Reka Resava nastaje od Zlotske i Bobovačke reke koje izviru u Kučajskim planinama. Protiče kroz dva grada, Despotovac i Svilajnac, i pored manastira Manasija gde je dala ime čuvenoj školi. Uliva se u Veliku Moravu neposredno po izlasku iz Svilajnca. U delu svog gornjeg toka Resava teče ispod planine Beljanice i predstavlja njenu južnu granicu. Upravo tu, ispod Beljanice a u dolini Resave, nalazi se jedan od najlepših krajeva Srbije sa dve poznate atrakcije: Resavskom pećinom i vodopadom Veliki buk. Lepotu ovog kraja upotpunjuju kanjoni dve reke, veće Resave i manje Kločanice koja se uliva u Resavu.
Pravaci tokove obe reke su slični, sa istoka na zapad, s tim što se Kločanica pred kraj okrene ka severu i sastavi sa Resavom. Između njih izdiže se uski greben Vita bukva. Njene vertikalne stene zajedno sa naspramnom i već pomenutom Beljanicom, čine kanjon Resave. U produžetku Vite bukve, još istočnije, nalazi se Ostreč. I upravo tu smo se uputili, da pređemo ovaj greben. Problem je što ne znam šta Vita bukva i Ostreč predstavljaju. Da li su zasebna planina, naziv grebena, da li pripadaju Beljanici i predstavljaju njene vrhove... Tražio sam na Internetu ali bezusešno. Kada saznam, napisaću.
Nedelja 23.mart, rano jutro, šestoro nas kreće sa dvoja kola. Idemo autoputem, skrećemo za Svilajenac, doručkujemo u Despotovcu, prolazimo kroz selo Strmosten, skrećemo ka Lisinama, idemo sve do kraja asfalta, stajemo ispred planinarskog doma Lisine (info: Prođete skretanje za vodopad, nastavite pravo i dolazite do kraja puta. Treba obratiti pažnju na drveni most preko Resavice, može da bude poguban za točkove).
Krećemo sa samog ušća Kločanice u Resavu. Dve reke i dva puta pored njih, u sredini Vita Bukva. Kločanica je ponornica, zato joj je korito potpuno suvo. Pratimo ga neko vreme a onda skrećemo levo i penjemo se putem, takođe dovoljnim širokim za traktor ili terensko vozilo. Kasnije se put sužava i prelazi u stazu koja vodi preko vrha Vite Bukve. Mi ćemo je malo ranije napustiti i skrenuti levo da bi se približili ivici grebena i vidikovcu iznad kanjona Resave. Prelazimo preko livade čiji blag nagib omogućava odličan pogled na susednu Beljanicu. Sa stena se ne vidi Resava, moguće da nismo odabrali pravo mesto.
Vraćamo se na put i prolazimo pored jedine kuće koju smo videli na Vitoj Bukvi. Kraj je prilično nenastanjen, kao i veći deo istočne Srbije. Nedostatak vode svakako je jedan od razloga, duž cele staze nismo videli ni jedan izvor ili česmu.
Penjemo se ka vrhu Vite Bukve. Odatle pa sve do silaska u dolinu Resave nižu se vrhovi ili uzvišenja, i prevoji između njih. Redom idu Vita Bukva, Ostreč, Šiljata Đula, Jelovačka Aršica. Vrh Vite Bukve je pod šumom, prilično bezličan, prelazimo preko njega bez zaustavljanja. Ostreč je već druga priča, pogled se otvara na tri strane, osim Beljanice vidimo Stražu i još neke vrhove Južnog Kučaja. Tu pravimo malo dužu pauzu. Šiljata Đula ima kupasti oblik i ima lep vidikovac na kome se fotografišemo. Iza nje postoji staza koja silazi ka Resavi ali mi idemo još dalje, prelazimo i Jelovačku Aršicu pa tek onda skrećemo na sever i spuštamo se prema Resavi čijom dolinom se vraćamo do kola. Sa grebena je moguće spustiti se i na južnu stranu i vratiti se kanjonom Kločanice ali ovaj put smo odabrali Resavu.
Ali pre nego što siđemo do reke izlazimo na vidikovac Vrtačelje koji predstavlja kulminaciju cele akcije. Uska staza vodi do stene sa koje pogled puca u pravcu toka Resave, obuhvatajući reku i put pored nje sve do ulaska u kanjon, Beljanicu sa desne i greben kojim smo hodali ceo dan sa leve strane. Najbolje da pogledate fotografije. Izležavamo se na steni neko vreme a onda idemo dalje.
Spuštamo se kroz prvo travnatim putem a onda kroz šumu. Izbijamo na Stanojev potok. Voda je čista i hladna. Idemo putem pored potoka. Jednog trenutka primetimo da vode više nema. Krečnjački teren je progutao potok, nekim podzemnim putevima će stići do Resave. Delimo se u dve grupe. Jedna se odvaja od reke i hvata stazu koja vodi obroncima Beljanica. Nas dvoje nastavljamo utabanim putem i pratimo Resavu sve do Lisina. Široka dolina se vrlo brzo sužava, strane postaju vertikalne i ulazimo u kanjon reke. Voda je brza i na nekoliko mesta pruža zaista prelepe prizore. Problem je svetlo mada sam uspeo da napravim nekoliko dobrih fotografija. Prija nam promena ambijenta u odnosu na današnju šetnju.
