Zašto konačno? Radi se o jednoj od mojih omiljenih, bližih planina tako da nikako nisam očekivao da će na red stići tek u pedeset i nekom postu. Ali davno smo zaključili da je godina kratka i da broj od 52 vikenda ne deluje impresivno kada se uporedi sa brojem planina, posebno sa brojem vrhova. Evo me na Povlenu posle pune dve godine, sa suprugom i našim prijateljima. Priča je zanimljiva jer je akcija bila više rekreativna nego planinarska i može poslužiti kao ideja za izlet i onima koji se ne bave planinarenjem.
Povlen je jedna od valjevskih planina. Osim što je najviša, ona poseduje i raznovrsniji i zanimljiviji sadržaj od ostalih. Svega ima na Povlenu. I vrhova i izvora i reka i vodopada i šuma i pećina i stena... Tri najviša vrha dominiraju planinom: Veliki, Srednji i Mali Povlen. Priča je dobro poznata da su nazivi vrhova obrnuto poređani u odnosu na njihove visine. Najviše je Mali Povlen (1354), onda ide Srednji (1301) i tek na kraju Veliki (1276). Ovaj apsurd verovatno potiče iz vremena kada se visina nije mogla precizno odrediti i kada je Veliki Povlen svojom dominantnom pojavom (na slici) ulivao više respekta od svog malog brata. Tri vrha su poređani skoro na pravoj liniji od severozapada ka jugoistoku, prvo Veliki, onda Srednji pa na kraju Mali, kako i dolikuje.
Podnožje planine ništa manje nije interesantno od njenih vrhova. Na istočnoj strani leži selo Mravinci a duboko u njegovim jarugama leže čuvene Povlenske kugle, ogrmne kamene lopte skoro pravilnog oblika. Nešto južnije, na obroncima ove planine nalaze se ništa manje interesantni izvori zvani Taorska vrela. Povlen je inače bogat vodom i njegovi vrhovi predstavljaju vododelnicu. Na valjevskoj strani glavnog grebena, reke Cetinja i Povlenska reka vodu nose ka Kolubari. Sa suprotne strane glavnog grebena izviru dve reke. Trešnjica ide ka zapadu i uliva se u Drinu dok Skrapež ide ka jugu, prolazi kroz Kosjerić i Požegu i onda zajedno sa Đetinjom i Moravicom napravi čuvenu Zapadnu Moravu. Obe reke, i Trešnjica i Skrapež, prave vrlo zanimljive kanjone. Trešnjica nešto dalje ali Skrapež odmah ispod Malog Povlena.
Svaki od ovih prirodnih fenomena je priča za sebe. Ne mogu i ne želim da u ovom postu ispričam celu priču o Povlenu. Zato ću se vratiti na ono gde smo bili u nedelju i šta smo videli. A sve ovo prethodno sam ispričao da bih objasnio zašto toliko volim ovu planinu. Imao sam sreću da na samom početku mog planinarenja Jovanka iz Jelenka, još jedan veliki zaljubljenik u Povlen, napravi dve akcije sa podnaslovom Vodopadi Cetinje. Ostale su mi u sećanju za ceo život.
Krećemo u 7h iz Beograda. Ibarskom do Ćelija, onda do Valjeva gde se odvajamo prema Bajinoj Bašti čuvenim putem preko Debelog brda. Svraćamo na kafu i lepinje s kajmakom u restoran Duga a onda zastajemo da vidimo branu Rovni dok je još prazna. Na vrhu Debelog brda smo nešto iza 10h. Tu se od glavnog puta odvajaju dva makadamska, desno ka Jablaniku i dalje ka Bobiji i levo ka Povlenu. Silazimo sa puta, parkiramo se, sređujemo opremu i krećemo, naravno levim putem.
Prvi cilj je posle 2km - dom PD Povlen. Do njega vodi već pomenuti put sa samo jednom kritičnom raskrsnicom na kojoj stoji putokaz. Prolazi pored kuća, vikendica, malinjaka. Prolazi i pored gromade Velikog Povlena koju ostavljamo iza sebe. Lagano se penje tako da ispred doma omogućava panoramski pogled na Debelo brdo i susedne planine. Ispred doma zatičemo ekipu planinarskog društva Povlen. Vrlo su ljubazni, nude nas čajem, kafom a jedino što nismo mogli da odbijemo je bagremov med. Tu su i neka deca, starija i sasvim mala, pakuju šatore i završavaju kampovanje. Odmaramo se i idemo dalje.
