Rudnik - Poslednja jesenja akcija

Počinjem blog Rudnikom u čemu svakako ima puno simbolike. Za svakog Milanovčanina Rudnik je prva asocijacija kada se kaže planina. Gornji Milanovac je okružen niskim planinama i jedino Rudnik prelazi 1000m. Ne samo visinom, Rudnik dominira površinom koju zauzima kao i planinskim ambijentom, jedina prava planina u okolini. 

Na to se nadovezuju neki lični razlozi, otac mi je rođen na Rudniku i kao klinac sam često odlazio gore. Išli smo na slave, na skijanje, na kafu u Šumsku kuću. Rudnik je uvek imao neko posebno mesto u našoj kući. I danas kada se čujem sa matorima, kada kažu da su bili na Rudniku znam da su lepo raspoloženi.

Vikend 23-24. novembar bio je poslednji jesenji vikend pre snega koji je najavljen za ponedeljak. Kasnije se ispostavilo da nije dugo trajao. Hteli smo negde kolima i odabran je Rudnik jer je blizu tako da i dužu turu možemo da završimo pre mraka. Četvoročlana ekipa se okuplja u rano nedeljno jutro. U selo Jarmenovce stižemo nešto pre 9h. Gazda kafane nas je zamolio da ne parkiramo ispred, danas mu je slava pa dolaze gosti. Predlaže nam izbetonirani parking preko puta, postoji kapija ali se nikad ne zaključava. Jarmenovci se nalaze na putu Topola - Rudnik i poslednje su veće selo pre nego što put počne da se penje. Nalaze se u samom podnožju planine i verovatno predstavljaju najnižu tačku sa koje ima smisla početi turu. Kroz selo protiče Jasenica koje je još pre Jarmenovaca sišla sa brda i svojim tokom trasirala put. U selu joj se pridružuje Jarmenovačka reka.

Upravo uz ovu reku krećemo na turu. Asfalta ima nekih 1.5km a završava se nekom stanicom za vodovod posle čega se nastavlja solidan nasut put, odličan za pešačenje i bicikle. Jutro je sunčano ali mi smo zaklonjeni grebenom rudničkih vrhova. Stižemo na raskrsnicu gde se razdvajaju staza kojom se penjemo i malo širi put kojom bi trebalo da se vratimo. Od Jarmenovaca do vrha Rudnika postoji put ili široka staza, uspon je konstantan ali blag, 800m visinske razlike popenje se bez žešćeg uspona. Planiramo po snegu da prođemo istom stazom. Ovoga puta malo smo istraživali, išli smo malo više levo pa smo morali da isforsiramo jedan žešći uspon koji nas je doveo na vrh Paljevine(1052), istočno od Velikog Šturca. Tu se nalazi spomen obeležje formiranju partizanske brigade. 

Glavni rudnički vrhovi nalaze se na istom grebenu koji je prilično ravan tako da od Paljevina preko Banetovog vrha (1089) do Velikog Šturca (1132) uspona skoro da nema. Dva najviša vrha, Veliki i Srednji Šturac, i prevoj koji ih spaja zvani Prevoje (kome nije uvek lako odrediti padež) čine jedinstvenu, lako prepoznatljivu celinu. Veliki je prepun antena i nekih objekata, nije za duže zadržavanje. Zato je Srednji (1113) mnogo atraktivniji, pre svega zbog pogleda na južnu stranu. Iako je sunce već odavno nepovratno zašlo za oblake, vidljivost je sasvim solidna pa identifikujemo Rtanj i Željin u daljini. Posebno su atraktivne susedne planine Vujan, Ovčar i Kablar koje vire iz magle i čekaju da budu uslikane, što im se i dogodilo.

Silazak na Prevoje i pauza za klopu na klupi a zatim usiljeni marš prema Jarmenovcima. Pratimo sada drugu stazu, slabo markiranu pošto na prvoj većoj raskrsnici nema oznake i skrećemo pogrešno. Nije veliki problem jer svi putevi sa te strane Rudnika vode ka Jarmenovcima. Kiša počinje da sipi, pravi teški, jesenji dan. U selo stižemo pre mraka. Kafana ne radi, slava je. Sedamo u kola i krećemo, pauza za večeru tek iza Mladenovca.

Na kraju 24.5 km i nešto preko 1000m uspona. Trek sa istorijom pogrešnih skretanja spreman za zimsku varijantu. Samo sneg da padne...


Fotografije