Uskoro ćemo ponovo na more a imam još jednu kratku priču da ispričam sa prošlogodišnjeg letovanja. Započeo sam je odmah po dolasku ali je nisam završio, vremena nikad dovoljno. Letovali smo ponovo na Eviji, u gradiću Neos Pirgos i o tome sam pisao ovde. U povratku nije bilo spavanja, ni u Makedoniji ni tokom vožnje, pa izbor mesta koje ćemo posetiti nije bio posebno širok ali ni težak. Poslednje veliko arheološko otkriće u Grčkoj udaljeno je samo 30-tak km od autoputa a svakako zaslužuje da ga posetite.
Vergina je savremeni gradić osnovan 1922. godine, nakon već više puta u ovom blogu pominjane razmene stanovništva i doseljavanja Grka iz Turske. Ime je dobio po legendarnoj kraljici Kraljevstva Verija a zanimljivo je da se zove isto kao picerija u Nei Poriju o kojoj sam ranije pisao. Nalazi se u blizini oba grčka autoputa tako da postoji više načina kako da stignete do tamo. Sa Egnatija Odosa isključenje kod Verije, sa A1 isključenje kod Nea Agatopolija, u oba slučaja ako se vraćate sa mora. Ako planirate da svratite u odlasku, onda pravcem kojim smo se mi vratili: Vergina - Meliki - Aiginio - Aleksandria - Nea Halkidona - Evzoni, samo u kontra smeru.
Na izgled ne odvaja ni po čemu od ostalih grčki gradića u unutrašnjosti. Niske kuće, vrelo na prvi pogled uprkos zelenilu koga uredno održavaju, trg sa kafanom i kamenom česmom... Ali Vergina se nalazi na mestu gde je ležao antički grad Aigai, prestonica makedonskih kraljeva, mesto odakle je Aleksandar Veliki krenuo na svoj čuveni pohod. Njegov otac Filip II najzaslužniji je za razvoj Aigaia, mada je istovremeno i zaslužan za rušenja nekih drugih gradova. Na zvaničnom sajtu piše da su makedonski vladari širenjem svoje kraljevine sve više vremena provodili u Peli, koja je tada valjda bila luka ili blizu mora a sada leži sa zapadne strane autoputa, odmah pored skretanja za Edesu. I sam Aleksandar je rođen u Peli. Ipak, u Aigaiu su nastavili da grade palate, prave svečanosti i sahranjuju se. Sve do 168. godine pre Hrista, kada je grad uništen dolaskom Rimljana, zatrpan i popuno zaboravljen.
Francuzi su sredinom XIX veka započeli neka iskopavanja ali su ih brzo obustavili. Onda su Grci počeli da kopaju krajem tridesetih godina XX veka ali ih je rat zaustavio. Konačno 1977. godine Manolis Andronikos, oksfordski đak koji se vratio na univerzitet Aristotel u Solunu, otkrio je ispod velikog tumusa grobnicu kraljeva čime je konačno potvrđena lokacija antičkog Aigaia. Grci su konačno nešto sami iskopali a solunski arheolog je na najlepši način ušao u istoriju.
I kao što Andronikosu nije bilo lako da otkrije gde se grobnica nalazi, tako ni meni nije bilo lako da iz šturih, površnih i nedovoljnih informacija na Internetu otkrijem šta tamo ima da se vidi i gde se to nalazi. Situacija se nije bitno poboljšala ni kada smo stigli na lice mesta. Ono što sam očekivao a što nisam dobio bila je mapa sa jasno ucrtanim lokacijama gde se šta nalazi. Neko bi to pripisao tradicionalnoj grčkoj opuštenosti što je eufemizam za nemar ali nisam uopšte u to ubeđen. Uverio sam se da su vrlo pedantni kada su arheološka nalazišta u pitanju. Mislim da je nešto drugo po sredi, neka mi oproste ako grešim, to je ipak samo moj utisak. Radovi na iskopavanju i konzerviranju nalazišta u Vergini još uvek su u toku. Čini mi se da nemaju baš mnogo toga da pokažu i onda ne žele to da stave jasno na papir. Posebno što treba opravdati relativno visoku cenu karte (12e). Zato dodaju koliko god mogu, zato na brošuri uporedo sa lokacijama u Vergini stoje i dva muzeja u Veriji, nalazište i muzej u Peli pa čak i u Edesi. Ono što smo mi videli i što je jedino ucrtano u brošuri su palata i grobnica kraljeva.
