Letovali smo ove godine u Istri i pre toga svratili do Slovenije i Italije. Posle kraćeg boravka u Bovecu prešli smo u Italiju već iz doline Soče, na graničnom prelazu Valico di Resia. Put nas je vodio kroz planinsku dolinu, bio je vrlo živopisan i skoro nikog nismo sreli. Kasnije smo nastavili da izbegavamo autoput ali je kod Tarčenta ipak trebalo skrenuti ka Udinama. Dotle je okolina bila lepa a odatle pomalo monotona i bilo je prilično smorno voziti.
Dve noći smo spavali u Trevizu. Bili smo smešteni u Sweet Home pansionu, istočno od centra grada. Idealno za kraći boravak, čisto, ukusno namešteno, parking ispred samog objekta. Nismo naravno obišli ceo grad, od onoga što smo videli i što nam se dopalo napravio sam deset kratkih crtica.
1. Trevizo je grad u severoistočnoj Italiji, u pokrajini Veneto. Ima nešto manje od 90.000 stanovnika. Trevizo nije turističko mesto što treba pozitivno da shvatite. Nije prepun turista, ne plaća se svaki parking i prosto grad živi svoj život, nije okrenut vama, što se meni posebno dopada. Čak ni magnet nismo uspeli da kupimo. I pored toga Trevizo je lep grad i ima šta da se vidi, mada priznajem da nema ništa spektakularno, mustseen što bi Englezi rekli. Najpoznatiji brend Treviza je Beneton, njegova prva prodavnica i dalje radi u centru grada.
2. Istorijski centar grada jasno je definisan nekadašnjim zidinama, danas zamenjenim širokim ulicama. Zidina više nema ali su ostale tri kapije od kojih je najimpresivnija Porta San Tomaso. Izgrađena je u XVI veku u renesansnom stilu, po nacrtu izvesnog Paola Nanija. Ukrasi i skulptura Sv. Pavla na vrhu rađeni su od istarskog kamena. Ime je dobila po engleskom nadbiskukpu iz XII veka, tako su im Venecijanci naredili a jači se odvajkada morao slušati. Danas kroz nju prolaze samo pešaci i biciklisti. Vrlo lepo izgleda, i prednja i zadnja fasada. U blizini kapije, severno od istorijskog centra, nalazi se ogromni besplatni parking, idealan za obilazak grada.
3. Grad leži na dve reke ili što bi kod nas rekli na ušću dve reke. Veća reka Sile kroz Trevizo teče pravcem zapad-istok. Kasnije skrene ka jugu i uliva se u Jadransko more nedaleko od Lido di Jesola. Njena najveća pritoka Cagnan ili Boteniga dolazi u grad sa severa i uliva se u Sile u sred istorijskog dela grada. Reke nisu velike pa su mogli da ovo ušće obuhvate zidinama, sigurno im je bilo korisno. Na samom ušću nalazi se Danteov most, praktično ispod njega stiže Cagnan, most je granica dve reke. Malo sam detaljniji pošto sve ovo nije lako uočiti i rastumačiti na licu mesta, ja sam tek po povratku ukapirao šta se dešava. Cagnan je pred ušće prekriven zgradama a Sile se prilično širi iza mosta. Most se zove Danteov jer ga je ovaj opevao u Božanstvenoj komediji stihovima dove Sile e Cagnan s'accompagna (gde se Sile i Cagnan spajaju). Gde god je Dante kročio, Italijani su nazvali to mesto po njemu...
4. U Trevizu postoje oni vodeni kanali, kao u Veneciji. Naravno, u mnogo manjem obimu. Venecija leži na moru dok su u Trevizu za te kanale iskorišćeni reka Cagnan i posebno njen rukavac Buraneli kanal. Ovaj se odvaja od reke kod mosta Pria, gde reka ulazi u istorijski centar grada, i dalje teče paralelno glavnom toku, posebno se ulivajući u Sile. Buraneli je skoro ceo oivičen zgradama i možete ga posmatrati uglavnom sa mostova. Obratite pažnju na Ponte Buranelli i Ponte Malvasia. Glavni tok Cagnana je takođe oivičen zgradama a posebna atrakcija je ostrvo na kome se nalazi riblja pijaca - Isola della Pescheria.