Kada stignemo do kola veče već počinje da se hvata. Skidamo rančeve, menjamo obuću. Dok druga grupa stigne, potpuno se smrklo. Nema vremena za svraćanje u kafanu, Beograd je daleko. Zaustavljamo se u Strmostenu ispred prodavnice, kupujemo neki sok i slatkiš da povratimo snagu pa idemo dalje.
Na kraju skoro 27km i oko 1150m uspona. Preporuka staze za sve planinare. Ostalima preporuka da posete kraj ako nisu, osim Resavske pećine i vodopada mogu da prošetaju kanjonom Resave. Ima i puno restorana sa odličnom pastrmkom.
Fotografije
Pravaci tokove obe reke su slični, sa istoka na zapad, s tim što se Kločanica pred kraj okrene ka severu i sastavi sa Resavom. Između njih izdiže se uski greben Vita bukva. Njene vertikalne stene zajedno sa naspramnom i već pomenutom Beljanicom, čine kanjon Resave. U produžetku Vite bukve, još istočnije, nalazi se Ostreč. I upravo tu smo se uputili, da pređemo ovaj greben. Problem je što ne znam šta Vita bukva i Ostreč predstavljaju. Da li su zasebna planina, naziv grebena, da li pripadaju Beljanici i predstavljaju njene vrhove... Tražio sam na Internetu ali bezusešno. Kada saznam, napisaću.
Resava u Lisinama
Nedelja 23.mart, rano jutro, šestoro nas kreće sa dvoja kola. Idemo autoputem, skrećemo za Svilajenac, doručkujemo u Despotovcu, prolazimo kroz selo Strmosten, skrećemo ka Lisinama, idemo sve do kraja asfalta, stajemo ispred planinarskog doma Lisine (info: Prođete skretanje za vodopad, nastavite pravo i dolazite do kraja puta. Treba obratiti pažnju na drveni most preko Resavice, može da bude poguban za točkove).
Krećemo sa samog ušća Kločanice u Resavu. Dve reke i dva puta pored njih, u sredini Vita Bukva. Kločanica je ponornica, zato joj je korito potpuno suvo. Pratimo ga neko vreme a onda skrećemo levo i penjemo se putem, takođe dovoljnim širokim za traktor ili terensko vozilo. Kasnije se put sužava i prelazi u stazu koja vodi preko vrha Vite Bukve. Mi ćemo je malo ranije napustiti i skrenuti levo da bi se približili ivici grebena i vidikovcu iznad kanjona Resave. Prelazimo preko livade čiji blag nagib omogućava odličan pogled na susednu Beljanicu. Sa stena se ne vidi Resava, moguće da nismo odabrali pravo mesto.
Pogled na Beljanicu
Vraćamo se na put i prolazimo pored jedine kuće koju smo videli na Vitoj Bukvi. Kraj je prilično nenastanjen, kao i veći deo istočne Srbije. Nedostatak vode svakako je jedan od razloga, duž cele staze nismo videli ni jedan izvor ili česmu.
Penjemo se ka vrhu Vite Bukve. Odatle pa sve do silaska u dolinu Resave nižu se vrhovi ili uzvišenja, i prevoji između njih. Redom idu Vita Bukva, Ostreč, Šiljata Đula, Jelovačka Aršica. Vrh Vite Bukve je pod šumom, prilično bezličan, prelazimo preko njega bez zaustavljanja. Ostreč je već druga priča, pogled se otvara na tri strane, osim Beljanice vidimo Stražu i još neke vrhove Južnog Kučaja. Tu pravimo malo dužu pauzu. Šiljata Đula ima kupasti oblik i ima lep vidikovac na kome se fotografišemo. Iza nje postoji staza koja silazi ka Resavi ali mi idemo još dalje, prelazimo i Jelovačku Aršicu pa tek onda skrećemo na sever i spuštamo se prema Resavi čijom dolinom se vraćamo do kola. Sa grebena je moguće spustiti se i na južnu stranu i vratiti se kanjonom Kločanice ali ovaj put smo odabrali Resavu.
Spuštamo se kroz prvo travnatim putem a onda kroz šumu. Izbijamo na Stanojev potok. Voda je čista i hladna. Idemo putem pored potoka. Jednog trenutka primetimo da vode više nema. Krečnjački teren je progutao potok, nekim podzemnim putevima će stići do Resave. Delimo se u dve grupe. Jedna se odvaja od reke i hvata stazu koja vodi obroncima Beljanica. Nas dvoje nastavljamo utabanim putem i pratimo Resavu sve do Lisina. Široka dolina se vrlo brzo sužava, strane postaju vertikalne i ulazimo u kanjon reke. Voda je brza i na nekoliko mesta pruža zaista prelepe prizore. Problem je svetlo mada sam uspeo da napravim nekoliko dobrih fotografija. Prija nam promena ambijenta u odnosu na današnju šetnju.
Iz kanjona Resave
Kada stignemo do kola veče već počinje da se hvata. Skidamo rančeve, menjamo obuću. Dok druga grupa stigne, potpuno se smrklo. Nema vremena za svraćanje u kafanu, Beograd je daleko. Zaustavljamo se u Strmostenu ispred prodavnice, kupujemo neki sok i slatkiš da povratimo snagu pa idemo dalje.
Na kraju skoro 27km i oko 1150m uspona. Preporuka staze za sve planinare. Ostalima preporuka da posete kraj ako nisu, osim Resavske pećine i vodopada mogu da prošetaju kanjonom Resave. Ima i puno restorana sa odličnom pastrmkom.
Fotografije
Нема коментара:
Постави коментар