Lutra Edipsos

Lutra na grčkom znači banja. Lutra Edipsos (Loutra Edipsou) je banja u okolini mesta Edipsos, koga je u međuvremenu nadmašila i značajem i veličinom. Predstavlja nešto sasvim drugačije od svega ostalog na severnoj Eviji. Dok se ostala mesta tek upoznaju sa turizmom, lista gostiju Lutre Edipsos proteže se čak do rimskih careva i uključuje neke najpoznatije likove iz novije grčke istorije. Navodno je najpoznatija banja u Grčkoj a legenda kaže da su izvori tople vode naručeni za Heraklea da bi povratio snagu posle izvršenih 12 zadataka. Zato sam je i izdvojio iz priče o letovanju na Eviji 2015. A ta priča je u sledećem postu.

Pogled na Lutru Edipsos sa druge strane zaliva

Na svom severozapadnom kraju Evija se podužava u nešto što liči na klin, a što se inače zove poluostrvo Lihada. Tim klinom ona se zabija u Malijski zaliv. Autoput ka Atini obilazi oko ovog zaliva koji je u istoriji poznat po bici kod Termopila ali to je neka druga priča. Lutra Edipsos se nalazi u samom korenu ovog klina, na donjoj obali Evije. Gleda ka Kamenoj Vurli i mestima Agios Konstantinos i Arkitsa sa kojima je povezuju trajekti. Nije daleko ni od gornje obale. Od Agiokamposa, gde stižu trajekti iz Glife, udaljena je nekih desetak km. Istočno od Lutre su brda i planine o kojima ću više pisati u glavnom postu o Eviji. Zapadno od Lutre more se useca u ostrvo i pravi jedan dosta manji zaliv, na nekim mestima označen kao Edipsos Gulf. O njemu nešto kasnije a na gornjoj fotografiji vidite ulaz u zaliv i u daljini Lutru Edipsos na istočnom kraju tog ulaza. Obala je u ovom delu Grčke toliko razruđena da vrlo lako možete pogrešiti u proceni da li ispred sebe vidite kopno ili ostrvo. (link)

Lutra Edipsos je svojevrsna mešavina banjskog i primorskog ambijenta i to osetite odmah po dolasku. Visoki hoteli, uređeno zelenilo, šetalište obogaćeno različitim sadržajima, puno starijih gostiju, sve vas to asocira na banju. A onda se okrenete na drugu stranu i vidite more, palme, pristanište za trajkte. Mešavina ova dva izvora uživanja kulminaciju dostiže na toplim izvorima koji leže neposredno uz more i čija se vrela voda meša sa morskom.


Topli izvori se nalaze na južnom kraju banje, skroz suprotno od mesta gde smo ušli u nju. Da bi stigli do njih prošli smo glavnom ulicom koja vodi pored samog mora. Sa suprotne strane ulice ređaju se manje ili više lepi hoteli. Većina ih ima termalni program. Spolja mi se posebno dopao hotel Istija, imate u albumu i prepodnevnu i popodnevnu fotografiju. Na kraju ulice, ispred samih izvora, nalazi se najveći i najekskluzivniji hotel Thermae Sylla Spa hotel (na slici). Prostor ispred hotela je mnogo lepo uređen, ima puno zelenila i baštu restorana neposredno iznad mora. 

Kod ovog hotela ulica savija i ide prema toplim izvorima. Gosti su uglavnom stariji, ne voze mnogo tako da parkiranje odmah iznad plaže nije predstavljalo problem. 

Ispod ulice leže dve odvojene plaže na kojima se nalaze ti topli izvori. Do njih se silazi stepenicama. Prva plaža se računa za manje atraktivnu i ulaz na nju je besplatan. Peščana je, širine nekih 5-6m. Na njenom gornjem delu nalazi se izvor a oko izvora krečnjačke naslage koje se pružaju celom širinom plaže, formirajući jezerca tople vode i interesantne puteve kojima voda otiče u more. Nemojte da vas zavaraju matorci koji stoje u vodi na samom njenom izvoru, temperatura je izuzetno visoka, dostiže 70-80c. Na putu do mora voda se postepeno hladi pa svako može da pronađe ono šta mu odgovara. Peščani deo plaže je mnogo duži od ovog krečnjačkog, tu nije bila veća gužva.

Druga plaža je ona glavna. Ograđena, sa kabinama za presvlačenje i WC-om. Iako je predviđeno, ulaz se ne naplaćuje ali se to direktno odražava na stanje prethodno pomenutih prostorija. Prilično jadno izgleda. Ka plaži se spuštaju stepenice iz tri pravca. Jedan pravac je zatvoren a to je bitno jer taj stepenišni ćorsokak predstavlja jedno od retkih mesta gde možete ostaviti stvari. Sama plaža je kratka a gužva na njoj je prilična, svi negde idu i muvaju se tako da mi nisu baš jasni oni koji se smeste na peškir ili asuru u tako uzavreloj atmosferi. Pored manjeg izvora tople vode na plaži se nalaze dva... tuša gde voda u tankim mlazevima pada sa streha nastalih taloženjem krečnjaka. Ispod tuševa zna da bude gužva ali i voda zna da bude vrela pa se postava brzo menja. I kad smo kod te vrele vode, treba se čuvati i peska pored mora, zna da bude prilično vruće ako vam noga upadne malo dublje.