Parking do koga uredno vode putokazi iz centra mesta, prilično je veliki i ako budete imali sreće naći ćete i hlad. Od njega do palate ima nekih 1,5 km, uzbrdo, po makadamskom putu i vrelom grčkom danu. Palata je zapravo ostatak nekadašnje monumentalne građevine od koje je na retko kom mestu ostalo više od jednog reda kamena. Grci sada umeću velike mermerne blokove, da li pokušavaju da je rekonstruišu (praktično naprave iz početka), nisam pametan. Ima nekih podnih mozaika ali ukoliko baš niste ljubitelj antičke Grčke, nećete mnogo propustiti ako ne odete do gore. Usput ima tabli koje označavaju još neke objekte ali oni su iza ograde i uglavnom ne postoje. Ili nisu još uvek otkopani ili ništa nije odstalo od njih.
Za obilazak palate ne morate da plaćate ulaznicu ali niste zato došli u Verginu. Vraćamo se do kola, osvežavamo se, idemo dalje ulicom, tu smo već u gradiću, oko nas su prodavnice i restorani, skrećemo u prvu desnu ulicu i uskoro se sa leve strane pojavljuje ono zbog čega smo došli - grobnica kraljeva.
Ulazimo u ograđeni prostor i ispred nas se pojavljuje brdo (veliki tumus), očito veštački napravljeno, sa uredno održavanom travom jako zelene boje. Kao u Teletabisima. Negde sam pročitao po povratku da su grobnice namerno zatrpane da ne bi bile oskrnavljene, u trenutku kada Makedonci više nisu mogli da brane svoju prestonicu (uzmite ovo sa rezervom...). Ono što je zanimljivo jeste da su arheolozi zadržali to brdo zemlje, da su grobnice i dalje ispod njega i da je muzej smešten takođe pod zemljom. Sa grobnicama čini jedinstvenu celinu. Unutra je strogo zabranjeno fotografisanje i ne želeći da stvaram probleme ispoštovao sam propis. Mada sam par puta bio u iskušenju. Zato ovoga puta nećete moći da vidite ono o čemu pričam.
Unutra vas dočekuje prilično prigušeno svetlo, skoro mrak. Osvetljeno je samo ono što treba da vidite. Četiri grobnice su ispod velikog tumusa, kako nazivaju brdo. Dve su opljačkane, dve su bile netaknute kada je Andronikos sa ekipom stigao do njih. Ispred jedne od razrušenih nalazi se velika slika sa temom otmice Persefone. Sve je praktično uvod u prostoriju iza drvenih vrata...
Kada uđete na ta vrata, stupate na drvenu platformu koja se lagano spušta na niže. Praktično ste na vrhu ogromne prostorije. Na njenom dnu nalaze se ogromna, mermerna fasada grobnice Filipa II. Deli vas staklena pregrada. Grobnica je izuzetno dobro osvetljena, cela prostorija se fokusira na nju i to je ono što sliku pred vašim očima čini izuzetnom, kao da ste napravili veliki iskorak u vremenu i prostoru. Samo nekoliko puta u životu ostajao sam potpuno bez teksta i verovatno otvorenih usta zbog onoga što mi je bilo pred očima. Nemam reči da opišem utisak koji je ceo prizor ostavio na mene. Kao da sam u nekom virtuelnom okruženju a opet shvatam da je sve pravo. Ljudi stoje na toj platformi, ćute i gledaju. Pitanje je i da li je Filip zaista sahranjen u njoj ali to i nije mnogo važno, ovakvi objekti su uvek spomenik jednom vremenu i civilizaciji a ne pojedincima.
