapadne gde jedina malo šira ulica (kaldrmisana) vodi celom dužinom poluostrva, skoro do samog kraja. Ostale ulice su uske i strme, nisu zatvorene za automobile ali kao na drugim sličnim mestima, nemojte pokušavati ako tu ne stanujete i imate parking mesto.
Počeću od kraja poluostrva, odakle smo i sada i 2010. započeli obilazak. Na samom kraju Panagije nalazi se zgrada neke škole čije dvorište prelazi u terasu iznad mora. U dvorište možete da uđete, dođete do svetionika i nasuprot njemu odličnog vidikovca a možete i da se spustite stazom desno od ulaza u dvorište, da prođete ispod terase do jedne druge, niže i dosta zavučenije. Time doduše možete da uznemirite parove koji tu pronalaze kutak samo za sebe.
Mehmet Alijeva kuća
Kakav god Ali bio, njegova kuća je nešto što ne treba propustiti. Nalazi se na trgu, sa suprotne strane od crkve. Negde sam našao da je sagrađena 1720. a negde krajem XVIII veka, dakle ne zna se da li je Ali u njoj rođen. Otomanska arhitektura i vlasništvno države Egipat, nad kućom i nad zemljištem na kome kuća leži. U kući paralelno postoje muzej i restoran. Očekivano muzej je unutra a restoran ima prelepu baštu ispred kuće.
Sa Alijevog trga krenete glavnom ulicom ka gradu i onda skrente desno, u jednu od uskih i strmih ulica koje vas vode ka tvrđavi. Dolazite ispred Halil-begove džamije. Džamija nije posebno interesantna, sagrađena je početkom XX veka na mestu prethodne iz XV ili XVI veka. Od minareta je ostao samo donji deo a sa druge strane je plava zgrada, ne znam šta predstavlja ali očito da je u istoj priči sa džamijom (ima je na fotografijama). Ceo ambijent je interesatniji od pojedinačnih objekata. Uskim ulicama od džamije se penjete ka tvrđavi, postoje putokazi.
Spustio sam se ulicom i prošao ispod akvadukta. Akvadukt ili Kamares izgrađen je u vizantijsko vreme ali je srušen u XIV veku. Za vreme Ibrahim-paše obnovljen je ili ponovo izgrađen, odlično je održavan i služio je do početka XX veka. A služio je za dopremanje vode sa obliženje Lekani planine, kao poslednji deo vodovodne mreže koju su pored keramičkih cevi sačinjavala još četiri akvadukta. Voda se dopremala u tankove, javne česme, kupatila i privatne kuće. Prva kuća u Kavali sa tekućom vodom bila je naravno kuća Mehmeta Alija.
Grad duvana
Krajem XIX i početkom XX veka Kavala je bila centar proizvodnje i prodaje duvana. Pod pritiskom izuzetno teške ekonomske situacije, Porta je bila prinuđena da ukine kontrolu trgovine i cena što su iskoristili evropski trgovci i brzo se obogatili. Duvan je bio prilično isplativ jer se navika pušenja brzo širila po Carstvu i novim državama na Balkanu. Istovremeno 1864. godine sultan Abdulaziz ukida zabranu širenja Kavale van zidina tvrđave. Obezbeđen je i novac i prostor za izgradnju novih palata koje i danas popunjavaju kataloge onoga što treba videti u gradu.
Najpoznatija je zgrada Gradske skupštine. Podigao ju je jevrejski bankar i trgovac duvanom i žitom Peter Hercog (Pierre Herzog) 1890. ili 1895. godine.
Oblikom i ukrasima liči na srednjeevropski gotski zamak, nešto potpuno drugačije od svega što se i danas može videti u tom delu Evrope (osim zgrade pored nje). Grci su je donekle pripitomili mediteranskim rastinjem koje su zasadili ispred. Nalazi se u ulici Odos Kiprou, na nekoj vrsti prirodne terase iznad trga na koji se nadovezuje parking pa je prostor otvoren do samog mora. Time su Grci apostrofiralu ovu ako ne najlepšu a ono svakako najupečatljiviju i najznačajniju građevinu. Oko već pomenutog trga nalazi se park a na njegovoj sredini statua Nike, boginje pobede.
Gradska skupština i palata Wix (desno)
Peter Hercog je osnovao duvansku kompaniju a za upravnika je doveo Adolfa Wixa. Ovaj se odlično snašao, i sam se obogatio, dobio titulu mađarskog barona, oženio se gazdinom ćerkom i napravio palatu pored njegove. Palata Wix (Wix Mansion) je nešto manja ali podjednako zanimljiva. Obe palate su naslednici prodali drugim duvanskim kompanijama i obe je opština Kavala otkupila. Danas su u njenom vlasništvu.
Opštinski magacin duvana (Δημοτική Καπναποθήκη)
Moj izbor od ovih duvanskih zgrada je Opštinski magacin duvana (The Municipal Tobacco Warehouse). Trgovac je ovoga puta Turčin, zvao se Kizi Mimin, i zgradu je podigao početkom XX veka. Građena je u turskom neoklasičnom stilu, šta god to značilo. Nalazi se istočno od gore pomenutih, jedina ne leži u Odos Kiprou. Lepotu i značaj zgrade pojačava trougaoni trg ispred nje koji predstavlja neku vrstu granice administrativno-kulturnog i komercijalnog dela grada.
Osim toga...
Osim toga u Kavali smo se odlično osećali. Tipičan mediteranski grad gde su svi izašli na ulice. Taksisti, prodavci, ribari, kafedžije, u popodnevnim i ranim večernjim satima svi su napolju. Ima puno turista pa imate utisak da i sami pripadate toj gužvi. Gužva opet nije velika, ni u kom slučaju neprijatna. U popodnevnim satima lepo je šetati starim delom grada, u večernjim posmatrati njegova svetla sa zatvorene ulice pored mora. Na samoj obali nalazi se puno velikih palmi.
Deo grada iznad marine ispunjen je prodavnicama i manjim ugostiteljskim objektima. Kafei, poslastičarnice, brza hrana, tek gladni ili žedni nećete ostati. Malo veći problem je sa prodavnicama. Imaju jako čudno radno vreme, svaki dan je drugačije tako da ako planirate kupovinu najbolje je da se informišete.
Negde iznad grada nalazi se Agios Silas manastir a pored njega ostatak starog puta Via Egnatia. Arheološko nalazište i ostaci antičkog grada Filipi nalaze se 15 km severno od Kavale. To je opet neka druga priča koju moram da izvojim u poseban post. Za kraj fotografija trajekta u luci, ne znam gde se uputio ali ne sumnjam da je i tamo prelepo. Cela Grčka je takva.
Fotografije
Нема коментара:
Постави коментар