5. Suvi centar Treviza je trg Piazza dei Signori a u centru trga nalazi se verovatno najznačajnija i najlepša zgrada Palazzo dei Trecento. Spojena je sa još dve zgrade u obliku ćiriličnog slova П. Ako gledate plan grada odozgo, čini vam se da je jedna palata upitanju. Na licu mesta se uverite da su sve tri različite i da se Palazzo dei Trecento od susednih izvaja ne samo izgledom nego i položajem. Sve četiri njene fasade su izložene i okrenute na tri različita trga. Izgrađena je još krajem XII i početkom XIII veka za potrebne gradske skupštine, u romaničkom stilu sa primesama gotike. Skoro potpuno je srušena u bombardovanju Treviza 7. aprila 1944. godine. Zahvaljujući angažovanju inženjera i arhitekte Ferdinanda Forlatija, odlučeno je da se izvrši njena rekonstrukcija. Na fasadi ka Piazza Indipendeza vidi se linija rekonstrukcije (ima fotka u albumu). Danas i dalje služi za zasedanja opštinskog veća a pored toga za izložbe i druge kulturne događaje.
6. Lođa vitezova ili Loggia dei Cavaliere je vrlo interesantno zdanje, mislim da slično nisam video, da predstavlja zasebnu celinu. U pitanju je natkriven prostor, sa svih strana omeđan otvorenim lukovima. Ne znam da li bih ga nazvao otvorenim ili zatovrenim. Kasnije je jedna strana zatvorena zidom susedne zgrade. Potiče iz druge polovine XIII veka. Izgrađen je za susrete i razgovore viđenijih ljudi a danas se koristi za markete knjiga, koncerte i slične događaje. Kada smo mi bili održan je neki politički skup. Kao i Palazzo dei Trecento razrušena je u bombardovanju, isti Ferdinando Forlati i ovaj objekat je sačuvao.
7. U Trevizu se nalaze dve male ali vrlo karakteristične fontane. Na prvu ćete verovatno naleteti i ako niste čuli za nju. Fontana Tri lica (Fontana dei Tre Visi) se nalazi ispred zgade opštinske uprave Ca' Sugana. Predstavlja stub u čijem gornjem delu je muški torzo sa tri glave, okrenute na različite strane. Navodno simboliše nastanak grada, ime Treviso potiče od Tervisus što znači tri pogleda ili tri lica... Druga je Fontana delle Tette, bukvalno Fontana sisa. Ovde je ženski torzo u pitanju i iz njenih dojki teče voda. Postavljena je još 1559. na glavnom trgu. Kada bi se ustoličio novi guverner iz grudi je nekoliko dana teklo vino, crveno i belo. Originalna skulptura nalazi se u staklenoj vitrini u lođi Palazzo dei Trecento a aktivna je nova verzija. Na nju nećete slučajno naleteti, malo je zavučena, kada od Piazza dei Signori krenete ulicom Via Calmaggiore, prvi ili drugi prolaz desno...
8. Trevizo je idealan da iz njega posetite Veneciju (ako nemate para za smeštaj u samom centru Mletačke Republike). Razdaljina dva grada manja je od 30km. Možete ići kolima a mi smo se odlučili za mnogo jednostavniju varijantu, išli smo vozom. Karta košta 4e u jednom pravcu, putuje se 35-45 minuta. Venecijanska stanica je na samom Grand kanalu a vozovi idu dovoljno često da nismo imali potrebu da unapred gledamo raspored za povratak.
9. Piazza del Duomo je lepša od same duomo (katedrale). Katedrala Sv. Petra zauzima naravno centralno mesto na trgu. Potiče iz VI veka ali je uništena 1768. godine i ponovo sagrađena u neoklasičnom stilu. Kripta je jedino preostalo iz starog perioda i nama se jedino ona činila vredna. Ima neke zanimljive freske i ima jednu Ticijanovu sliku. Pored katedrale je krstionica Sv. Jovana a nešto niže, sa iste strane trga, vrlo lepa gotska kuća Casa dal Corno. Ako je lepo vreme možete na stepenicama ispred katedrale pojesti dobar sladoled koji se prodaje preko puta.
10. Zadnje fasade Palazzo dei Trecento i susedne Palazzo del Podesta gledaju na mali trg Piazza Monte di Pieta. Ispod njih su 2-3 bašte kafića, uveče je bilo vrlo prijatno. Ovaj trg se nastavlja na veći Piazza San Vito, nazvanom po jednoj od dve vrlo stare, pomalo netipične crkve koje stoje jedna pored druge. One sa još jednom zgradom čine niz koji deli dva trga. Ispred crkve San Vito nalazi se lođa i sa nje je lep pogled na trg San Vito kojim opet dominira neoromanička zgrada, malo previše kitnjasta...