Kako inače izgleda spolja? Mermerna dvokrilna vrata, obezbeđena kanapom sa pečatom, dva pilastera sa strane i slika iznad sa prizorom iz lova, na njoj su valjda Filip i Aleksandar. Unutra, grobnica se sastoji iz dve prostorije. U drugoj je pronađen zlatni kovčeg u kome su ležale kosti, uvijene u purpurnu tkaninu kao i krevet na kome je telo spaljeno. Posle spaljivanja kosti su se prale u vinu i polagale u pomenuti kovčeg koji je sada izložen u muzeju, ispred grobnice kao i zlatni venac sačinjen od 313 listića hrasta i 68 žireva. Na kovčegu se nalazi Sunce iz Vergine. Sličan je bio i sadržaj prve prostorije s tim što je ona manja i što je u njoj sahranjena jedna od Filipovih žena.
Sledeća grobnica (br. 3) liči dosta na ovu i pretpostavlja se da je u njoj sahranjen Aleksandar IV, sin Aleksandar Velikog i Filipov unuk. Glavni problem sa njom je što ste prethodno videli Filipovu grobnicu. Te dve su na sreću bile netaknute, više nisu... Kada ih vidite prođe vas i umor od puta i praznina od palate. Shvatite i zašto ne dozvoljavaju fotografisanje, da bi što više ljudi došlo da ih vidi i plati karte i nemate šta da im zamerite. Bar dok ne završe iskopavanja i ne prođe taj prvi talas poseta, posle možda bude i drugačije.
Na sajtu piše da postoje još neke grobnice ali dan je bio vreo i trebalo je putovati. A nisam baš ni siguran gde se nalaze. Ostavljamo ih za sledeći put, možda za 10 godina ponovo dođemo, do tada će još nešto iskopati. Ili sazidati...
Fotografije Vergine
Zvanični sajt
Wikipedia
Vergina je savremeni gradić osnovan 1922. godine, nakon već više puta u ovom blogu pominjane razmene stanovništva i doseljavanja Grka iz Turske. Ime je dobio po legendarnoj kraljici Kraljevstva Verija a zanimljivo je da se zove isto kao picerija u Nei Poriju o kojoj sam ranije pisao. Nalazi se u blizini oba grčka autoputa tako da postoji više načina kako da stignete do tamo. Sa Egnatija Odosa isključenje kod Verije, sa A1 isključenje kod Nea Agatopolija, u oba slučaja ako se vraćate sa mora. Ako planirate da svratite u odlasku, onda pravcem kojim smo se mi vratili: Vergina - Meliki - Aiginio - Aleksandria - Nea Halkidona - Evzoni, samo u kontra smeru.
Francuzi su sredinom XIX veka započeli neka iskopavanja ali su ih brzo obustavili. Onda su Grci počeli da kopaju krajem tridesetih godina XX veka ali ih je rat zaustavio. Konačno 1977. godine Manolis Andronikos, oksfordski đak koji se vratio na univerzitet Aristotel u Solunu, otkrio je ispod velikog tumusa grobnicu kraljeva čime je konačno potvrđena lokacija antičkog Aigaia. Grci su konačno nešto sami iskopali a solunski arheolog je na najlepši način ušao u istoriju.
I kao što Andronikosu nije bilo lako da otkrije gde se grobnica nalazi, tako ni meni nije bilo lako da iz šturih, površnih i nedovoljnih informacija na Internetu otkrijem šta tamo ima da se vidi i gde se to nalazi. Situacija se nije bitno poboljšala ni kada smo stigli na lice mesta. Ono što sam očekivao a što nisam dobio bila je mapa sa jasno ucrtanim lokacijama gde se šta nalazi. Neko bi to pripisao tradicionalnoj grčkoj opuštenosti što je eufemizam za nemar ali nisam uopšte u to ubeđen. Uverio sam se da su vrlo pedantni kada su arheološka nalazišta u pitanju. Mislim da je nešto drugo po sredi, neka mi oproste ako grešim, to je ipak samo moj utisak. Radovi na iskopavanju i konzerviranju nalazišta u Vergini još uvek su u toku. Čini mi se da nemaju baš mnogo toga da pokažu i onda ne žele to da stave jasno na papir. Posebno što treba opravdati relativno visoku cenu karte (12e). Zato dodaju koliko god mogu, zato na brošuri uporedo sa lokacijama u Vergini stoje i dva muzeja u Veriji, nalazište i muzej u Peli pa čak i u Edesi. Ono što smo mi videli i što je jedino ucrtano u brošuri su palata i grobnica kraljeva.