Put nastavlja dalje i ide sve do ispod Malog Povlena. Iza doma odvaja se staza koja vodi do Velikog Povlena. Nije nam u rasporedu pa nastavljamo putem. Vrlo brzo se odvajamo na gore i idemo ka Srednjem Povlenu, prvo stazom a onda livadama. Livade su pune cveća, najrazličitijih boja. Preovlađuju žuta i crvena. Botanika mi nije jača strana pa bih se tu zadržao sa opisom. Na sreću, ne mora čovek da bude botaničar da bi prepoznao lepotu i uživao u njoj. A rascvetale livade su najjači utisak sa ovog boravka na Povlenu, baš kao i jula 2013. kada smo prešli skoro istu stazu. Pored cveća bilo je i puno lekovitih trava i uz malo instrukcija postao sam vredan sakupljač.
Na Srednjem Povlenu pravimo dužu pauzu, smanjujemo količinu hrane koju nosimo sa sobom. Pogled odozgo ide na sve strane. Najbolji je preko Velikog Povlena, ka Debelom brdu, Jablaniku, Medvedniku, Bobiji... Vreme je fenomenalno, sunčano ali ne i pretoplo. Sa Srednjeg se spuštamo do usamljene kućice, nezavršene, napuštene, rugla na ovako lepoj planini. Potpuno je ograđena i sakrivena drvećem. Šta je neko mislio kada je sadio drveće ovako blizu kuće, ne znam, tek dobro dođe dok ovakve objekte ne počnemo da uklanjamo ili oporezujemo. Tu je svojevrsna raskrsnica puteva. Idemo dalje, nizbrdo.
Stižemo na Ploču. U pitanju je velika grupa stena, najverovatnije vulkanskog porekla. Odmah pored stena je poveća kolonija borovnica pa se zadržavamo malo duže nego što smo planirali. Treća interesantna stvar na ovom mestu je vidikovac. Strma stena je interesantna i orlovima, pronašli smo ostatke neke skorije gozbe. Fotografišemo se na vidikovcu i nastavljamo dalje.
Vraćamo se do one napuštene kuće i odatle idemo ka izvoru Cetinje. U pitanju je kaptiran, sređen, vrlo snažan izvor sa odličnom vodom. Nalazi se između Srednjeg i Malog Povlena, bliže ovom prvom, na mestu gde livada prelazi u šumu. Kada smo bili ovde pre dve godine pratili smo Cetinju sve do gornjeg vodopada. Sada samo punimo flaše, okrećemo se i idemo ka Malom Povlenu. Oko izvora ima par domaćinstava a nešto dalje, prema Malom Povlenu počinju i vikendice. Nemaju ograđeno dvorište oko sebe pa ne remete preterano ambijent.
Kod vikendica se uključujemo na isti onaj put koji smo napustili iza planinarskog doma. Dovodi nas do široke livade ispod Malog Povlena. Iako nas je bilo samo četvoro, znali smo da se raštrkamo - što zbog fotografija, što zbog divljih jagoda. Sada se skupljamo i krećemo na poslednjih 100m uspona do Malog Povlena. Ekipa se pokazuje jačom nego što sam očekivao, na vrh stižemo bez problema. Odavno sam obećao ženi da je dovedem na Povlen i evo ispunila je obećanje. Fotografišemo se a onda malo duži odmor, prilika da se ponovo olakšaju rančevi i da se uživa u sada već popodnevnom suncu. Na vrhu Malog Povlena je široka livada, sam vrh je na jednom kraju a na drugom se nalazi veliki, drveni jarbol sa plavo-belo-crvenom zastavom, bivša YU ali bez petokrake. Piše ispod da je to zastava Slovena, usvojena na sveslovenskom kongresu u Pragu 1848. Eto, nešto sam i naučio...
