Oktobra 2010. godine išao sam na Cer. Vreme je bilo pravo jesenje, ono kada zapravo i ne znate da li pada kiša jer je vlažnost tolika da se kondenzacija vrši na svakom mestu i teško ju je razlikovati od kiše. Ne oblačite kabanicu a imate osećaj da stalno kisnete. Tako mokri stižemo do doma Lipove vode. Odmah menjam čarape, stavljam kese i ponovo obuvam potpuno mokre cipele. U domu je toplo, pijemo čaj, gužva je malo veća ali na suvom smo. Onda iznenađen shvatam da želim da izađem napolje i da krenemo dalje. Do tada sam uživanje u prirodi vezivao isključivo za lepo vreme. To je bio trenutak kada sam shvatio da prirodu treba prihvatiti i voleti u svakom njenom obliku, svakom godišnjem dobu (dobro, ne računam fruškogorsko ili kosmajsko blato...).
Ceo ovaj uvod da bi se razumela vrlo pozitivna atmosfera po povratku u autobus iako je sneg padao od trenutka kada smo krenuli pa sve do kraja. Sve vreme smo se odlično osećali iako kape nismo skidali a pogled nigde nije bio duži od par stotina metara. A da bi vam bilo prijatno u ovakvom ambijentu, potrebno je da tri uslova budu ispunjena. Prvo, morate da imate dobru opremu. Ako su vam noge mokre, ništa od uživanja. Drugo, morate da imate dovoljno kondicije. Uslovi su loši, pauze su kratke ako ih ima, sve vreme ste na nogama. Treće, morate da volite to što radite.
Da se vratim Maglešu. Neki ga smatraju za posebnu planinu a neki za deo Povlena. Nalazi se istočno od glavnih povlenskih vrhova, odmah pored doline kojom ide pruga i put Valjevo-Kosjerić i koja povlenske masive deli od maljenskih. Zapadno od Magleša nalazi se selo Mravinci, južno je Taorska stena i naravno Taorska vrela a severno nema većih vrhova, sve do Valjeva. Najviši vrh je Pali sa 1036m. Nalazi se u šumi i nije posebno atraktivan. Atraktivniji su vidikovci ispod Palija ali ovaj put zbog magle i snega nismo mogli da uživamo u njima.
Krenuli smo od železničke stanice Lastra. Prešli smo prugu koja trenutno nije u funkciji i Bukovičku reku pa odmah zatim i reku Zabavu. Neko vreme smo išli pored Zabave a onda skrenuli desno i počeli da se penjemo. Tu je uspon najjači i prilično uporan. Kada stignete do sela Gornje Leskovice uspon je skoro završen, ima ga još malo ispod samog Palija. Visinu od 1000m osetili smo po hladnoći i većoj magli.
Sa Palija silazimo suprotnom stranom, zapadnom. Vrlo brzo pravimo polukružni okret, vraćamo se ispod vrha i dolazimo na čistinu gde ima neko uzvišenje koje ne znam kako se zove ali se sećam da je pogled odatle odličan. Spuštamo se dalje i idući južno od staze kojom smo se popeli zatvorićemo krug na mestu gde smo se odvojili od reke Zabave i pošli uzbrdo.
Kraj je prilično nenastanjen što je verovatno uslovljeno atraktivnom ali za život nepovoljnom geografijom. Kuće su uglavnom usamljene, zaseoci su prilično retki. Puno imanja je napušteno. Karakterišu ih napukle i zarasle kuće, polusrušene ograde i skoro obavezni grobovi negde na rubovima, obično pored puta. Dokaz da je neko tu nekada živeo. Pružaju prilično sumornu sliku sa jakim simboličkim značenjem.
Silazimo do reke. Zabava izvire negde ispod Malog Povlena i teče na istok, obilazeći Magleš sa južne strane. Bogata je vodom u zimu i proleće kada se snegovi tope. Kasnije ume i da presuši. Imamo priliku da je vidimo u punoj snazi i veličini. Čak ima i rukavac koji dva puta preskačemo a glavni tok ćemo tri puta preći ali preko drvenih mostova, manje ili više pouzdanih. Zaista prelepo izgleda u snežnom ambijentu.
Pratimo je skoro do kraja toka, do mesta gde se spaja sa Bukovskom rekom koja teče sa Maljena. Zajedno čine Suvaju koja ponire pa izvire kao Gradac. Za ove podatke gde prestaje jedna a počinje druga reka nisam sasvim siguran. Nema puno podataka na Inernetu, uglavnom prepisuju jedni od drugih. Ako grešim, molim vas da me ispravite.
Autobus nas čeka. Proširenje puta je malo tako brzo ulazimo. Moramo skoro 3 km da idemo do mesta gde možemo da se okrenemo. Svraćamo u Valjevo a onda pravac Beograd.