Ostaci nekadašnje palate
Parking do koga uredno vode putokazi iz centra mesta, prilično je veliki i ako budete imali sreće naći ćete i hlad. Od njega do palate ima nekih 1,5 km, uzbrdo, po makadamskom putu i vrelom grčkom danu. Palata je zapravo ostatak nekadašnje monumentalne građevine od koje je na retko kom mestu ostalo više od jednog reda kamena. Grci sada umeću velike mermerne blokove, da li pokušavaju da je rekonstruišu (praktično naprave iz početka), nisam pametan. Ima nekih podnih mozaika ali ukoliko baš niste ljubitelj antičke Grčke, nećete mnogo propustiti ako ne odete do gore. Usput ima tabli koje označavaju još neke objekte ali oni su iza ograde i uglavnom ne postoje. Ili nisu još uvek otkopani ili ništa nije odstalo od njih.
Za obilazak palate ne morate da plaćate ulaznicu ali niste zato došli u Verginu. Vraćamo se do kola, osvežavamo se, idemo dalje ulicom, tu smo već u gradiću, oko nas su prodavnice i restorani, skrećemo u prvu desnu ulicu i uskoro se sa leve strane pojavljuje ono zbog čega smo došli - grobnica kraljeva.
Unutra vas dočekuje prilično prigušeno svetlo, skoro mrak. Osvetljeno je samo ono što treba da vidite. Četiri grobnice su ispod velikog tumusa, kako nazivaju brdo. Dve su opljačkane, dve su bile netaknute kada je Andronikos sa ekipom stigao do njih. Ispred jedne od razrušenih nalazi se velika slika sa temom otmice Persefone. Sve je praktično uvod u prostoriju iza drvenih vrata...
Kada uđete na ta vrata, stupate na drvenu platformu koja se lagano spušta na niže. Praktično ste na vrhu ogromne prostorije. Na njenom dnu nalaze se ogromna, mermerna fasada grobnice Filipa II. Deli vas staklena pregrada. Grobnica je izuzetno dobro osvetljena, cela prostorija se fokusira na nju i to je ono što sliku pred vašim očima čini izuzetnom, kao da ste napravili veliki iskorak u vremenu i prostoru. Samo nekoliko puta u životu ostajao sam potpuno bez teksta i verovatno otvorenih usta zbog onoga što mi je bilo pred očima. Nemam reči da opišem utisak koji je ceo prizor ostavio na mene. Kao da sam u nekom virtuelnom okruženju a opet shvatam da je sve pravo. Ljudi stoje na toj platformi, ćute i gledaju. Pitanje je i da li je Filip zaista sahranjen u njoj ali to i nije mnogo važno, ovakvi objekti su uvek spomenik jednom vremenu i civilizaciji a ne pojedincima.
Sledeća grobnica (br. 3) liči dosta na ovu i pretpostavlja se da je u njoj sahranjen Aleksandar IV, sin Aleksandar Velikog i Filipov unuk. Glavni problem sa njom je što ste prethodno videli Filipovu grobnicu. Te dve su na sreću bile netaknute, više nisu... Kada ih vidite prođe vas i umor od puta i praznina od palate. Shvatite i zašto ne dozvoljavaju fotografisanje, da bi što više ljudi došlo da ih vidi i plati karte i nemate šta da im zamerite. Bar dok ne završe iskopavanja i ne prođe taj prvi talas poseta, posle možda bude i drugačije.
Na sajtu piše da postoje još neke grobnice ali dan je bio vreo i trebalo je putovati. A nisam baš ni siguran gde se nalaze. Ostavljamo ih za sledeći put, možda za 10 godina ponovo dođemo, do tada će još nešto iskopati. Ili sazidati...
Fotografije Vergine
Zvanični sajt
Wikipedia
Нема коментара:
Постави коментар