Punimo baterije do 100% i krećemo nazad. Nema pauze do Debelog brda, osim ako naletimo na jagode ili divlje trešnje. Ispred planinarskog doma ponovo srećemo ekipu iz PD Povlen. Pozivaju nas na republičku akciju koju organizuju za dve nedelje. Stižemo do kola, presvlačenje, pakovanje i polazak. Lagana vožnja do Beograda sa pauzom za piće i malo klope.
Na kraju oko 14 km i 600m uspona. Obzirom da se najniža i najviša tačka razlikuju oko 300m, uspon dovoljno govori koliko je Povlen sav gore-dole. Kada izađete iz kola na Debelom brdu već ste na 1050m. Možete ići samo na jedan od vrhova, možete skratiti našu trasu tako što se nećete spuštati do Ploče a možete i napraviti veliki krug tako što ćete putem oko vrhova sići u Mravince pa se ispeti na Mali Povlen. Uglavnom, možete sigurno naći nešto što vam odgovara.
Fotografije
Fotografije 2013
Fotografije 2012
Podnožje planine ništa manje nije interesantno od njenih vrhova. Na istočnoj strani leži selo Mravinci a duboko u njegovim jarugama leže čuvene Povlenske kugle, ogrmne kamene lopte skoro pravilnog oblika. Nešto južnije, na obroncima ove planine nalaze se ništa manje interesantni izvori zvani Taorska vrela. Povlen je inače bogat vodom i njegovi vrhovi predstavljaju vododelnicu. Na valjevskoj strani glavnog grebena, reke Cetinja i Povlenska reka vodu nose ka Kolubari. Sa suprotne strane glavnog grebena izviru dve reke. Trešnjica ide ka zapadu i uliva se u Drinu dok Skrapež ide ka jugu, prolazi kroz Kosjerić i Požegu i onda zajedno sa Đetinjom i Moravicom napravi čuvenu Zapadnu Moravu. Obe reke, i Trešnjica i Skrapež, prave vrlo zanimljive kanjone. Trešnjica nešto dalje ali Skrapež odmah ispod Malog Povlena.
Krećemo u 7h iz Beograda. Ibarskom do Ćelija, onda do Valjeva gde se odvajamo prema Bajinoj Bašti čuvenim putem preko Debelog brda. Svraćamo na kafu i lepinje s kajmakom u restoran Duga a onda zastajemo da vidimo branu Rovni dok je još prazna. Na vrhu Debelog brda smo nešto iza 10h. Tu se od glavnog puta odvajaju dva makadamska, desno ka Jablaniku i dalje ka Bobiji i levo ka Povlenu. Silazimo sa puta, parkiramo se, sređujemo opremu i krećemo, naravno levim putem.
Prvi cilj je posle 2km - dom PD Povlen. Do njega vodi već pomenuti put sa samo jednom kritičnom raskrsnicom na kojoj stoji putokaz. Prolazi pored kuća, vikendica, malinjaka. Prolazi i pored gromade Velikog Povlena koju ostavljamo iza sebe. Lagano se penje tako da ispred doma omogućava panoramski pogled na Debelo brdo i susedne planine. Ispred doma zatičemo ekipu planinarskog društva Povlen. Vrlo su ljubazni, nude nas čajem, kafom a jedino što nismo mogli da odbijemo je bagremov med. Tu su i neka deca, starija i sasvim mala, pakuju šatore i završavaju kampovanje. Odmaramo se i idemo dalje.
Pogled od doma ka Debelom brdu
Put nastavlja dalje i ide sve do ispod Malog Povlena. Iza doma odvaja se staza koja vodi do Velikog Povlena. Nije nam u rasporedu pa nastavljamo putem. Vrlo brzo se odvajamo na gore i idemo ka Srednjem Povlenu, prvo stazom a onda livadama. Livade su pune cveća, najrazličitijih boja. Preovlađuju žuta i crvena. Botanika mi nije jača strana pa bih se tu zadržao sa opisom. Na sreću, ne mora čovek da bude botaničar da bi prepoznao lepotu i uživao u njoj. A rascvetale livade su najjači utisak sa ovog boravka na Povlenu, baš kao i jula 2013. kada smo prešli skoro istu stazu. Pored cveća bilo je i puno lekovitih trava i uz malo instrukcija postao sam vredan sakupljač.