Na kraju gps je pokazao 16,5km i nekih 900m uspona. Akciju je kao i mnoge druge vodio Vlada Radivojević iz Železničara.
Pored fotografija sa ove akcije dajem i link na album iz juna 2011. kada sam jedini prethodni put bio na Maglešu. U potpuno drugačijem ambijentu.
Fotografije
Fotografije 2011
Ceo ovaj uvod da bi se razumela vrlo pozitivna atmosfera po povratku u autobus iako je sneg padao od trenutka kada smo krenuli pa sve do kraja. Sve vreme smo se odlično osećali iako kape nismo skidali a pogled nigde nije bio duži od par stotina metara. A da bi vam bilo prijatno u ovakvom ambijentu, potrebno je da tri uslova budu ispunjena. Prvo, morate da imate dobru opremu. Ako su vam noge mokre, ništa od uživanja. Drugo, morate da imate dovoljno kondicije. Uslovi su loši, pauze su kratke ako ih ima, sve vreme ste na nogama. Treće, morate da volite to što radite.
Da se vratim Maglešu. Neki ga smatraju za posebnu planinu a neki za deo Povlena. Nalazi se istočno od glavnih povlenskih vrhova, odmah pored doline kojom ide pruga i put Valjevo-Kosjerić i koja povlenske masive deli od maljenskih. Zapadno od Magleša nalazi se selo Mravinci, južno je Taorska stena i naravno Taorska vrela a severno nema većih vrhova, sve do Valjeva. Najviši vrh je Pali sa 1036m. Nalazi se u šumi i nije posebno atraktivan. Atraktivniji su vidikovci ispod Palija ali ovaj put zbog magle i snega nismo mogli da uživamo u njima.
Pali pod snegom
Krenuli smo od železničke stanice Lastra. Prešli smo prugu koja trenutno nije u funkciji i Bukovičku reku pa odmah zatim i reku Zabavu. Neko vreme smo išli pored Zabave a onda skrenuli desno i počeli da se penjemo. Tu je uspon najjači i prilično uporan. Kada stignete do sela Gornje Leskovice uspon je skoro završen, ima ga još malo ispod samog Palija. Visinu od 1000m osetili smo po hladnoći i većoj magli.
Sa Palija silazimo suprotnom stranom, zapadnom. Vrlo brzo pravimo polukružni okret, vraćamo se ispod vrha i dolazimo na čistinu gde ima neko uzvišenje koje ne znam kako se zove ali se sećam da je pogled odatle odličan. Spuštamo se dalje i idući južno od staze kojom smo se popeli zatvorićemo krug na mestu gde smo se odvojili od reke Zabave i pošli uzbrdo.
Silazimo do reke. Zabava izvire negde ispod Malog Povlena i teče na istok, obilazeći Magleš sa južne strane. Bogata je vodom u zimu i proleće kada se snegovi tope. Kasnije ume i da presuši. Imamo priliku da je vidimo u punoj snazi i veličini. Čak ima i rukavac koji dva puta preskačemo a glavni tok ćemo tri puta preći ali preko drvenih mostova, manje ili više pouzdanih. Zaista prelepo izgleda u snežnom ambijentu.
Pratimo je skoro do kraja toka, do mesta gde se spaja sa Bukovskom rekom koja teče sa Maljena. Zajedno čine Suvaju koja ponire pa izvire kao Gradac. Za ove podatke gde prestaje jedna a počinje druga reka nisam sasvim siguran. Nema puno podataka na Inernetu, uglavnom prepisuju jedni od drugih. Ako grešim, molim vas da me ispravite.
Autobus nas čeka. Proširenje puta je malo tako brzo ulazimo. Moramo skoro 3 km da idemo do mesta gde možemo da se okrenemo. Svraćamo u Valjevo a onda pravac Beograd.
Na kraju gps je pokazao 16,5km i nekih 900m uspona. Akciju je kao i mnoge druge vodio Vlada Radivojević iz Železničara.
Pored fotografija sa ove akcije dajem i link na album iz juna 2011. kada sam jedini prethodni put bio na Maglešu. U potpuno drugačijem ambijentu.
Fotografije
Fotografije 2011
Meni je Magleš nezanimljiva planina. Ne čudim se što planinari retko tamo odlaze. Povlen, u neposrednoj blizini, je daleko zanimljiviji, raznovrsniji. Jedino što mi je pre dve nedelje privuklo pažnju je nabujala Zabava i njemo korito pod snegom.
ОдговориИзбришиIsti utisak nosim i iz 2011 , kad sam na Maglešu bila dva puta.
Za mene je ovo destinacija na koju idem samo u nedostatku pristojnih planinarskih akcija, tek da bih izašla iz grada. Ništa više.