Idemo dalje: Vodopadi Hercegovine

Prethodne 2023. godine letovali smo na Korčuli. Putujući na more i sa mora, prvi put smo kolima prošli kroz Hercegovinu. Posetili smo i videli tri vodopada, jedan planirano i dva sasvim slučajno. Takođe smo obišli i jedno vrelo pa bi možda poštenije bilo da se post zove Vode Hercegovine ali ovaj naslov mi se više dopao. Priča neće biti dugačka, nema mnogo toga da se priča, uglavnom sam hteo da podelim fotografije.

Vodopad Provalije u Stolcu

Na vodopad smo naleteli sasvim slučajno. Krenuli smo to jutro iz Gornjeg Milanovca po jesenje hladnom vremenu. I ranije se događalo da putujemo na more po lošem vremenu ali nikada ovako lošem. I odeća na nama morala je biti jesenja. Tek negde od Gacka počelo je da bude toplije a kada smo kod Krivače skrenuli desno, postalo je i vrućina. Trebalo se negde presvući a bilo je i vreme za pauzu. Žena je gledala Google Maps i rekla: ovde ima neki vodopad.

Ušli smo u gradić Stolac sa istočne strane i zaustavili se pored vodopada koji se nalazi neposredno pored glavnog puta. Nećete ga videti iz kola pošto reka Bregava pre vodopada teče u nivou tog puta i onda se survava u provaliju. Nismo ga lepo videli ni kada smo izašli iz kola. Vrlo brzo smo shvatili da ćemo morati da siđemo u restoran Mlinica čijih se nekoliko terasa praktično dodiruje sa vodopadom. Fingirali smo da tražimo sto, napravili nekoliko fotografija a onda shvatili da je vreme ručku. I restoran kao i vodopad možemo da preporučimo.

Vodopad je prevazišao sva naša očekivanja. Nije previše visok ali je dosta širok i sastoji se od nekoliko odvojenih slapova. Bregava se sa obe strane obrušava u tu provaliju. Mislim da je pogled na vodopad sa druge strane bolji ali to smo ostavili za neki drugi put...

Vodopad Kravica

Ovo je već ozbiljnija priča. Isplanirali smo svraćanje u povratku sa Korčule, prešli Pelješki most, ušli u Bosnu kod Metkovića, prešli Neretvu, prošli kroz Čapljinu i posle nepunih dvadeset kilometara stigli do vodopada. Tačnije do ulazne kapije pošto je ceo kompleks, što znači vodopad sa jezerom koje se ispod njega formira, sređen i pretvoren u izletište. Staza od kapije je uređena, oko vodopada ima nekoliko restorana a navodno ima i mesta za kampovanje. Ulaz se plaća 20KM, čak i kartice primaju što u Bosni nije toliko čest slučaj. Izuzetno je posećeno, na parkingu je bilo raznih domaćih i stranih registracija.

Vodopad se nalazi u selu Studenci, na reci Trebižat. Reka Trebižat je najveća desna pritoka Neretve. Izvire iz jakog kraškog vrela kao nastavak podzemnog toka druge reke i na svom 51,3 km dugom toku dva puta menja ime. Vodopad Kravica visok je 26-28 m. Čini ga čitav niz odvojenih slapova od kojih ne znate koji je lepši i atraktivniji. Jezero u podnožju vodopada je prelepe boje, nešto hladnije ali nedovoljno hladno da vas zaustavi da se okupate. I istuširate ispod nekog od manje snažnih slapova.

Zadržali smo se neka 2 sata, žurili smo pošto smo imali još neka mesta u planu za taj dan. Ali slobodno možete planirati poludnevni ili čak celodnevni boravak.

Vodopad Koćuša

Za vodopad smo saznali na blagajni Kravice, karta koju smo kupili važila je i za Koćušu. Otišli smo da ga vidimo da bi kompletirali priču, pitanje je kada ćemo se ponovo naći u ovom kraju. Nalazi se u nekih 20 km severozapadno od Kravice, u selu Veljaci. Oba vodopada leže na istoj reci ali već sam napisao da ona ima tri različita imena u svom toku. U Ljubuškom polju, gde se ovaj vodopad nalazi, zove se Mlade. Kada izađe iz polja postaje Trebižat...

Koćuša nije visok vodopad ali je dosta širok i kompaktan, za razliku od prethodna dva o kojima sam pisao. Lepa je i reka, voda je prilično bistra. Ispod samog vodopada u nju se uliva druga reka ili je to samo rukavac koji se tu sastaje sa glavnim tokom, nisam siguran. Ispred vodopada je uređeno izletište ali nije ograđeno kao na Kravici i nigde nam kartu nisu tražili...

Vrelo Bune

Od vodopada Koćuša do vrela Bune trebaće nam nekih sat vremena. Stižemo u Blagaj i parkiramo Megana na malom trgu, bliže verovatno i nismo mogli da priđemo kolima. Već od trga kreće vašarište, bezbroj prodavnica jeftinih suvenira. Samo ih pratite i bez problema stižete do vrela.

Kažu da je vrelo Bune najveće kraško vrelo u Evropi. Reka Buna, duga svega 9 km, izvire iz pećine u podnožju potpuno vertikalne stene. Pored samog izvora je derviška tekija koja se pominje još u XVII veku. Neko je očigledno znao šta radi, tekija se savršeno uklapa u prirodni ambijent i čini celinu sa njim. Vrelo je veoma bogato vodom tako da se se u pećinu može ući čamcem. Ture idu na svakih desetak minuta i bila je prilična gužva. Puno stranih autobusa je došlo, uglavnom iz Turske, mesto je očito tema hodočašća muslimana.

Kada smo završili razgledanje, svratili smo u jedan od nekoliko restorana na pastrmku. Ne sećam se kako se zvao a nije ni važno jer neki poseban kriterijum pri izboru i nismo imali.