Na Srednjem Povlenu pravimo dužu pauzu, smanjujemo količinu hrane koju nosimo sa sobom. Pogled odozgo ide na sve strane. Najbolji je preko Velikog Povlena, ka Debelom brdu, Jablaniku, Medvedniku, Bobiji... Vreme je fenomenalno, sunčano ali ne i pretoplo. Sa Srednjeg se spuštamo do usamljene kućice, nezavršene, napuštene, rugla na ovako lepoj planini. Potpuno je ograđena i sakrivena drvećem. Šta je neko mislio kada je sadio drveće ovako blizu kuće, ne znam, tek dobro dođe dok ovakve objekte ne počnemo da uklanjamo ili oporezujemo. Tu je svojevrsna raskrsnica puteva. Idemo dalje, nizbrdo.
Stene na Ploči
Stižemo na Ploču. U pitanju je velika grupa stena, najverovatnije vulkanskog porekla. Odmah pored stena je poveća kolonija borovnica pa se zadržavamo malo duže nego što smo planirali. Treća interesantna stvar na ovom mestu je vidikovac. Strma stena je interesantna i orlovima, pronašli smo ostatke neke skorije gozbe. Fotografišemo se na vidikovcu i nastavljamo dalje.
Vraćamo se do one napuštene kuće i odatle idemo ka izvoru Cetinje. U pitanju je kaptiran, sređen, vrlo snažan izvor sa odličnom vodom. Nalazi se između Srednjeg i Malog Povlena, bliže ovom prvom, na mestu gde livada prelazi u šumu. Kada smo bili ovde pre dve godine pratili smo Cetinju sve do gornjeg vodopada. Sada samo punimo flaše, okrećemo se i idemo ka Malom Povlenu. Oko izvora ima par domaćinstava a nešto dalje, prema Malom Povlenu počinju i vikendice. Nemaju ograđeno dvorište oko sebe pa ne remete preterano ambijent.
Silazak na izvoru Cetinje
Kod vikendica se uključujemo na isti onaj put koji smo napustili iza planinarskog doma. Dovodi nas do široke livade ispod Malog Povlena. Iako nas je bilo samo četvoro, znali smo da se raštrkamo - što zbog fotografija, što zbog divljih jagoda. Sada se skupljamo i krećemo na poslednjih 100m uspona do Malog Povlena. Ekipa se pokazuje jačom nego što sam očekivao, na vrh stižemo bez problema. Odavno sam obećao ženi da je dovedem na Povlen i evo ispunila je obećanje. Fotografišemo se a onda malo duži odmor, prilika da se ponovo olakšaju rančevi i da se uživa u sada već popodnevnom suncu. Na vrhu Malog Povlena je široka livada, sam vrh je na jednom kraju a na drugom se nalazi veliki, drveni jarbol sa plavo-belo-crvenom zastavom, bivša YU ali bez petokrake. Piše ispod da je to zastava Slovena, usvojena na sveslovenskom kongresu u Pragu 1848. Eto, nešto sam i naučio...
Punimo baterije do 100% i krećemo nazad. Nema pauze do Debelog brda, osim ako naletimo na jagode ili divlje trešnje. Ispred planinarskog doma ponovo srećemo ekipu iz PD Povlen. Pozivaju nas na republičku akciju koju organizuju za dve nedelje. Stižemo do kola, presvlačenje, pakovanje i polazak. Lagana vožnja do Beograda sa pauzom za piće i malo klope.
Mali Povlen (1354)
Na kraju oko 14 km i 600m uspona. Obzirom da se najniža i najviša tačka razlikuju oko 300m, uspon dovoljno govori koliko je Povlen sav gore-dole. Kada izađete iz kola na Debelom brdu već ste na 1050m. Možete ići samo na jedan od vrhova, možete skratiti našu trasu tako što se nećete spuštati do Ploče a možete i napraviti veliki krug tako što ćete putem oko vrhova sići u Mravince pa se ispeti na Mali Povlen. Uglavnom, možete sigurno naći nešto što vam odgovara.
Fotografije
Fotografije 2013
Fotografije 2012
Нема коментара:
Постави коментар