Najlepši detalji nalaze se između ove dve plaže. Plitka pećina sa dva ulaza ispred koje je taloženjem krečnjaka nastao ogromni stub. Obišao sam je, ušao u nju (čuvajući se ježeva i oštrih ivica...) a zatim se vratio sa fotoaparatom. Fotoaparat nije vodootporan, valjalo je plivati sa podignutom rukom, pa pogledajte fotografije koje sam napravio, mislim da je vredelo pomučiti se.

Pored mora, toplih izvora i krečnjačkih formacija, neodvojivi deo ambijenta Lutre Edipsos čine njeni posetioci. Uglavnom su stariji ljudi u pitanju što znači da nema mnogo skakanja i prskanja u vodi. Većina nosi bele šeširće koji iz daljine izgledaju kao da plutaju na mirnoj površini vode. Kada priđete shvatite da nisu toliko mirni, vrlo su pričljivi a jedna baka je skoro pet minuta nešto objašnjavala mojim devojkama iako su one više puta pokušavale da joj daju na znanje da ne razumeju grčki.

U banji smo bili dva puta - kompromis između da vidimo nešto novo i idemo tamo gde nam je lepo. Oba puta isti scenario: dođemo oko 10:30, banjamo se nekih dva sata, zatim idemo na plažu u blizini gde ostajemo do kasnog popodneva kada se vratimo u banju da provedemo veče. Plaže nisu nešto zbog čega se dolazi na severnu Eviju. Nije da nemate gde da se okupate ali sve je to vrlo mršavo u odnosu na neke druge delove Grčke. Bar ono što smo mi videli. Išli smo putem koji od Lutre vodi na zapad, oko već pomenutog zaliva. Prošli smo kroz kupalište Paralija Agiu Nikolau i išli dalje putem koji vodi pored samog mora. Prvo mesto koje nam je bilo interesantno i gde smo se zaustavili (prvi put probali još malo napred, drugi put ciljano išli) nalazi se na potpuno suprotnom kraju zaliva od Lutre Edipsos.

Kada put koji obilazi zaliv skrene ka jugu, pojavi se nešto što liči na dugačku plažu. To su iskoristili vlasnici dva restorana i postavili ležaljke i suncobrane. Prvi smo prošli, u drugom smo se zaustavili. Glavna zgrada restorana (moguće da ima i sobe) nalazi se preko puta mora. Pored mora izgradili su nadstrešnicu sa velikom terasom. U produžetku je nekoliko uređenih, natkrivenih mesta za parkiranje. Između terase i mora smestili su desetak parova ležaljki. Sa suncobranima, naravno. Voda je bila mirna i čista, divne zelene boje. Nije bilo gužve a kola su bila u hladu i na dohvat ruke. Fotografije ovog mesta nalaze se u albumu Pefki i severna Evija.

Kasno popodne vraćali smo se u Lutru Edipsos. Da nešto pojedemo i da prošetamo gradom. A grad je okrenut ka zapadu tako da zalazak sunca pruža zaista prelepe prizore. Neke sam uspeo da uhvatim kao ovaj gde su bukvalno poslednji zraci sunca za taj dan padali na hotel Istija. Preveče se skoro svi gosti sjate na ulice, uglavnom na glavnu ulicu koja vodi pored mora i koja se u to vreme zatvara za saobraćaj. Ono što razlikuje Lutru Edipsos od ostalih mesta je veliki broj poslastičarnica, pored već obaveznih taverni. Izađu iz svojih malih lokala i prošire se na ogromne terase pored mora. Nude razne vrste kafa i kolača a obavezna poslastica su lokumades, one male krofne prelivene medom, čokoladom ili nekim drugim slatkom prelivom. Pansionski gosti neće drugi put večerati ali će se rado zasladiti ili popiti večernju kafu.

Noć brzo pada i ja bih se vratio u Pefki ali moram da izdržim češljanje prodavnica kojih u drugim mestima nema. Onda sedamo u kola i vraćamo se u apartman. Do Pefkija, gde smo bili smešteni, ima nekih 30-tak kilometara. Ovaj pravac predstavlja najravniji i verovatno najbolji put na severnoj Eviji. Što opet ne znači da je udoban za vožnju, puno je rupa i krivina, nagibi su često pogrešni i noću je put nedovoljno osvetljen. Putevi svakako nisu nešto čime se Evija može pohvaliti. 

Iako prilično svestan ograničenog trajanja života, volim da mislim da ću ponovo doći u neki kraj ili mesto (osim u Asprovaltu...). Scenario ponovnog dolaska na Eviju svakako uključuje Lutru Edipsos. Topli izvori omogućavaju posete i van letnjih meseci a ako dočekamo godine za bele šeširiće, eto nas tamo sigurno...

Fotografije:

Lutra Edipsos

Pefki i severna Evija (ovde su fotografije plaže gde smo se kupali)